Stres, navika ili nešto ozbiljnije: Zašto se budite svake noći u isto vreme?

Buđenje u isto vreme svake noći nije retka pojava i najčešće je povezano sa unutrašnjim biološkim satom organizma poznatim kao cirkadijalni ritam, ali i sa faktorima poput stresa, navika spavanja ili određenih zdravstvenih stanja kao što je apneja u snu. Razumevanje ovih faktora može da pomogne da otkrijete šta remeti vaš san i kako da ga unapredite.

Mnogi ljudi i ne znaju da se bude noću: Razumevanje prirodnog rasporeda spavanja

Ako se budite u isto vreme bilo to ujutru ili usred noći, logičan razlog može da bude to što odlazite na spavanje približno u isto vreme svake večeri. Na primer, ako se vaš organizam prirodno budi nakon šest sati sna a uvek ležete u 22 časa, vrlo je verovatno da ćete se buditi oko 4 ujutru gotovo svakog dana.

Mnogi ljudi nisu ni svesni da se bude tokom noći. To je zato što postoji prelazna faza između sna i budnosti u kojoj niste potpuno svesni okruženja. U takvim situacijama možete da se probudite, okrenete u krevetu i ponovo zaspite bez jasnog sećanja na to buđenje.

Šta je cirkadijalni ritam?

Cirkadijalni ritam predstavlja unutrašnji biološki sat koji reguliše ciklus spavanja i budnosti u okviru 24 sata. Njime upravlja deo mozga poznat kao suprahijazmatično jedro. Ovaj ritam ne utiče samo na san, već i na telesnu temperaturu, lučenje hormona, metabolizam i cirkulaciju.

Najčešće je usklađen sa izlaskom i zalaskom sunca. Svetlost koja prolazi kroz kapke signalizira telu da je vreme za buđenje. Ipak, buđenje može da se desi i bez spoljnog svetla, jer organizam teži održavanju stabilnog ritma.

Faze sna i njihova uloga

San ima složenu strukturu, poznatu kao arhitektura sna, i sastoji se iz dve osnovne kategorije: NREM faza (bez brzih pokreta očiju, koja obuhvata prelaz iz budnosti u lagan san, a zatim u dubok san, i REM faza (sa brzim pokretima očiju, faza u kojoj se javljaju snovi dok telo privremeno ograničava pokrete).

Tokom noći, ciklusi sna se smenjuju na svakih 90 do 120 minuta. Na kraju REM faze često dolazi do kratkog buđenja, koje može da prođe neprimećeno.

Najčešći razlozi noćnog buđenja

• Faktori iz okruženja

Spoljašnji uticaji često remete san, uključujući buku (npr. saobraćaj ili vozovi), uključivanje i isključivanje grejanja ili klima uređaja, promene temperature tokom noći.

• Elektronski uređaji

Uređaji poput telefona i televizora mogu da stimulišu nervni sistem i otežaju uspavljivanje. Čak i slabo svetlo ili tihi zvuci mogu da poremete prelazak između faza sna.

• Stres i nesanica

Stres je jedan od glavnih uzroka nesanice. Povišen krvni pritisak i pojačana aktivnost organizma tokom noći mogu da izazovu ubrzan rad srca, iznenadnu potrebu za mokrenjem ili prekide sna.

• Poremećaji spavanja

Najčešći poremećaji uključuju apneju u snu (prekide disanja tokom sna koji mogu da izazovu naglo buđenje uz osećaj gušenja) i paralizu sna (stanje u kojem ste svesni, ali ne možete da se pomerite).

• Noćno mokrenje (nokturija)

Nokturija podrazumeva potrebu za mokrenjem tokom noći, često više puta. Može da bude povezana sa dijabetesom, uvećanom prostatom, preaktivnom bešikom, visokim krvnim pritiskom ili srčanom insuficijencijom.

Ovo stanje ne treba ignorisati, jer može da ukazuje na ozbiljniji zdravstveni problem.

• Digestivni problemi

Stanja poput gastroezofagealne refluksne bolesti, hijatalne hernije i gastritisa mogu da izazovu buđenje zbog vraćanja želudačne kiseline, naročito u određenim položajima tela.

• Hormonske promene

Hormonske oscilacije značajno utiču na san. U menopauzi, bude vas valunzi i noćno znojenje, a u trudnoći snovi, fizička nelagodnost, grčevi i učestalo mokrenje.

• Starenje

Sa godinama raste rizik od poremećaja spavanja. Promene u strukturi sna i smanjena osetljivost biološkog sata utiču na kvalitet odmora. Starije osobe često imaju i hronične bolesti koje dodatno pogoršavaju san.

• Lekovi

Brojni lekovi mogu da utiču na san, uključujući antidepresive, diuretike, kortikosteroide, bronhodilatatore, dekongestive i opioide.

Dakle, buđenje u isto vreme svake noći najčešće je rezultat prirodnog ritma organizma, ali može da bude i znak stresa, loših navika ili zdravstvenih problema. Ukoliko se ovakva buđenja ponavljaju i utiču na kvalitet života, važno je obratiti se lekaru i utvrditi uzrok.

Razumevanje sopstvenog sna predstavlja prvi korak ka njegovom poboljšanju i očuvanju opšteg zdravlja.

(eKlinika.rs)