Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Probiotici poboljšavaju pamćenje, čuvaju mozak i digestivni sistem

Priredio/la: D. T.
13:00 - 10. 02. 2022.

Probiotici kod pacijenata sa cirozom utiču na ožiljke na jetri i na težinu ili razvoj hepatične encefalopatije

probiotici Probiotici redovnom primenom mogli bi dobro da utiču na digestivni sistem Foto: Shutterstock

Probiotici redovnom primenom mogli bi dobro da utiču na digestivni sistem, spreče neke bolesti, ojačaju imunitet, ali i naše pamćenje. Zbog toga, što još uvek nije do kraja jasno  kako probiotici utiču na kognitivne funkcije, naučnici naglašavaju da je potrebno nastaviti sa istraživanjima o uticaju probiotika na mozak, jer se procenjuje da će u budućnosti, biti sve više osoba sa nekim oblikom kognitivnog poremećaja.

Kako probiotici utiču na pamćenje, pažnju i izvšne funkcije

Istraživači sa University of Reading u Velikoj Britaniji nastojali su da odrede da li primena probiotika u vidu suplemenata, koji sadrže žive mikrobe, može da utiče na bolje kognitivne funkcije. Ovo istraživanje je kompilacija studija, koje su rađene sa najmanje jednim živim probiotičkim sojem. Ispitivan je uticaj probiotika na pamćenje, pažnju ili izvršne funkcije.

Naučnici su identifikovali 30 studija koje su ispunjavale uslove, a rezultati su grupisani u odnosu na starost učesnika, jer u tim studijama su ispitivana novorođenčad, deca, mlade i sredovečne i starije osobe.

Veza mozga i creva sigurno postoji

Naučnici procenjuju da bi u našem telu moglo biti mikroba koliko i ćelija. Iako, relacija između mozga i creva nije u potpunosti razjašnjenja, veruje se da ona postoji, ističu stručnjaci. U eksperimentima na miševima dokazano je da je moguće modifikacijom mikrobioma creva dovesti do promena u ponašanju i uticati na kognitivne funkcije kao što su rasuđivanje i pamćenje. U čovekovom crevu živi oko 500 miliona mikroorganizama, koji čine mikrobom creva. Druge studije navode da promene u sastavu crevnog mikrobioma mogu uticati na razvoj kognitivnih oštećenja koji se uočavaju kod Parkinsonove bolesti, šizofrenije, Alchajmerove bolesti, depresije.

Sve je više dokaza koji upućuju na jasne veze između zdravlja creva i zdravlja mozga – kaže dr Skot Kajzer, sa Pacific Neuroscience Institute at Providence Saint John’s Health Center.

Kako probiotici utiču na novorođenčad

Tri studije ispitivale su delovanje suplementacije probioticima na bebe rođene pre vremena, sa veoma malom težinom. Bebe su dobijale probiotike, od trenutka kada su mogle da se hrane, do otpusta iz bolnice. Praćena je jedna beba od 18. meseca do pete godine života i  zaključeno je da primena probiotika nema poseban značaj na kognitivni razvoj.

Dve odvojene studije su potvrdile ove rezultate. Stručnjaci su, ipak, otkrili da su ove studije imale ograničenja zbog nedostatka podataka o tome da li su bebe hranjene prirodnim putem, majčinim mlekom, što je posebno bitno jer majčino mleko sadrži prirodne prebiotike.

Probiotici poboljšavaju pamćenje, pažnju, izvršno funkcionisanje

Četiri studije su zaključile da probiotici kod pacijenata sa cirozom, utiču na ožiljke na jetri i na težinu ili razvoj hepatične encefalopatije, kao jedne od komplikacija ciroze koja može uzorkovati oštećenje pamćenja i uticati na intelektualno funkcionisanje. U jednoj studiji pacijenti sa hepatičnom encefalopatijom dobijali su probiotike 60 dana, nakon 30 dana uočeno je poboljšanje pamćenja, pažnje ili izvršnog funkcionisanja.

Tri druge studije su, ipak, zaključile da kod pacijenata sa cirozom, bez komplikacija hepatičke encefalopatije, posle 8 do 12 nedelja uzimanja probiotika u vidu suplemenata nije došlo do poboljšanja kognitivnih funkcija.

Brže pamćenje i obrada podataka,  jačanje verbalnih sposobnosti

U pilot studiji odrasli učesnici sa infekcijom HIV su dobijali probiotike tokom 6 meseci. Zaključeno je da je došlo do značajnog poboljšanja kad je u pitanju pamćenje, verbalno izražavanje i prostorna memorija. U druge tri studije bili su uključeni pacijenti sa fibromialgijom, sindromom hroničnog umora i osobe koje pate od depresije.

Upotreba  probiotika je poboljšala kognitivne sposobnosti. Oni su brže pamtili i obrađivali podatke, došlo je do jačanja verbalnih sposobnosti. Slični podaci su zabeleženi i kod depresivnih osoba. Nekoliko studija testiralo je kognitivna poboljšanja kod zdravih odraslih osoba sa različitim rezultatima. Kod jednog broja je uočeno značajno bolje kognitivno funkcionisanje i u stresnim situacijama, dok dve studije nisu dokazale pozitivne efekte probiotika.

Kod starijih osoba primećeni različiti efekti na kogniciju

Tri studije su istraživale efekte suplementacije probioticima, kod odraslih osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem. Pilot studija je otkrila posle 24 nedelje tretmana probioticima – bolje rezultate. Ipak, slične rezultate je pokazala i placebo grupa. Tri studije u kojima su osobe sa Alchajmerovom bolešću primenjivale probiotike tokom 12 nedelja, pokazala su različite efekte na kogniciju.

Dodatne dve studije su merile kako primena probiotika utiče na kognitivne efekte kod zdravih odraslih osoba. Ove studije su trajale 12 nedelja, prva je pokazala značajno poboljšanje u obradi informacija i zadacima koji uključuju izvršno funkcionisanje, u poređenju sa placebom. U drugoj studiji nije utvrđena razlika u kognitivnom funkcionisanju, između osoba koje su primale probiotike i kontrolne grupe.

Potrebno je oprezno tumačiti rezultate

Pojedini stručnjaci pozivaju i na oprez u tumačenju rezultata, jer su u istraživanju, kako kažu, učestovale osobe, sa različitom težinom oštećenja. Ipak, ističu da su ova istraživanja dragocena, jer se čovečanstvo suočava sa sve većim brojem osoba koje pate od neke vrste kognitivnog poremećaja. Procenjuje se da oko 46,8 miliona ljudi širom sveta boluje od demencije, a prosečno se beleži oko 9,9 miliona novih slučajeva svake godine. Organizacija Alzheimer’s Disease International procenjuje da će do 2030. godine biti 74,7 miliona, a do 2050. godine čak 131,5 miliona, pogođenih ovom bolešću.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend