Naslovna / Zdravlje

Valunzi nisu trivijalni problem i mogu da iskomplikuju život, stručnjaci objašnjavaju koliko dugo traju

Priredio/la: D. T.|17:00 - 03. 01. 2025.

Žene osećaju kao da sede pored vatre i u zimskim uslovima. Može da dođe do lupanja srca, pojačanog znojenja, anksioznosti

valunzi Žene na našim prostorima ulaze u menopauzu u proseku u 51. godini života Foto: Shutterstock

Valunzi su jedan od najprepoznatljivijih simptoma menopauze koje oseti čak oko 75 odsto žena. Iznenadni osećaj toplote kreće iz grudi i širi se po telu, znojenje, mogući ubrzani rad srca, karakteristike su valunga. Stručnjaci naglašavaju da ovaj simptom nije trivijalan, jer u nekim situacijama može u bitnoj meri da naruši kvalitet života. Naleti vrućine i znojenje mogu da se jave u noćnim satima i naruše san, ali nisu ipak tegoba koja ne može da se na određene načine kontroliše.

Valunzi su nekada praćeni anksioznošću, ubrzanim radom srca

Simptomi menopauze su individualni, moguće je da će jedna žena u jednom periodu imati jake nalete valunga, pa potom skoro neprimetne tegobe.

– Noćni valunzi mogu da budu posebno ometajući i da nas probude iz sna. Sledećeg radnog dana osećamo jači umor i sve to u velikoj meri utiče na kvalitet života. Kod pojedinih žena iznenadni  talasi vrućine praćeni su anksioznošću, ubrzanim radom srca, što sve može da deluje na naše radne sposobnosti i svakodnevne aktivnosti. Valunzi nisu nikako problem koji treba da  banalizujemo, jer za neke žene simptomi mogu biti skoro onesposobljavajući – kaže ginekolog dr Hugh Taylor sa Yale Medicine Obstetrics, Gynecology & Reproductive Sciences.

Koliko dugo traju valunzi?

Žene na našim prostorima ulaze u menopauzu u proseku u 51. godini života. Valunzi su simptom koji se javlja u periodu perimenopauze. Ne zna se tačno koliko dugo mogu da taju napadi valunga, pojedine studije navode da jedna žena u proseku mora da se bori sa valunzima 7 do 9 godina.

– Ranije se smatralo da se kod više od dve trećine žena valunzi povlače u roku od pet godina od početka menopauze. Ipak, moguće je da će neke žene simptome valunga osećati i u sedmoj i osmoj deceniji života – objašnjava endokrinolog dr Lubna Pal sa Yale Medicine.

Kako dolazi do valunga?

U slučaju da su valunzi posebno jaki i česti moguća je pod pažljivim praćenjem stručnjaka primena hormonske terapije. Ipak, ako su valunzi podnošljivi, savetuje se promene u svakodnevnom životu koje mogu da ih obuzdaju.

Valunzi obično traju nekoliko minuta, ali moguće je da se u toku jednog dana javi više naleta vrućine.

Nije do kraja poznat mehanizam koji dovodi do valunga, ali poznato je da je bitna uloga hormona estrogena. Fluktuacije estrogena u perimenopauzi, gubitak estrogena ima bitnu ulogu, jer može da utiče na sposobnost tela da reguliše telesnu temperaturu – objašnjava dr Pal.

Smatra se da su simptomi, pre svega, posledica promena na relaciji hipotalamus-hipofiza-jajnici, koja reguliše lučenje polnih hormona. Hipotalamus ima jedan od zadataka da pomaže u kontroli unutrašnjeg termostata. Fluktuacija i pad nivoa hormona deluje na rad hipotalamusa, koji pokušava da resetuje temperaturu tela.

Krvni sudovi, posebno oni blizu površine kože,  šire se da bi oslobodili toplotu, što dovodi do crvenila koje je uglavnom posledica valunga. Znojne žlezde inače pomažu telu da se ohladi lučenjem znoja, postaju aktivnije.

I sitne promene temperature su neprijatne

Dr Taylor naglašava da i sitne temperaturne promene mogu da budu neprijatne.

Žene osećaju kao da sede pored vatre i u zimskim uslovima. Može da dođe do lupanja srca, pojačanog znojenja, ili anksioznosti ako smo na nekom sastanku – objašnjava dr Taylor.

Hormonska i nehormonska terapija

Terapija u bitnoj meri kontroliše valunge, ali neće svima u istoj meri pomoći, može da ima neželjne reakcije kao i svi lekovi, s tim da se se neki oblici ženama sa rakom dojke nikako ne preporučuju.

Postoje dva oblika hormonske terapije u menopauzi. Prvi je terapija samo estrogenom, hormonom koji najviše ublažava simptome menopauze. Ovu terapiju mogu da koriste i žene kod kojih je odstranjena materica, navode stručnjaci The North American Menopause Society.

Drugi oblik hormonske terapije u menopauzi je kombinovana primena estrogena i progesterona, koji kako se veruje može da zaštiti žene od raka endometrijuma. Žene sa ranom menopauzom, pre 40. godine, bez rizika od raka dojke mogu da uzimaju hormonsku terapiju do 51. godine, doba u kojem većina žena ulazi u menopauzu.

Postoje i klase lekova koje uključuju formulacije sa prirodnim i sintetičkim hormonima. Ove terapije mogu da deluju i na druge simptome menopauze kao što su nesanica, suvoća vagine. Moguće je upotreba pilula, injekcija, transdermalnih flastera i krema.

Fezolinetant je lek u terapiji valunga, pije se jednom dnevno, mogući neželjeni efekti su bol u stomaku, dijareja, bol u leđima, mogući su problemi sa jetrom. Prema nekim studijama ovaj lek u bitnoj meri smiruje simptome valunga. Ipak u decembru 2024. godine Američka agencija za hranu i lekove upozorila je da fezolinetant može da dovede do retkih, ali ozbiljnih povreda jetre, što je naznačeno na kutiji leka.

Valunzi se nekada kontrolišu i antidepresivima

Valunzi mogu da se kontrolišu i antidepresivima koji su nekada lek pravog izbora za žene koje ne smeju da uzimaju estrogen. Selektivni inhibitori receptora serotonina lekovi su koji se uglavnom koriste kod valunga.

Paroksetin je nehormonska terapija i lek koji se uglavnom koristi za lečenje depresije, veruje se da je u nižoj dozi efikasan i za kontrolu valunga. Koristi se u SAD, ali ne savetuje se  pacijentkinjama sa karcinomom dojke na terapiji tamoksifenom, jer može da ometa delovanje ovog leka.

– Hormonska terapija skoro uvek pomaže. Neće možda u potpunosti eliminisati valunge, ali možemo da prilagodimo dozu leka i tako dobro kontrolišemo valunge. Veozah je sličan po efikasnosti i prva je nehormonska opcija koja se približava estrogenu, ali nije u toj meri efikasan kao hormonska terapija – objašnjava dr Taylor.

Veozah i pored najava nije još dostupan u Srbiji, namenjen je umerenim do teškim naletima vrućine. Stručnjaci navode da u odnosu na hormonsku terapiju deluje samo na valunge. Ima neželjene efekte, bolovi u stomaku i leđima, dijareja…

Nije uvek potrebna terapija

Ukoliko su valunzi blagi i retki možda i neće biti potrebna nikakva medikamentozna terapija, koja se razmatra ako su simptomi jaki i utiču na kvalitet svakodnevnog života.

Smatra se da žene koje su operisale rak dojke ne bi trebalo da uzimaju hormonsku terapiju, kako ne bi došlo do povratka bolesti. Ne savetuje se ni ženama koje imaju krvne ugruške i rizik od moždanog udara. Za ove žene preporučuju se nehormonske opcije. Postoje i studije koje navode da dugotrajna primena hormonske terapije kod žena u menopauzi može da poveća rizik od raka dojke, bolesti srca.

Ipak, hormonska terapija može da bude dobar izbor kod žena koje su ušle u ranu menopauzu, smatra dr Pal.

– Preporuka je da se inicijalna hormonska terapija koristi u najmanjoj mogućoj dozi i u ograničenom vremenskom periodu – naglašava dr Pal.

Kako još mogu da se kontrolišu valunzi?

Promene životnih navika u nekim slučajevima mogu da budu od koristi. Savet je da temperatura u spavaćoj sobi bude nešto niža. Preporuka je da se popije malo vode pre spavanja, da koristimo ako je potrebno ventilator. Kognitivna bihejvioralna terapija, meditacija mogu da budu od pomoći. Ne postoje pouzdane studije koje navode da slojevito oblačenje može da ublaži valnuge, ali dr Taylor ipak preporučuje ovaj način odevanja.

– Ohrabrujem žene da pokušaju da i na ovaj način kontrolišu simptome. Ponekad sama volja da nešto preduzmemo može dosta da pomogne da se lakše izborimo sa bilo kojom zdravstvenom tegobom – smatra dr Taylor.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo