Koliko godina života provodimo u dobrom zdravlju? SZO objavila nove podatke

Očekivano trajanje života u svetu gotovo se vratilo na nivo pre pandemije, ali godine provedene u dobrom zdravlju oporavljaju se sporije. Istovremeno, nezarazne bolesti uzrok su skoro tri četvrtine svih smrti. Najnovije procene Svetske zdravstvene organizacije pokazuju zašto broj godina života nije jedino merilo zdravlja stanovništva.

Prema novim globalnim procenama Svetske zdravstvene organizacije, objavljenim 2. oktobra, očekivano trajanje života u svetu iznosilo je 73,3 godine u 2023, gotovo koliko i 2019, pre pandemije kovida, kada je bilo 73,4 godine. Međutim, očekivani broj godina života u dobrom zdravlju dostigao je 62,8 – i dalje 0,4 godine manje nego 2019.

Preporučujemo

Šta znači „život u dobrom zdravlju“?

Ovaj pokazatelj ne govori da će svaka osoba posle 62. godine biti bolesna. On procenjuje koliko bi godina ljudi, u proseku, mogli da provedu u punom zdravlju, uzimajući u obzir i vreme provedeno sa bolestima ili posledicama povreda. Zato se jednostavnim oduzimanjem 62,8 od 73,3 ne dobija broj godina koje će pojedinac provesti bolestan.

Razlika između dva pokazatelja ipak otvara važno pitanje: kako produžiti život, a istovremeno sačuvati sposobnost ljudi da rade, kreću se, brinu o sebi i žive što samostalnije?

Bolesti srca ostaju na vrhu, demencija je sve veći izazov

Nezarazne bolesti, među kojima su bolesti srca i krvnih sudova, rak, dijabetes i hronične bolesti pluća, činile su 74 odsto svih smrti u svetu 2023. godine, prema 58 odsto 2000. Ishemijska bolest srca sama je bila povezana sa približno 9,5 miliona smrti u 2023. Alchajmerova bolest i druge demencije dospele su na peto mesto vodećih uzroka smrti u svetu, sa 19. mesta 2000. godine.

Rast udela nezaraznih bolesti ne znači automatski da je rizik svakog pojedinca porastao. Na strukturu uzroka smrti utiču i starenje stanovništva, promene u broju smrti od zaraznih bolesti i kvalitet podataka. Ove procene služe da pokažu gde su zdravstvene potrebe najveće, a ne da predvide sudbinu pojedinca.

Koje bolesti odnose najviše života, a koje najviše zdravih godina?

Bolesti koje najčešće dovode do smrti nisu uvek iste one zbog kojih ljudi gube najviše godina dobrog zdravlja. Prema globalnim procenama SZO za 2023. godinu, ishemijska bolest srca i moždani udar nalaze se na vrhu obe liste.

Deset vodećih uzroka smrti u svetu su:

1. Ishemijska bolest srca
2. Moždani udar
3. Hronična opstruktivna bolest pluća
4. Infekcije donjih disajnih puteva
5. Alchajmerova bolest i druge demencije
6. Dijabetes
7. Rak dušnika, bronhija i pluća
8. Bolest srca usled povišenog krvnog pritiska
9. Bolesti bubrega
10. Bolesti praćene dijarejom

Kada se posmatra gubitak zdravih godina života, redosled je drugačiji:

1. Ishemijska bolest srca
2. Moždani udar
3. Infekcije donjih disajnih puteva
4. Komplikacije prevremenog rođenja
5. Dijabetes
6. Bolovi u leđima i vratu
7. Hronična opstruktivna bolest pluća
8. Padovi
9. Povrede u saobraćaju
10. Bolesti praćene dijarejom

Gubitak zdravih godina života meri se pokazateljem DALY, koji objedinjuje godine izgubljene zbog prerane smrti i godine provedene sa narušenim zdravljem, uz uvažavanje težine zdravstvenog problema. Zato bolovi u leđima i vratu zauzimaju visoko mesto u ukupnom opterećenju bolestima, iako nisu među vodećim uzrocima smrti.

SZO upozorava da, uprkos napretku u suzbijanju zaraznih bolesti i smanjenju kardiovaskularne smrtnosti, dijabetes, demencija, mentalni poremećaji i poremećaji povezani sa upotrebom droga sve više opterećuju zdravstvene sisteme. Nezarazne bolesti postaju dominantan uzrok smrti širom sveta, a taj trend više nije ograničen na bogate zemlje.

Šta pokazuju podaci za Srbiju?

Domaći podaci potvrđuju koliko su bolesti srca i maligni tumori važni za javno zdravlje. Prema Republičkom zavodu za statistiku, u Srbiji je tokom 2025. od bolesti sistema krvotoka umrlo 44.603 ljudi, odnosno 46,8 odsto svih umrlih. Tumori su bili drugi vodeći uzrok smrti, sa 21.526 umrlih, ili 22,6 odsto. To su podaci iz nacionalne statistike za 2025. godinu, pa ih ne treba neposredno porediti sa globalnim procenama SZO za 2023.

Šta može da produži godine dobrog zdravlja?

Na neke rizike možemo da utičemo: nepušenje, kretanje, kvalitetnija ishrana i ograničavanje alkohola važni su za prevenciju više hroničnih bolesti. Jednako su važne redovne provere krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi, kao i lečenje kada se problem otkrije. Deo odgovornosti je i na zdravstvenom sistemu – da pregledi, terapija i podrška budu dostupni na vreme.

Poruka novih podataka nije da je dug život nužno život sa bolešću. Ona je da uspeh ne merimo samo time koliko dugo ljudi žive, već i time koliko dugo mogu da žive kvalitetno.

(eKlinika.rs)