Nove smernice za mamografiju podelile stručnjake: Da li je dovoljno raditi pregled na dve godine?

Nove preporuke o skriningu raka dojke ponovo su otvorile važna pitanja: koliko često neke kategorije žena treba da rade mamografiju i zašto je važan individualni pristup?

Bojazan lekara: Rak dojke je podla bolest, svaka osma žena će je verovatno dobiti 

Prema najnovijim smernicama Američkog koledža lekara (ACP), mamografija na svake dve godine može da bude optimalna strategija za žene prosečnog rizika između 50. i 74. godine. Ipak, deo stručne javnosti upozorava da ovakav pristup može da dovede do kasnijeg otkrivanja bolesti, posebno kod mlađih žena.

Rak dojke i dalje predstavlja jedan od najčešćih maligniteta kod žena. Procenjuje se da će približno svaka osma žena tokom života dobiti ovu dijagnozu.

Iako može da se javi i kod mlađih osoba, bolest se najčešće dijagnostikuje kod žena srednjih i starijih godina, najčešće nakon 50. godine. Prosečna starost u trenutku postavljanja dijagnoze je oko 62 godine. Upravo zato skrining ima ključnu ulogu jer omogućava otkrivanje bolesti u ranoj fazi, često pre nego što se pojave prvi simptomi, kada lečenje može da bude najefikasnije.

Šta donose nove smernice za mamografiju?

Prema novim preporukama, žene koje nemaju simptome i spadaju u grupu prosečnog rizika treba da rade mamografiju svake dve godine u periodu između 50. i 74. godine.

Pod „prosečnim rizikom” podrazumevaju se žene koje nemaju ličnu ili porodičnu istoriju raka dojke, nemaju genetske mutacije poput BRCA1 ili BRCA2 i nisu bile izložene visokim dozama zračenja u mlađem uzrastu.

Stručnjaci navode da upravo ova grupa ima najveću korist od redovnog skrininga, ali i da češći pregledi ne donose dodatne koristi.

Naime, godišnja mamografija može da dovede do većeg broja lažno pozitivnih nalaza, nepotrebnih biopsija i dodatnog stresa za pacijentkinje, bez jasnog dokaza da značajno smanjuje smrtnost u odnosu na pregled na svake dve godine, mišljenja su stručnjaci.

Šta je sa ženama između 40. i 49. godine?

Za žene u četrdesetim godinama ne postoji jedinstvena preporuka. Umesto toga savetuje se individualni pristup: odluka o skriningu treba da bude doneta u dogovoru sa lekarom, uzimajući u obzir lični rizik, porodičnu istoriju, lične stavove i preferencije.

Iako skrining u ovima godinama može da dovede do blagog smanjenja smrtnosti, stručnjaci upozoravaju da je potencijalna šteta veća uključujući preteranu dijagnostiku, nepotrebno lečenje, lažno negativne i lažno pozitivne rezultate, kao i dodatno izlaganje zračenju.

Da li treba raditi mamografiju posle 75. godine

Kada je reč o ženama starijim od 75 godina, smernice preporučuju oprez.

U ovom uzrastu skrining može da bude ograničene koristi. Istraživanja pokazuju da nastavak pregleda nakon 74. godine ne donosi značajno smanjenje smrtnosti, ali povećava broj dodatnih analiza i mogućnost preteranog dijagnostikovanja. Zbog toga se i ovde preporučuje razgovor sa lekarom i donošenje individualne odluke.

Gusto tkivo dojki i dodatni pregledi - da ili ne?

Kod žena sa gustim tkivom dojke, standardna mamografija ponekad može da propusti promene. U takvim slučajevima može da se razmotri 3D mamografija (tomosinteza), koja daje precizniji prikaz.

Ipak, dodatni pregledi poput magnetne rezonance ili ultrazvuka ne preporučuju se rutinski kod žena prosečnog rizika, već samo u specifičnim situacijama.

Stručnjaci podeljeni: Da li nove preporuke nose rizik?

Iako su smernice zasnovane na dostupnim dokazima, deo stručnjaka izražava zabrinutost.

Pojedini onkolozi upozoravaju da bi ređi pregledi mogli da dovedu do kasnijeg otkrivanja raka, naročito kod žena između 40. i 49. godine, kao i kod onih sa gustim dojkama. Prema njihovom mišljenju, godišnja mamografija u mlađim uzrasnim dobima može da doprinese ranijem otkrivanju bolesti i da spasi živote.

Zašto je važno da odluku donesete zajedno sa lekarom

Bez obzira na smernice, jedna poruka ostaje ključna: skrining ne treba posmatrati univerzalno.

Kao i zdrava ishrana ili fizička aktivnost, redovni pregledi predstavljaju važan deo očuvanja zdravlja. Međutim, učestalost i vrsta pregleda treba da budu prilagođeni svakoj ženi pojedinačno. Posebno je važno da žene koje imaju porodičnu istoriju raka, genetske predispozicije ili gustu strukturu tkiva dojki razgovaraju sa lekarom o prilagođenom planu skrininga i kontrolnih pregleda.

Mamografija ostaje jedan od najvažnijih alata u ranom otkrivanju raka dojke. Iako nove smernice predlažu ređe preglede za određene grupe, konačna odluka treba da bude doneta na osnovu individualnog rizika i konsultacije sa stručnjakom.

Ne zaboravite: kada se rak dojke otkrije na vreme šanse za uspešno lečenje su značajno veće.

(eKlinika.rs)