Stalno ste pospani, iznenada se uspavate čak i na poslu, upadate u paralizu sna: Možda patite od narkolepsije?

Narkolepsija je poremećaj spavanja zbog kojeg se osećate izrazito pospano. Ova bolest utiče na sposobnost mozga da pravilno kontroliše cikluse budnosti i sna. Mogu se javiti iznenadni „napadi“ sna u bilo kom trenutku - čak i tokom rada, nastave ili običnog razgovora.

Šta je narkolepsija?

Narkolepsija je poremećaj spavanja koji izaziva izrazitu dnevnu pospanost i iznenadne „napade“ sna, tokom kojih osoba zaspi bez ikakvog upozorenja. Do toga može da dođe u bilo kom trenutku, čak i tokom uobičajenih svakodnevnih aktivnosti. Ova bolest utiče na sposobnost mozga da reguliše kada ćete zaspati, a kada ostati budni.

Preporučujemo

Narkolepsija može ozbiljno da poremeti svakodnevni život, otežavajući rad, školovanje i održavanje društvenih i socijalnih odnosa. Takođe, može da izazove simptome poput iznenadne slabosti mišića, živih snova ili paralize sna.

Iako je narkolepsija retka, ona je hronično stanje koje se može uspešno kontrolisati. Zdravstveni radnici mogu pomoći u pronalaženju odgovarajuće terapije i pružiti potrebnu podršku.

Vrste narkolepsije

Postoje dva osnovna tipa narkolepsije.

Narkolepsija tip 1

Karakteriše je iznenadna slabost mišića (katapleksija) i/ili veoma nizak nivo hemijske supstance u mozgu koja se zove hipokretin (oreksin), a ima ključnu ulogu u održavanju budnosti i REM faze sna.

Narkolepsija tip 2

Takođe izaziva jaku dnevnu pospanost, ali bez katapleksije. Nivoi hipokretina su obično normalni.

Postoji i sekundarna narkolepsija, koja može da nastane kao posledica povrede mozga, lezije ili drugih medicinskih ili genetskih poremećaja. Ovaj oblik često ima teže simptome i duže periode spavanja.

Simptomi narkolepsije

Narkolepsija se ne ispoljava isto kod svih osoba i ne moraju biti prisutni svi simptomi. Najčešći uključuju:

• prekomernu dnevnu pospanost: izražen umor tokom dana ili iznenadno uspavljivanje bez upozorenja
• katapleksiju: nagla slabost mišića izazvana jakim emocijama, što može dovesti do ispadanja predmeta iz ruku ili pada
• halucinacije: viđenje ili slušanje stvari koje ne postoje, najčešće pri uspavljivanju ili buđenju
• paraliza sna: nemogućnost pomeranja ili govora tokom kratkog perioda pri uspavljivanju ili buđenju
• automatizovana ponašanja: obavljanje radnji (npr. hodanje) u polusnu, bez kasnijeg sećanja
• loš noćni san: često buđenje ili plitak san, čak i ako lako zaspite.

Šta uzrokuje ovu bolest

Narkolepsija tip 1 nastaje kada mozak izgubi ćelije koje proizvode hipokretin (oreksin) - supstancu koja reguliše budnost i san. Ove ćelije se nalaze u hipotalamusu, delu mozga koji kontroliše ciklus spavanja i budnosti. Smatra se da imuni sistem greškom napada i uništava ove ćelije. Uzrok narkolepsije tip 2 još uvek nije poznat.

Sekundarna narkolepsija može biti posledica povrede glave, traume, tumora, moždanog udara, zapaljenja mozga, genetskih ili drugih medicinskih stanja. U nekim slučajevima uzrok ostaje nepoznat.

Dijagnoza i lečenje

Lekar će najpre razgovarati sa vama o simptomima i navikama spavanja. Budući da narkolepsija može da se zameni sa drugim stanjima, koriste se specijalizovani testovi spavanja. Pre testiranja, potrebno je vođenje dnevnika spavanja i nošenje uređaja koji prati kretanje (aktigraf).

Najčešći testovi uključuju:

• polisomnografiju: snimanje moždanih talasa, disanja i pokreta tokom sna
• test višestruke latencije sna (MSLT): meri koliko brzo zaspite tokom kratkih dnevnih dremki
• lumbalnu punkciju: proverava nivo hipokretina u cerebrospinalnoj tečnosti.

Iako ne postoji lek za narkolepsiju, terapija može značajno da ublaži simptome i poboljša kvalitet života. Lečenje može da uključi lekove za održavanje budnosti i smanjenje katapleksije, promene u svakodnevnoj rutini (redovne dremke, ustaljen raspored spavanja, izbegavanje kofeina), mere bezbednosti, kao i prilagođavanje školskih ili radnih obaveza.

Prognoza i moguće komplikacije 

Bez terapije, narkolepsija može značajno da oteža svakodnevno funkcionisanje. Sama bolest nije smrtonosna, ali može da ugrozi bezbednost. Uz pravilno lečenje i dugoročnu podršku, većina ljudi uspešno kontroliše simptome i vodi ispunjen život.

Narkolepsija može da utiče na više aspekata zdravlja i dovede do „odigravanja“ snova tokom REM faze sna, depresije ili anksioznosti, nevoljnih pokreta nogu tokom spavanja, poteškoća sa koncentracijom, povećanja telesne težine.

Sama bolest obično nije opasna po život, ali iznenadni napadi sna ili slabost mišića mogu dovesti do povreda, naročito tokom vožnje, rada sa mašinama, plivanja ili penjanja.

(eKlinika.rs)