Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Virusi i bakterije nas napadaju na različite načine, evo kako izbeći infekcije

Priredio/la: Ma.R.
14:30 - 21. 03. 2022.

Ono što je zajedničko i bakterijama i virusima je potencijal da izazovu infekcije i dovedu do neke blage, umerene ili teške bolesti

virusi i bakterije Bakterije i virusi se razlikuju po molekularnoj strukturi, ali mogu da izazovu infekcije koje imaju slične simptome Foto: Shutterstock

Virusi i bakterije nalaze su svuda oko nas. Golim okom, ali i mikroskopski, virusi su nevidljivi. Oni ulaze u naše telo, razmnožavaju se i izazivaju bolest. Za razliku od njih, mnoge bakterije već „žive“ sa nama i u nama, a delimo ih na dobre i loše. Dok virus ne može da se reprodukuje ako nije u samoj ćeliji drugog organizma, bakterijama koje su takođe jednoćelijski organizmi, nije potreban domaćin za reprodukciju. One su, naime, sposobne da žive u različitim okruženjima, u našem telu, ali i spoljnoj sredini.

Virusi i bakterije se razlikuju, ali ima i sličnosti

Virusi su sićušni organizmi koji se sastoje od genetskog materijala zvanog nukleinska kiselina (DNK ili RNK), obloženi slojem proteina. Dr Charles Bailey, medicinski direktor za prevenciju infekcija u bolnici Providence St. Joseph Hospital i Providence Mission Hospital u Kaliforniji, objašnjava da ove male klice praktično „preuzimaju“ ćelije u našem telu, koristeći komponente ćelija domaćina da prave svoje kopije. Taj proces, kaže doktor Bailey, može da ošteti ili da ubije zdrave ćelije, što dovodi do bolesti.

Sa druge strane, ljudsko telo je puno bakterija. Neke su bezopasne, a neke pomažu, i poznate su kao „dobre bakterije“. Najbolji primer su one koje igraju ulogu u regulisanju crevne flore. Međutim, kada preovladaju loše bakterije, one poput virusa mogu da se razmnože brzo, usled čega ćemo se razboleti. Mnoge bakterije proizvode specifične toksine, hemikalije koje oštećuju naše ćelije, i to bi u najkraćem bilo i objašnjenje zašto smo bolesni kada je uzrok bakterijskog porekla.

Infekcije i bolest izazivaju i bakterije i virusi

Poslednjih godina, kao i kroz istoriju, bili smo svedoci epidemija, pa i pandemije izazvane virusima (covid 19, grip, male boginje, HIV i ebola), ali i bakterijama (kuga). Kada je uzrok bolesti virus, radi se o virusnoj infekciji, a kada je to bakterija, u pitanju je takođe infekcija, ali bakterijska.  Kada se pitamo koja je razlika između virusa i bakterija, najvažniji su odgovori na pitanja: gde žive i razmnožavaju se (u telu i izvan naših ćelija), čime se hrane, kako se prenose, i kako da rizike od zaraze svedemo na minimum. 

Koji su simptomi virusne, a koji bakterijske infekcije

Bakterije i virusi se razlikuju po molekularnoj strukturi, ali mogu da izazovu infekcije koje imaju slične simptome. Uglavnom su to kašalj, kijanje, groznica, povraćanje, dijareja, umor i grčevi. U zavisnosti od toga o kojoj specifičnoj infekciji je reč i koliko se ozbiljno razvila, mogu da variraju i simptomi. Prema istraživanjima Mayo klinike, česte bakterijske infekcije su, recimo,  strep grlo, infekcije respiratornog i urinarnog trakta. Uobičajene virusne infekcije uključuju prehladu, boginje i genitalni herpes, prenosi isti izvor. Očigledno, i virusi i bakterije utiču na različite delove tela i mogu da imaju širok spektar simptoma i težine.

Iako su bakterijske i virusne infekcije potpuno različitih mehanizama, mogu da budu povezane. U nekim slučajevima, virusne respiratorne infekcije dovode do komplikacija koje rezultiraju bakterijskom infekcijom. Ova pojava je poznata kao sekundarna infekcija, a može biti uzrokovana promenama u imunološkom sistemu

Šta kažu studije o vezi virusnih i bakterijskih infekcija

Studija iz 2021. godine u časopisu Scientific Reports otkrila je da je od 642 pacijenta hospitalizovana sa covid 19 infekcijom (bolest uzrokovana virusom), 12,6 odsto razvilo bakterijsku infekciju. Od 742 pacijenta hospitalizovana zbog gripa (takođe izazvanog virusom), 8,7 odsto je razvilo bakterijsku infekciju. Sekundarna bakterijska infekcija koju su obično izazivala bakterija stafilokoka i dovela do akutnog respiratornog distresa, bilo je povezana sa većim rizikom od smrtnosti. Stručnjaci kažu da je veoma moguće razviti upalu pluća čiji je uzrok bakterijska infekcija i nakon infekcije gornjih disajnih puteva izazvanih virusom, poput prehlade ili gripa.

Kako se virusi i bakterije šire i kako se zaštititi

U prestižnom udžbeniku Essential Human Virology navedeno je da se virusi mogu širiti putem:

  • kontakt kože sa kožom
  • dodira sa respiratornim sekretom (kašalj ili kijanje)
  • kontakta sa kapljicama kada neko govori ili diše
  • kontaktom sa sadržajem povraćanja, dijareje, urina ili izmeta (kroz čestice u vazduhu ili ako neko njima kontaminira hranu)
  • pljuvačke
  • sperme ili vaginalnog sekreta
  • krvi

Stručnjaci US Environmental Protection Agency (EPA) kažu da većina ljudi dođe u kontakt sa bakterijama koje izazivaju infekcije putem:

  • direktnog kontakta sa zaraženom osobom ili životinjom
  • kontakta sa bakterijama u vazduhu ili kapljičnim putem
  • ujeda insekata (zaraženi krpelj)
  • kontaminiranih predmeta (hrana, voda ili pribor za jelo)

Izbegavanje bliskih kontakata, nošenje maske, dobra higijena ruku i okruženja, kao i garderoba dugih rukava ako idete u prirodu, najbolji su način da se zaštitite od prenosa bakterija, ali i virusa. Pojedine bakterije kao što je kandida, posledica su pada imuniteta, ili u slučaju oralne kandide, loše higijene usne duplje.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend