Rak dojke je u visokom procentu izlečiv, ako se dijagnostikuje dok je mali, objašnjava dr Snežana Šušnjar

Rak dojke je i pored svih napora stručnjaka bolest koja se u Srbiji često otkriva u kasnijim stadijumima kada je ishod lečenja lošiji. Lekari kažu da je kasna dijagnostika najveći problem kada se govori o raku dojke. Učestalost ove bolesti je na nivou evropskog proseka, ali, nažalost,kada je u pitanju smrtnost zbog raka dojke Srbija zauzima dosta visoko mesto. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u 2024. godini od raka dojke u našoj zemlji preminulo je 1.700 žena, a novoobolelih je bilo 4.544.

Zašto je smrtnost od raka dojke visoka?

Lekari kažu da postoji više razloga zašto je smrtnost zbog raka dojke visoka, ali da je najveći problemkasno otkrivanje. Lekari naglašavaju da je potrebno da nastojimo da povećamo broj pacijentkinja kod kojih se karcinom dojke otkrije dok je on još mali, u ranim stadijumima bolesti.

- Stalno ponavljamo da što se rak dojke otkrije u ranijem stadijumu bolesti, to su šanse za izlečenjem veće - kaže za portal eKlinika prim. dr sci. med Snežana Šušnjar, specijalista interne medicine, subspecijalista onkologije.

Lečenje nekada otežavaju pogrešne informacije

Dr Šušnjar navodi da žene dolaze nekada nažalost na pregled u drugom, trećem stadijumu, sa lokalno uznapredovalim karcinomom ili udaljenim metastazama, što znači da se rak proširio na druge delove tela, van regija dojke.

- Kako ne bi došlo do ovoga potrebna nam je dobra edukacija. Problem je što sada postoji ogroman izvor najrazličitijih podataka u prvom redu preko interneta, odnosno društvenih mreža. Možete da čujete različite dezinformacije sumnjive sadržine, bez veze sa naučnim dokazima, koje nisu tačne i mogu zavesti pacijenta na pogrešan put. Tako, na primer, neki pacijenti veruju da je soda bikarbona lek protiv raka i na svoju ruku uzimaju kuhinjsku sodu bikarbonu. Danas postoje uglavnom preklinička ispitivanja kako alkalizacija okoline tumora može da utiče na njegov rast i da li u tome može da pomogne primena sode bikarbone. Međutim, ne postoje randomizovane studije na velikom broju pacijenata koje bi odgovorile na pitanje: "Da li postoji korist od uzimanja sode bikarbone u svrhu lečenja raka?". Zbog toga se ne preporučuje da se uzima soda bikarbona jer to može dovesti do brojnih neželjenih posledica sa oštećenjem vitalnih organa sa smrtnim ishodom. Neko ko nije medicinski obrazovan treba da prepozna netačnu informaciju, a to nije uvek lako - objašnjava dr Šušnjar.

Kako da savladamo strah od dijagnoze?

Dr Šušnjar nas upućuje zato na medicinski proverene i potvrđene informacije koje postoje u Srbiji, na primer na sajtuInstituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Pacijenti imaju na raspolaganju brošure u čijem sastavljanju su učestvovali naši eminentni stručnjaci, kao i dr Šušnjar. Pacijent tako može da dobije prave informacije o načinu lečenja, onome što prati lečenje, načinima ublažavanja neželjenih efekata terapije, ishrani.

- Kada žena ima dovoljno pravih informacija onda je verovatnije da će da prati preporuke lekara za samopregled dojki jednom mesečno i da će, čim uoči neku nepravilnost, napipa čvor, uoči deformaciju dojke, iscedak iz bradavice, mreškanje kože, da dođe na pregled kod lekara bez odlaganja. Jako je važno da pacijent pokuša da savlada strah i bez oklevanja dođe tamo gde će dobiti brzu i najefikasniju pomoć - napominje dr Šušnjar.

Mamografija je osnova

Danas postoje vodiči koji uređuju oblast ranog otkrivanja raka dojke prema kojima se preporučuje da se mamografije rade redovno u odsustvu sumnjivih promena u dojkama. Pojedine osobe se plaše da mamografija mnogo zrači, ali danas su praktično svi aparati digitalizovani, što znači da je zračenje relativno malo, a digitalizovana slika daje pouzdanije detalje u odnosu na klasičnu rendgensku sliku, napominje dr Šušnjar. Prema preporukama u Srbiji savetuje se da se mamografija radi svake druge godine svim ženama između 50 i 70 godine.

- Ne bi trebalo da u 21. veku prvi put na pregled dolaze žene sa poodmaklom bolešću, a to se nažalost dešava. Mamografija je osnovni pregled, UZ pregled i pregled magnetnom rezonancijom se rade ako je to indikovano. Važno je da svaka žena treba da se javi lekaru ako uoči neku promenu koja do tada nije postojala u njenoj dojci, bez obzira koliko vremena je prošlo od mamografije - naglašava dr Šušnjar.

Dr Šušnjar precizira da preventivni pregledi ne mogu da spreče nastanak tumora, ali i dodaje da značajno povećavaju šansu da se tumor otkrije dok je mali kada su najveće šanse za izlečenje.

- Lečenje raka dojke jeste multidisciplinarno i svake godine se sve više povećava znanje vezano za njegovo lečenje. Strategije lečenja i lekovi koji se koriste ušli su u praksu na osnovu rezultata kontrolisanih kliničkih studija, dakle na osnovu najpouzdanijih podataka, a njihova efikasnost se i dalje proverava u praksi. Međutim, danas postoji veliki broj takozvanih pomoćnih lekovitih sredstava koji nisu zamena za lek protiv malignog tumora, ali se često promovišu kao sredstva koja podižu imunitet i pomažu dejstvo lekova protiv tumora ili ublažavaju njihova neželjena dejstva. I u ovoj oblasti postoje podaci koji su pouzdani kao što je web stranica Nacionalnog centra za komplementarnu i integrativnu zdravstvenu zaštitu Američkog Instituta za zdravlje . Ovde se možete informisati o različitim lekovitim sredstvima, biljnim preparatima, njihovom uticaju na zdravlje i interakcije sa lekovima - ističe dr Šušnjar.

Kako deluju antioksidansi na hemoterapiju?

Znanje je najmoćnije oruđe protiv bolesti, potvrđuje dr Šušnjar i kaže da i dobar deo pacijentkinja sa rakom dojke, ali i bolesnika sa drugim tumorima često pije suplemente, koji se ne preporučuju osobama na hemoterapiji, bez saveta lekara. Dr Šušnjar objašnjava da postoji studija (Ambrosone KC, et al. J ClinOncol 2019; 38:804-14; SWOG SO221) koja je prospektivno prikupljala podatke o tome koje suplemente su uzimali pacijenti lečeni zbog raka dojke dok su primali hemioterapiju.

- Rezultati ukazuju na to da primena antioksidanasa (vitamina A, E, C, Karotenoidi, CoenzimQ10) istovremeno sa hemioterapijom može da smanji njenu efikasnost, odnosno može da poveća rizike za lošiji ishod lečenja. Moguće objašnjenje je da ovi suplementi smanjuju citotoksični efekat hemioterapije koji je posredovan stvaranjem slobodnih kiseoničnih radikala, odnosno da blokadom nekih signalnih puteva smanjuju brzinu kojim se dele ćelije raka, a to direktno smanjuje efikasnost hemioterapije koja deluje samo na one ćelije koje se brzo dele. Na taj način antioksidansi mogu da zaštite ćelije raka od dejstva leka i potencijalno smanje efikasnost terapije. Iako ova studija ima nekoliko ograničenja, ipak jeste pouzdani izvor podataka koji podržava preporuku da pacijenti ne uzimaju antioksidanse i druge suplemente bez prethodne konsultacije sa svojim onkologom - naglašava dr Snežana Šušnjar.

Važnost primene vitamina D

Kada je u pitanju upotreba suplemenata dr Šušnjar ipak ističe kontrolisanu primenu vitamina D kao korisnu za pacijentkinje koje se leče od raka dojke. Bitno je istaći, kako ne bi bilo nepoznanica, da vitamin D ne leči rak, naročito ne kada se koristi u velikim dozama, kao što nema dokaza da vitamin D poboljšava efekte hemoterapije, precizira dr Šušnjar.

- Stručnjaci samo navode da nizak nivo vitamina D može da bude marker lošijeg stanja organizma. Korisno je da se proveri nivo vitamina D u krvi da bi se odredila dnevna doza vitamina D ako su one niske. Kod osoba kod kojih je njegov nivo zadovoljavajući, preporuka je da dnevna doza vitamina D zimi bude 2000 jedinica, a leti 1000 jedinica, radi očuvanja mineralne gustine kostiju. Smanjenje mineralne gustine kostiju (osteopenija i osteoporoza) se ubrzava kod pacijentkinja koje primaju hemoterapiju ili hormonsku terapiju koja snižava nivo estrogena. Kod svih žena nakon menopauze opada mineralna gustina kostiju i to je normalan fiziološki proces - napominje dr Šušnjar.

Sagovornica portala eKlinika nas podseća da nivo vitamina D uvek možemo da proverimo laboratorijskom analizom iz krvi, a gustinu kostiju da pratimo putem osteodenzitometrije (DEXA).

Prim.dr Snežana Šušnjar je specijalista internnističke onkologije i viši naučni saradnik, a posebna oblast interesovanja joj je lečenje karcinoma dojke. Autor je i koautor u 27 stručnih i naučnih radova i više od 80 publikacija, poglavlja u monografijama i udžbenicima. Saradnik je u nekoliko nacionalnih i međunardnih projekata vezanih za rak dojke kod mladih žena, zaštitu plodnosti i trudnoću, učestvovala u akreditaciji Ambulante za onkofertilitet Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, gde je radila više od 36 godina do penzije.

(eKlinika)