Naslovna / Vesti

Masovne nezarazne bolesti odnose najviše života ljudi

Priredio/la: V.St|16:45 - 22. 06. 2023.

Danas su kardiovaskularne, maligne, respiratorne bolesti ili dijabetes vodeći uzroci umiranja kako u svetu, tako i u našoj zemlji

nezarazne bolesti Primarna prevencija i edukacija o štetnosti je svakako najmoćnija mera. Kada se hranimo zdravo, ne pušimo i imamo umerenu redovnu fizičku aktivnost to svakako podrazumeva promenu životnih navika Foto: Shutterstock

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, danas su hronične nezarazne bolesti vodeći uzroci umiranja kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Samo u Beogradu kardiovaskularne, maligne, respiratorne bolesti ili dijabetes ima oko 400.000 ljudi.

Kardiovaskularne bolesti (srčani i moždani udar), maligni tumori, hronične respiratorne bolesti (hronična opstruktivna bolest pluća i astma), dijabetes i povrede, vodeće su nezarazne bolesti, koje ubijaju više ljudi svake godine nego svi drugi uzroci zajedno. Ove bolesti već decenijama dominiraju u našoj nacionalnoj patologiji i vodeći su uzroci obolevanja, invalidnosti i prevremenog umiranja. Nezarazne bolesti nastaju kao posledica kombinacije genetskih, fizioloških (starenje stanovništva), faktora životne sredine (brza neplanska urbanizacija) i ponašanja (globalizacija nezdravog načina života). Međutim, porastu ovih bolesti prvenstveno doprinose četiri glavna faktora rizika: izlaganje duvanskom dimu, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola i nepravilna ishrana. Zato je u okviru 28. Festivala zdravlja Beograd održan čitav niz aktivnosti kako bi se građani edukovali kako mogu da preveniraju ova oboljenja i počnu da praktikuju zdravije stilove života.

Gojaznost kao vodeći faktor rizika

Vodeći faktor rizika za pojavu masovnih nezaraznih bolesti je gojaznost. Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a svaka treća je na pragu gojaznosti. Smatra se da će do 2030. godine trećina stanovništva Srbije biti gojazna, a osnovni uzrok je način ishrane i fizička neaktivnost.

Antioksidativnu zaštitu i otpornost organizma možemo da povećamo uravnoteženom izbalansiranom ishranom kao što je mediteranska ishrana, koja sadrži obilje voća, povrća (lisnatog, korenastog, mahunarki), žitarica koje su bogate vitaminima (A, C, E) i mineralima. Preporučuju se uzimanje tri do četiri jaja nedeljno, umeren unos živinskog i crvenog mesa, a veće konzumiranje ribe posebno morske, sardine, sardele, skuše, haringe, tune što može biti značajno zbog omega 3 masnih kiselina i vitamina D koji nam je neophodan u jačanju otpornosti organizma. Potrebno je ograničiti unos prostih ugljenih hidrata, šećera, grickalice, slatkiša, slatkih napitaka na najmanju moguću meru kako bi sprečili dobijanje na telesnoj težini što može nepovoljno da utiče na imunitet, a kod pacijenata sa hroničnim bolestima može da pogorša pridružene bolesti.  Treba smanjiti konzumiranje svih žestokih pića i eventualno popiti čašu vina, što može da nam bude alternativa.  Moramo da zaboravimo na prženje i pohovanje hrane na suncokretovom ulju, već ako moramo nešto da ispržimo alternativa treba da bude prženje na ulju od koštice grožđa – istakla je profesor dr Vesna Srećković Dimitrijević, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Nezarazne bolesti

S leva na desno: Dr Mirjana Mićović, prof. dr Sanja Mazić, prof. dr Nebojša Tasić, prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković i dr Ivana Božović Foto: T.A.

150 minuta nedeljno umerene fizičke aktivnosti za očuvanje zdravlja

Profesor dr Sanja Mazić, šef Katedre za medicinu sporta i Katedre za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, naglasila je da je naučno dokazano da se fizička aktivnost i vežbanje mogu koristiti u prevenciji i terapiji većine hroničnih nezaraznih bolesti, kao i u unapređenju mentalnih sposobnosti i poboljšanju psihičkog stanja. Da bi fizička aktivnost ostvarila svoje puno dejstvo i bila lek, neophodno je da bude individualno dozirana i kontrolisana.

– Ukoliko bismo sabrali koliko vremenski sedimo u toku dana, to bi bilo oko 7,7 sati dnevno. Na 80 odsto uzroka umiranja, fizička aktivnost deluje kao prevencija i kao terapija. U svetu uzroci umiranja od hroničnih nezaraznih bolesti iznose 63 odsto, a ukoliko smo aktivni smanjujemo rizik od ovih oboljenja. Fizička aktivnost unapređuje zdravlje, a prava doza je 150 minuta nedeljno i to umerene fizičke aktivnosti. Minimalna količina kalorija koje treba da potrošimo nedeljno je 1.050 ako smo aktivni preporučenih 150 minuta nedeljno, odnosno ako dnevno trošimo 150 kilokalorija. Treba svakodnevno preći 5 kilometara odgovarajućom brzinom kretanja i potrošiće se (zavisno od još nekih faktora) između 300 i 400 kalorija. Poenta je da se ne „vučemo“ dok hodamo, već moramo da hodamo brže i izazovemo ubrzani rad srca i produbljeno disanje. Ako smanjimo dnevni kalorijski unos za 500 kalorija i povećamo energetsku potrošnju za 500 kalorija, možemo nedeljno oslabiti jedan kilogram – istakla je dr Mazić.

Primarna prevencija i edukacija o štetnosti je svakako najmoćnija mera

Profesor dr Nebojša Tasić, kardiolog, predsednik “HISPE” i pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, istakao je da faktori rizika za kardiovaskularne bolesti uključuju starost preko 40 godina, sedentarni način života, hipertenziju, prekomernu težinu ili gojaznost, pušenje, porodičnu istoriju bolesti, visok holesterol, dijabetes, prekomernu konzumaciju alkohola.

– Neki od faktora poput pola, godina i genetike su nam dati rođenjem, na njih ne možemo da utičemo. Međutim, ostaju nam faktori poput ishrane, kontrole telesne težine, pušenja, fizičke aktivnosti, pa i navika da se redovno kontrolišemo kao faktori na koje ako obratimo pažnju i stavimo pod kontrolu, mogu u izvesnoj meri da redukuju rizike za nastanak određenih kardiovaskularnih bolesti. Ishrana, pušenje i sedalni način života su nekada bili samo “navika”, a  vremenom su prerasli u faktore rizika. Oni su nekako uvezani i vrlo često osoba ima više ovih faktora. Da ne pominjemo pušenje kao najsnažniji prediktivni promenjivi faktor rizika – rekao je dr Tasić.

Primarna prevencija i edukacija o štetnosti je svakako najmoćnija mera. Kada se hranimo zdravo, ne pušimo i imamo umerenu redovnu fizičku aktivnost to svakako podrazumeva promenu životnih navika.

To je dosta teško sprovesti u praksi, jer jednom stečene navike se teško menjaju. To zahteva snažnu volju i motivaciju. Prva stvar jeste da osoba nađe lekara sa kojim će izgraditi odnos poverenja, koji će biti u mogućnosti da sasluša i pruži podršku pacijentu na tom putu promene. Mi u “HISPI” negujemo multidisciplinarni i personaizovani pristup gde zajedno sa pacijentom pravimo plan u dinamici koja je realna za tog određenog pacijenta. Prema podacima jednog upitnika koji je sproveden među pušačima u četiri zemlje, većina (60%) pojedinaca koji puše kažu da žele da prestanu, 40% zaista pokuša, 28% prestane, ali unutar 6 meseci ponovo počne da puši. U stvari, samo oko 4% pokušaja prestanka bude uspesno bez neke stručne podrške. Generalno, tu su dva moguća pristupa: radikalniji sa nultom tolerancijom, gde se navike “preko noći menjaju” i fleksibilniji pristup, gde se loše navike postepeno smanjuju ili zamenjuju zdravijim ili ako ne zdravijim ono bar manje štetnim navikama. Na primer, najbolje bi bilo da osoba nikad ne počne da puši. Međutim, ukoliko to već radi, najbolji način da smanji rizik koji nosi ova navika jeste da što pre prestane sa pušenjem. Pitanje je kada će prestati da puše svi oni koji su to želeli da urade, činjenica je da ćemo i dalje imati one koji to ne žele. Postoje inicijative, u nekim zemljama poput Engleske da se u ovim situacijama razgovara o primeni manje štetnih oblika konzumiranja nikotina. To su oni za koje postoje podaci da stvaraju manje štetnih materija, poput sistema za zagrevanje duvana, elektronskih cigareta. Ovde želim da naglasim da eventualni pozitivni potencijal, princip smanjenja štetnosti, postoji samo i jedino ukoliko se primeni u populaciji osoba koje bi inače koristile najštetniji mogući način konzumiranja duvana- sagorevajuće cigarete. Dakle, ova dva principa su komplementarna, jedan ne isključuje drugi, ali su usmereni na dve različite ciljne grupe. Oni koji žele da prestanu da puše, treba to da urade bilo sami, bilo uz bihevioralnu, medikamentoznu podršku i to je najbolja stvar. Dok osobe koje su čvrsto rešene da ostanu pri svom lošem izboru, treba na neki način za početak udaljiti od cigareta, pa makar i prevođenjem na manje štetne izvore nikotina. Ipak, tu ne treba stati, jer i sa njima treba raditi i jačati njihovu motivaciju da jednog dana prestanu sa upotrebom i ovih alternativa – dodao je dr Tasić.

Vodič za zdravije stilove života

Ovom prilikom je predstavljen Vodič za zdravije stilove života, koji su napisali eksperti okupljeni u Radnoj grupi za borbu protiv masovnih nezaraznih bolesti Festivala zdravlja Beograd.

– Pandemija je za vreme svog trajanja hronične nezarazne bolesti stavila u drugi plan, međutim u isto vreme je pokazala da su zarazne i hronične nezarazne bolesti samo „na papiru” dva odvojena entiteta, dok su u praksi veoma isprepletane. Zbog toga smo želeli da vratimo u fokus hronične nezarazne bolesti, jer su one bile i ostale bolesti koje odnose najveći broj života globalno. Osim tradicionalnog pristupa, koji uglavnom podrazumeva radikalne pristupe, pričali smo o rešenjima koja podrazumevaju smanjenje štetnosti neke navike, ukoliko ne postoji volja ili mogućnost da se uradi „nagli zaokret”. O tome smo govorili i na Okruglom stolu o borbi protiv masovnih nezaraznih bolesti u Privrednoj komori Srbije, gde smo okupili predstavnike najvažnijih institucija u zemlji – rekla je dr Mirjana Mićović, predsednica Organizacionog odbora Festivala zdravlja Beograd.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo