Suplementacija je nešto o čemu uglavnom razmišljamo kada se razbolimo zbog temperaturnih razlika, sezonskih virusnih infekcija respiratornog trakta (gripa, prehlade, covid 19…). Bez obzira na celokupno zdravlje, neke osobe su podložnije respiratornim infekcijama, što je i znak oslabljenog imunološkog sistema.
Koji su razlozi pojačane osetljivosti u pojedinim periodima godine i da li pomaže suplementacija
Razlog za pojačanu osetljivost na infekcije delom leži u slabijem imunološkom sistemu tokom pojedinih perioda u godini (na primer zimskog, koji je za nama) kaže u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Marija Matić, specijalista kliničke biohemije i dodaje:
– Delimično je razlog i to kada više vremena provodimo u zatvorenom prostoru s drugim ljudima, što svakako povećava rizik od izlaganja respiratornim virusima. I pored toga što se većina vitamina i minerala koji su potrebni za optimalno funkcionisanje našeg organizma može obezbediti zdravom, uravnoteženom ishranom, savremeni ubrzani životni tempo dovodi do toga da mnogu ljudi ne uspevaju da vitamine unesu u adekvatnoj količini. Stoga je uzimanje vitaminskih suplemenata dodatna podrška našem odbrambrenom sistemu. To je posebno važno u zimskom, ali i drugim periodima godine.
Vitamin C je neophodan i moćan zaštitnik zdravlja i imuniteta
Uloga vitamina C u održavanju funkcije odbrambenog sistema je nedvosmislena. Prema rečima prof. dr Matić, poznato je da vitamin C pojačava efikasnost i urođenog i stečenog imunskog odgovora. Takođe, ispoljava antivirusni efekat jer podstiče proizvodnju interferona (primarnog odbrambenog odgovora na prisustvo virusa u organizmu domaćina). Pored toga, napominje sagovornica našeg portala, vitamin C povećava aktivnost neutrofilnih granulocita, ćelija belih krvnih zrnaca važnih u odbrani od patogenih agenasa. Utiče na fagocitnu aktivnost leukocita, što ima za posledicu efikasnije uklanjanje infektivnih mikroorganizama.
Vitamin C, napominje prof. dr Matić, ubrzava i proizvodnju limfocita i aktivira makrofage (preko interferona). Povećava produkciju antitela, naročito IgG i IgM klase. Ne samo da pomaže imunološkom sistemu da se bori protiv patogena, već je ovaj vitamin takođe i važan antioksidant. On štiti ćelije od oksidativnih oštećenja uzrokovanih dejstvom slobodnih radikala. Njihova hiperprodukcija postoji u svim virusnim infekcijama respiratornog trakta, a poznato je da su slobodni radikali uključeni u patofiziološke mehanizme razvoja akutnih respiratornih infekcija, podseća specijalista kliničke biohemije.
I suplementi vitamina C mogu da se unesu u prekomernoj količini, oprez je neophodan
Budući da askorbinska kiselina ima navedena imunomodulirajuća, antioksidativna, antitrombotička i antivirusna svojstva, suplementi ovog vitamina i njihova primena izuzetno su korisni u slučajevima prehlade, gripa ili covid 19, odnosno infekcija gornjih i donjih partija respiratornog sistema. Suplementacijom se ublažavaju simptomi bolesti i skraćuje dužina njenog trajanja. S obizom na to da se vitamin C koncentruje u nadbubrežnoj žlezdi i učestvuje u sintezi hormona stresa, adrenalina i noradrenalina, veoma je, ističe prof. dr Marija Matić, važan njegov adekvatan unos u periodu stresa.
– Preporučene dnevne doze (RDA/ eng. recommended dietary allowance) za vitamin C su sledeće: deca 40-60 mg, žene 60 mg, a muškarci 75 mg. Trudnice i dojilje zahtevaju dozu od 100 mg. Dnevne potrebe pušača za ovim vitaminom su dvostruko veće nego kod nepušača i RDA za njih iznosi 200 mg. Gornja granica dnevnog unosa je 2 g. Ovaj vitamin je rastvorljiv u vodi i u organizmu se zadržavaju samo male količine, a višak se brzo izlučuje urinom. Ipak, veće količine (doze veće od 5 g) mogu dovesti do predoziranja ovim vitaminom. Prvi i najčešći znak da je telo zasićeno askorbinskom kiselinom jeste pojava dijareje i mučnine – upozorava sagovornica eKlinika portala.
Uloga cinka u odbrani organizma
Cink pripada esencijalnim oligoelementima. Neophodan je za zdrav život, rast i reprodukciju. Prof. dr Marija Matić navodi da se u organizmu odrasle osobe ovaj mineral nalazi u količini od 2-3 g. To ga čini drugim metalom po zastupljenosti u našim tkivima, odmah posle gvožđa. Cink je važan oligoelement, uključen u brojne aspekte ćelijskog metabolizma i ima više značajnih bioloških funkcija. Naime, objašnjava prof. dr Matić, cink predstavlja kofaktor za preko 300 enzima koji kontrolišu vitalne biološke procese, što ukazuje da je ovaj hemijski element uključen u praktično svaki aspekt metabolizma našeg organizma.
– Kod ljudi je klinički ili subklinički deficit cinka relativno čest, pogotovo u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Bez cinka organizam ne može adekvatno da se brani od patogenih agenasa, jer je izuzetno važan za pravilno funkcionisanje imunog sistema. Naime, joni cinka imaju bitnu ulogu u odbrambenom odgovoru ćelija urođenog i stečenog imuniteta domaćina tokom bakterijskih i virusnih infekcija. Poznato je da je većina prehlada uzrokovana rinovirusom. On napada i razmnožava se u gornjim partijama respiratornog sistema, odnosno u nosnim šupljinama i grlu – navodi profesorka, uz napomene o količinama.
Suplementi cinka i koliko ih uzimati
– Preporučene dnevne doze (Recommended Dietary Allowances/RDA) zavise od pola, godina i fiziološkog stanja organizma. Za muškarce RDA iznosi 10-15 mg, a za žene 8-10 mg. Za decu je to 5-11 mg, dok je gornja granica 40 mg. Povećane potrebe za ovim oligoelementom se javljaju kod trudnica i dojilja (preporučen dnevni unos 15-20 mg). Smatra se da je iskoristljivost cinka iz hrane samo oko 10 odsto. Zbog toga je potrebno unositi veće količine od preporučenih doza. Cink sprečava razmnožavanje rinovirusa, a dodatno može sprečiti i zadržavanje rinovirusa u sluznici grla i nosa. Stoga se cink u slučajevima prehlade najčešće preporučuje u obliku pastila, spreja ili granula. Ovo omogućava da se supstanca duže zadrži u grlu i dođe u kontakt sa rinovirusom – detaljno objašnjava prof. dr Matić.
Kako se sintetiše vitamin D, koliko je odgovorno telo a koliko suplementi
Sagovornica našeg portala naglašava da se vitamin D ne smatra klasičnim vitaminom jer se može sintetisati u ljudskom organizmu i pokazuje osobine steroidnih hormona. Preme rečima prof. dr Matić, oko 80 odsto vitamina D se sintetiše u koži kada je izložena sunčevoj svetlosti. Dakle, 20 odsto ovog vitamina u ljudskom organizmu obezbeđuje se iz hrane i dijetetskih suplemenata. U koži se normalno stvara 7-dehidroholesterol (intermedijer u sintezi holesterola koji se akumulira u koži), koji se neenzimskim putem pod dejstvom ultravioletnog UVB zračenja prevodi u provitamin D, zatim u aktivnu formu, vitamin D3 (kalcitriol).
Deficit vitamina D je opisan na globalnom nivou i u većini zemalja širom sveta. Stoga, ističe naša sagovornica, suplementacija vitaminom D igra ključnu ulogu tokom zime, kada smo manje izloženi suncu zbog hladnog vremena i kraćih dana. Njegova uloga u imunitetu i odbrani od respiratornih infekcija je nešto o čemu se u poslednje vreme puno govori. Nedavna istraživanja sugerišu da vitamin D igra važnu ulogu modulatora urođenog imunološkog odgovora na respiratorne virusne infekcije, poput gripa A i B, parainfluence 1 i 2 i respiratornog sincicijskog virusa, prenosi nam specijalista kliničke biohemije.
Uloga vitamina D u sprečavanju virusnih infekcija i preporučene količine
– Brojne epidemiološke studije su pokazale povezanost između niskog nivoa vitamina D i većeg rizika od virusnih infekcija gornjih disajnih puteva. Kalcitriol deluje imunomodulatorno jer inhibira produkciju interleukina iz aktiviranih T limfocita i imunoglobulina iz aktiviranih B limfocita, a takođe smanjuje otpuštanje proinflamatornih citokina od strane makrofaga. Smatra se da vitamin D dodatno štiti od respiratornih infekcija pojačavajući nivo antimikrobnih peptida (prirodnih supstanci sličnih antibioticima), poput katelicidina u plućima. Katelicidin uništava virusnu membranu što dovodi do smrti virusa, a dodatno i blokira ulazak virusa u ćelije domaćina – priča nam prof. dr Matić, koja o preporučenim količinama kaže:
– Za odrasle osobe uzimanje 400-1.000 IU vitamina D dnevno se preporučuje kako bismo održali nivo vitamina u organizmu u okviru normalnih vrednosti. S druge strane, nivo vitamina D u krvi viši od 100 ng/mL može biti štetan. Znaci toksičnosti su: mučnina, povraćanje, hipertenzija, slabost i gubitak telesne mase. Podizanjem nivoa kalcijuma u krvi, previše vitamina D može izazvati konfuziju, dezorjentaciju i probleme srčanog ritma. Međutim, prekomerno izlaganje suncu ne uzrokuje trovanje vitaminom D, jer telo ograničava količinu koji proizvodi.
Uloga probiotika u zaštiti od respiratornih infekcija
– Poznato je da se oko 70 odsto imunološkog sistema nalazi u gastrointestinalnom traktu. Ovo je jedan od razloga zašto su dobre crevne bakterije (mikrobiom) važne za zdrav imunološki sistem, kao i za optimalno funkcionisanje našeg organizma. I zaista, istraživanja poslednjih godina govore u prilog tome da je mikrobiom jedna od ključnih komponenti zdravog imunološkog sistema, a samim tim i sposobnosti da se izborimo sa virusnim i bakterijskim infekcijama – podseća prof. dr Matić.
Naša sagovornica podseća da su po definiciji probiotici živi mikroorganizmi (bakterije i gljivice), koji, kada se uzimaju u adekvatnim količinama imaju benefit za zdravlje domaćina. Probiotski preparati, kao i fermentisana hrana koja je izvor živih mikroba, najčešće sadrže neke od sedam osnovnih rodova mikrobnih organizama. Takvi su, prema rečima profesorke, Lactobacillus, Bifidobacterium, Saccharomyces, Streptococcus, Enterococcus, Escherichia i Bacillus. Međutim, određeni sojevi, poput: Lactobacillus plantarum, Bifidobacterium lactis, Lactobacillus casei i Lactobacillus rhamnosus, doprinose jačem antivirusnom i antiinflamatornom odgovoru od drugih, posebno u gornjim respiratornim putevima.
Suplementi probiotika korisni i tokom godine, ne samo u vreme zime
Naša sagovornica definiše i antivirusne mehanizme odgovorne za direktne i indirektne efekte na imunološki sistem.
– To su: pojačana funkcija mukozne barijere na ćelijama crevnog epitela, izlučivanje antimikrobnih peptida, inhibicija vezivanja virusa za ćelije domaćina, modulacija urođenog i stečenog antivirusnog odgovora leukocita. Iz tog razloga preporučuje se korišćenje probiotika, suplementacija sa dva ili više gore navedenih sojeva unose se tokom cele godine, ali posebno u zimskim mesecima i tokom respiratornih infekcija, kako bi se dodatno potpomogao imunološki sistem. Tipična dnevna doza (CFU/engl. colony forming units) je 1-10 x 109 . Neki od jačih probiotika mogu biti do 50 x 109 CFU, što je korisno u slučajevima kada je potrebno primeniti veću količinu probiotika – detaljno je u razgovoru za eKlinika portal objasnila prof. dr Marija Matić.
Dobro objašnjeno ,hvala.
Samo kad bi ste dali preporuku ,kada ,kako i koji suplementi se mogu uzimati ,zajedno,odnosno koji odvojeno i u koje vreme dana.Hvala