Čovek može biti okružen ljudima, a ipak usamljen: Kako to utiče na njegno mentalno zdravlje?

Neko živi sam i ne oseća se usamljeno. Neko drugi svakodnevno razgovara s kolegama i porodicom, a nema kome da kaže šta ga zaista muči. Ta razlika između samoće i usamljenosti važna je i za zdravlje. Veliko istraživanje pokazalo je da su i osećaj usamljenosti i slabi društveni kontakti povezani s manjim brojem godina života bez pojedinih bolesti, naročito depresije i anksioznosti.

Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications obuhvatilo je 277.489 odraslih osoba iz britanske baze UK Biobank. Na početku praćenja niko od njih nije imao nijednu od sedam bolesti koje su istraživači pratili. Podaci o novim dijagnozama i smrti prikupljani su tokom narednih godina.

Preporučujemo

Usamljenost i izolacija nisu isto

Usamljenost je osećaj da nam nedostaje bliskost ili osoba kojoj možemo da se poverimo. Socijalna izolacija opisuje koliko kontakta i učešća u društvenom životu zaista imamo.

U istraživanju su učesnici odgovarali, između ostalog, na pitanja da li se često osećaju usamljeno i koliko često mogu da se povere nekome bliskom. Istraživači su posebno beležili da li žive sami, koliko često viđaju porodicu i prijatelje i da li učestvuju u društvenim aktivnostima. Zatim su uporedili osobe koje nisu bile ni usamljene ni izolovane, one kod kojih je bio prisutan samo jedan od ta dva problema i one kod kojih su postojala oba.

Ta razlika je važna i van istraživanja. Nekome će značiti češći susreti i više prilika da izađe iz kuće. Drugome kontakti ne nedostaju, ali mu nedostaje odnos u kojem se oseća shvaćeno.

Odakle podatak o skoro šest godina?

Istraživači su procenjivali koliko godina od 50. godine života različite grupe u proseku mogu da provedu bez određenih dijagnoza. Posmatrali su pet grupa telesnih bolesti, među kojima su kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i rak, kao i dva poremećaja mentalnog zdravlja: depresiju i anksioznost.

Kod muškaraca koji su bili i usamljeni i socijalno izolovani, procenjeni period života bez depresije ili anksioznosti bio je 5,8 godina kraći nego kod muškaraca bez oba problema. Kod žena iz iste grupe razlika je iznosila 3,7 godina. Za pet grupa telesnih bolesti razlike su bile manje: 1,7 godina kod muškaraca i 2,4 godine kod žena. Reč je o statističkim procenama za grupe ljudi, a ne o predviđanju koliko će određena osoba živeti ili kada će se razboleti.

Kada je svih sedam bolesti posmatrano zajedno, razlika za osobe koje su bile i usamljene i izolovane iznosila je približno 2,2 godine kod muškaraca i tri godine kod žena. Zbog toga se podatak od 5,8 godina ne može jednostavno predstaviti kao „šest izgubljenih godina kvalitetnog života“ za sve ispitanike.

Može li zdrav život da pomogne?

Učesnici sa zdravijim navikama imali su više godina bez praćenih bolesti. Istraživači su uzeli u obzir pušenje, telesnu masu, fizičku aktivnost, ishranu i trajanje sna. Kod socijalno izolovanih osoba povezanost izolacije s manjim brojem godina bez bolesti bila je slabija u grupama sa zdravijim životnim navikama. Za osećaj usamljenosti takvo slabljenje povezanosti nije bilo statistički potvrđeno.

To ne znači da kretanje, san i ishrana nisu važni za usamljenu osobu. Nalaz samo pokazuje da se u ovom istraživanju zdravije navike nisu pokazale kao zamena za bliskost koja joj nedostaje.

Studija je posmatračka: pokazuje povezanost, ali ne može da dokaže da su usamljenost ili izolacija izazvale bolesti. Osim toga, istraživači su ih procenili na početku, pa nisu mogli da utvrde kako su se odnosi učesnika menjali tokom godina.

Ipak, rezultati otvaraju pitanje koje se lako previdi kada govorimo o zdravlju: imamo li nekoga s kim možemo da budemo iskreni? Ako osećaj usamljenosti traje i prati ga povlačenje, gubitak interesovanja ili uporna tuga, razgovor s lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje može da bude prvi korak ka podršci.

(eKlinika.rs)