Praznična depresija prisutna je ovih dana i kod zdravih ljudi, a posebno kod osoba sa psihičkim smetnjama. Radost, okupljanje i druženje sa prijateljima deo je svih praznika. Ipak, oni koji su sami i sa psihičkim smetanjama, praznike poput Nove godine doživljavaju na potpuno drugačiji način, jer praznično vreme za njih je vreme povišene osetljivosti.
Praznična depresija čini da se ljudi ili povlače ili postaju agresivniji
– Ljudi sa psihičkim problemima pogoršanje svog stanja doživljavaju upravo u vreme velikih praznika. Tada osobe sa psihičkim smetnjama mogu da osećaju izvesnu neprilagođenost duhu vremena i atmosferi, jer nemaju ništa posebno za „prijaviti“. To može ionako povišenu vulnerabilnost i razdražljivost dodatno da pojača, provocirajući razne oblike neprilagođenog ponašanja. Tada imamo slučajeve od povlačenja i ćutljivosti do hiperaktivnog i povišeno agresivnog ponašanja. Sve to, već postojeće simptome psihičkih smetnji čini još izraženijim – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal psiholog Danilo Drobnjak.
Praznična depresija ima određene simptome
Osoba, za koju se može reći da pati od praznične depresije, ispoljava određene simptome.
– Takve sobe odlikuje osećanje usamljenosti, bespomoćnosti, povlačenja iz društva, kao i pravljenje negativnih bilansa godine koja se završila. Takođe, prisutan je i nedostatak pozitivne perspektive budućnosti. U pitanju je reaktivno stanje koje je i na fiziološkom nivou praćeno usporavanjem bitnih fizioloških procesa. Osoba se zbog svega oseća pospano i bezvoljno – navodi psiholog Drobnjak.
Moguća pojava panike i egzistencijalnih kriza
U težim oblicima praznične depresije moguća je i pojava panike i egzistencijalnih kriza, kaže Drobnjak. Ukoliko takvo stanje potraje, potrebno je potražiti stručnu pomoć psihologa ili psihijatra. Osobe koje imaju već ovakva iskustva, potrebno je da u nastupajućim danima, budu posebno oprezne.
– Ne smeju sebi da dozvole da budu neraspoložene, moraju da svoju uznemirenost drže pod kontrolom. Ne smeju da budu van životnih tokova i da moraju aktivno da se uključe u svakodnevna dešavanja. Morali bi da učestvuju, u meri u kojoj je to moguće, u dešavanjima i aktivnostima koje im inače pričinjavaju zadovoljstvo. Da budu okruženi ljudima koje vole i u koje imaju poverenja, makar to činili i sa izvesnom dozom prinude, zbog stanja u kome se trenutno nalaze – savetuje Danilo Drobnjak.
Pranična depresija pogađa sve uzrasne dobi
Kada je reč o uzrastu osoba koje pogađa praznična depresija, psiholog Drobnjak isitiče da tu ne postoji pravilo.
– Praznična depresija nije uzrasno specifična. Podložni su joj kako starije osobe tako i one mlađe. Ono što više određuje da li će se razviti ili ne ovo reaktivno stanje, jeste sama ličnost osobe (njena struktura, način mentalnog funkcionisanja), kao i izloženost određenim sredinskim uticajima, odnosno određeno socijalno iskustvo konkretne osobe – ističe psiholog Drobnjak.
Signali za pomoć
Psiholog Danilo Drobnjak ističe da osobe da osobe sa prazničnom depresijom šalju signale svojoj okolini kao vrstu apela za pomoć.
– Prisustvo već pomenutih simptoma praznične depresije, zapravo su signali kojima osoba šalje poruke svom okruženju u kakvom se psihoafektivnom stanju trenutno nalazi i imaju, između ostalog, i funkciju apela – poziva za pomoć, na šta bi blisko okruženje te osobe trebalo adekvatno da odgovori, u smislu pojačanog razumevanja i podrške. Svaka promena ponašanja i radnog funkcionisanja osobe u pravcu depresivno-anksioznog spektra ne bi trebalo da bude zanemarena, odnsono potrebno je da bude adekvatno ispraćena od drugih, a ako je potrebno i uz odgovarajuću stručnu pomoć -,naglašava za eKlinika portal psiholog Danilo Drobnjak.
Covid 19 dodatno pogoršao stanje
Pandemija covid 19 dodatno uticala na pogoršanje stanja osoba sa depresijom. Aktuelna pandemija, uz prateću pojačanu otuđenost i nesigurnost na svim poljima, dodatni su predisponirajući činioci za pojavu praznične depresije i izražajnost njenih simptoma, smatra Drobnjak. I opet najbolja prevencija je očuvati smirenost i sabranost duha, uprkos negativnim i neželjenim kretanjima, uz jasno očuvanje nade u bolje sutra.
Praznična depresija ne bira pol
Kada je reč o tome da li su depresiji skloniji muškarci ili žene naš sagovornik kaže da tu pol ne igra nikakvu značajnu ulogu.
– Rekao bih da neke, jasno utvrđene pravilnosti, koja bi bila polno specifična, nema. Moguće su razlike u načinima maskiranja depresije, što je opet uslovljeno psihoafektivnim statusom konkretne osobe i socijalnim okruženjem u kojem se ta osoba nalazi. Praznična depresija, kao reaktivno stanje ne bira, svakom može da se desi. Zato je potrebno imati uvid u vlastite misaone i afektivne procese. Takođe, šira društvena zajednica trebala bi da ima povišenu osetljivost prema osobama, koje prolaze kroz ova stanja, kako bi mogla da posluži, na najbolji način, kao resurs pomoći i podrške – ističe Danilo Drobnjak.
Budimo ljudi i radujmo se
Po rečima našeg sagovornika, za pravu sreću ipak malo potrebno:
– Na kraju, želeo bih da vašim čitaocima poželim srećnu i blagodatnu Novu 2022. godinu. Da nam bude bolja od prethodne, a mi srećniji i zadovoljniji, uz reči našeg blaženopočivšeg patrijarha Pavla, unekoliko dopunjene: Budimo ljudi i radujmo se!
Dobri ste