Osobe koje „drame” sklone su i energetskom vampirizmu: Efikasni saveti kako da pokažemo gde im je mesto

Posle razgovora sa nekim ljudima osećamo se iscrpljeno, nervozno ili krivo, iako naizgled nije bilo razloga za to. Takve osobe često nazivamo energetskim vampirima, jer svojim ponašanjem mogu da nam oduzmu mnogo emocionalne snage. Psiholozi upozoravaju da dugotrajna izloženost stresnim međuljudskim odnosima može negativno da utiče na mentalno i fizičko zdravlje, zbog čega je važno da prepoznamo obrasce ponašanja koji nas iscrpljuju i naučimo kako da zaštitimo sopstvene granice.

Ko je energetski vampir i zašto se posle susreta sa njim osećamo iscrpljeno?

Izraz „energetski vampiri“ koristi se za osobe nakon čijeg društva često osećamo emocionalnu iscrpljenost, napetost ili gubitak volje za drugim aktivnostima. Reč je o popularnom nazivu za određene obrasce ponašanja u međuljudskim odnosima, a ne o zvaničnoj psihološkoj ili psihijatrijskoj dijagnozi. Osoba koju tako doživljavamo ne mora nužno da bude svesna kako njene reči i postupci utiču na druge ljude.

Preporučujemo

Takvi odnosi mogu da budu posebno zahtevni za osobe koje imaju izraženu empatiju, često pružaju podršku drugima i teško odbijaju tuđe zahteve. Kada neko neprestano traži pažnju, prebacuje odgovornost ili izaziva osećaj krivice, komunikacija može da postane emocionalno opterećenje. Vremenom se može javiti utisak da u odnos ulažemo mnogo više razumevanja, strpljenja i energije nego što dobijamo zauzvrat.

Važno je da razlikujemo povremeno teško ponašanje od dugotrajnog obrasca koji narušava naše psihološko blagostanje. Svako može da prođe kroz period krize, bude previše zahtevan ili nesvesno optereti blisku osobu svojim problemima. Međutim, kada se iscrpljujuće situacije stalno ponavljaju, korisno je da razmotrimo kako odnos utiče na nas i šta možemo da promenimo.

1. Energetski vampir izbegava odgovornost i krivicu prebacuje na druge

Jedna od karakteristika ovakvog ponašanja jeste uporno izbegavanje odgovornosti za sopstvene postupke. Osoba može da bude izuzetno šarmantna, komunikativna i vešta u pronalaženju objašnjenja zbog kojih nikada nije kriva za nastali problem. Kada dođe do nesporazuma, često će pokušati da uveri druge kako su upravo oni odgovorni za situaciju.

U takvoj komunikaciji mogu da se čuju rečenice poput: „Ne mogu da verujem da niko nije umeo ovo da uradi kako treba“ ili „Ja ništa nisam uradio, a svi se ljute na mene“. Ovakve izjave preusmeravaju pažnju sa lične odgovornosti na navodne greške drugih ljudi. Sagovornik zato može da počne da preispituje svoje ponašanje i oseća krivicu čak i kada za to nema opravdanog razloga.

Ako se ovaj obrazac često ponavlja, odnos može da postane izvor stalnog psihološkog pritiska. Umesto otvorenog razgovora o problemu, jedna osoba preuzima ulogu onoga ko se neprestano pravda, dok druga izbegava da sagleda sopstveni doprinos sukobu. Važno je da razgovaramo o konkretnim postupcima i činjenicama, umesto da automatski prihvatamo odgovornost za tuđe greške.

2. Neprestano stvaraju dramu i očekuju da rešavate njihove probleme

Neke osobe gotovo neprestano prolaze kroz nove sukobe, nesporazume i krizne situacije, zbog čega njihove priče često zvuče kao niz velikih katastrofa. Iako svako povremeno ima potrebu da podeli brige, problem nastaje kada se gotovo svaki razgovor pretvori u rešavanje njihovih teškoća. Sagovornik tada može da stekne utisak da morastalno da bude dostupan i spreman da pruži pomoć.

Rečenice poput „Zašto su svi uvek ljuti na mene“ ili „Ne mogu više ovo da podnesem, svi su protiv mene“ mogu da postanu uobičajeni deo komunikacije. Osoba pritom može da očekuje da je drugi neprestano teše, savetuju ili preuzimaju odgovornost za rešavanje njenih sukoba. Kada podrška izostane, mogu da se pojave razočaranje, ljutnja ili dodatni zahtevi za pažnjom.

Dugoročno, stalna uključenost u tuđe probleme može da naruši naš osećaj emocionalne stabilnosti. Posebno je iscrpljujuće kada se iste situacije ponavljaju, a osoba ne pokušava da promeni ponašanje koje ih izaziva. Empatija je važna za zdrave odnose, ali ne podrazumeva obavezu da neprestano rešavamo probleme drugih ljudi.

3. Uvek moraju da budu bolji od vas i teško se raduju vašem uspehu

Energetski iscrpljujući odnosi ponekad uključuju stalno nadmetanje, čak i kada za takmičenje ne postoji stvaran razlog. Osoba može da ima potrebu da svaku vašu lepu vest uporedi sa sopstvenim dostignućima ili da razgovor brzo preusmeri na sebe. Umesto osećaja podrške, nakon takve komunikacije može da ostane utisak da vaš uspeh nije dovoljno važan.

Na primer, kada saopštite da ste dobili unapređenje, sagovornik može odmah da počne da govori o sopstvenim poslovnim planovima i dostignućima. Ponekad će naizgled uputiti kompliment, ali će ga pratiti komentar koji umanjuje vaš rezultat, poput: „Odlično, još malo pa ćeš dostići moj nivo“. Takvi postupci mogu da naruše samopouzdanje, naročito ako dolaze od osobe čije nam je mišljenje važno.

Ovakvo ponašanje ponekad podseća na narcističke osobine, ali to ne znači da osoba ima narcistički poremećaj ličnosti. Stručni pregled Narcissistic Personality Disorder, objavljen u medicinskoj bazi NCBI Bookshelf, objašnjava da određene narcističke karakteristike mogu da budu deo uobičajenog ljudskog razvoja i nisu same po sebi patološke. Dijagnozu poremećaja ličnosti može da postavi samo kvalifikovani stručnjak na osnovu sveobuhvatne procene, a ne pojedinačnog neprijatnog ponašanja.

4. Umanjuju vaše probleme, a svoje predstavljaju kao najvažnije

Jedan od posebno iscrpljujućih obrazaca komunikacije jeste stalno umanjivanje tuđih osećanja i problema. Kada pokušate da razgovarate o nečemu što vas muči, druga osoba može brzo da pronađe način da razgovor vrati na sopstvene teškoće. Posle takvih susreta često ostaje osećaj da niste saslušani i da vaše potrebe nisu važne.

Na primer, možete da se požalite na naporan radni dan, a sagovornik će odgovoriti: „Bar imaš posao koji voliš, meni je mnogo gore“. Druga mogućnost jeste da otvoreno priznate kako ste preopterećeni, ali druga osoba ipak insistira da joj odmah posvetite pažnju. Na taj način vaše emocije ostaju u drugom planu, dok tuđi problemi neprestano dobijaju prednost.

Kada se ovaj obrazac često ponavlja, možemo da počnemo da potiskujemo sopstvena osećanja kako bismo izbegli dodatne rasprave. Takva komunikacija može da doprinese emocionalnoj iscrpljenosti, osećaju usamljenosti i smanjenom zadovoljstvu odnosom. Zdrava bliskost podrazumeva uzajamno slušanje i razumevanje, čak i kada obe osobe istovremeno prolaze kroz težak period.

5. Stalno glume žrtvu i očekuju bezuslovnu podršku

Pojedine osobe imaju sklonost da sebe predstavljaju kao nekoga kome se neprestano dešavaju nepravde i neprijatnosti. Njihovi problemi gotovo uvek nastaju zbog tuđih postupaka, dok sopstvenu ulogu u sukobima retko preispituju. Na taj način mogu da izazovu snažnu potrebu kod drugih da ih zaštite, uteše ili odbrane.

U razgovorima se često pojavljuju izjave poput: „Uvek dajem sve od sebe, ali nikome to nije dovoljno“ ili „Meni se stalno dešavaju samo loše stvari“. Takve rečenice same po sebi ne predstavljaju dokaz manipulacije, jer ljudi koji istinski pate mogu na sličan način da izražavaju svoja osećanja. Problem nastaje kada se ovaj obrazac koristi da bi se izbegla odgovornost ili od drugih neprestano zahtevala podrška bez spremnosti na promenu.

Osoba koja stalno preuzima ulogu žrtve može nesvesno ili namerno da prebaci veliki emocionalni teret na ljude iz svog okruženja. Bliske osobe tada mogu da osete obavezu da joj stalno popravljaju raspoloženje i rešavaju probleme, čak i kada su i same iscrpljene. Razumevanje tuđe patnje važno je, ali zdrava podrška ne znači da treba da zanemarimo sopstvene potrebe.

6. Koriste osećaj krivice i ultimatume kako bi dobili ono što žele

Izazivanje osećaja krivice jedan je od načina na koji osoba može da utiče na tuđe odluke i ponašanje. Umesto da jasno izrazi želju ili potrebu, može da sugeriše da će odbijanje njenog zahteva predstavljati dokaz nedostatka ljubavi, prijateljstva ili odanosti. Takva komunikacija stvara emocionalni pritisak i otežava slobodno donošenje odluka.

Rečenice poput „Ako ti je zaista stalo do mene, uradićeš to“ ili „Ne znam kako ću bez tebe, potpuno ću se raspasti“ mogu da izazovu strah od povređivanja druge osobe. U nekim situacijama pojavljuju se i ultimatumi kojima se zahteva određeno ponašanje, uz pretnju prekidom odnosa ili drugim negativnim posledicama. Ovakvi postupci mogu da budu oblik emocionalne manipulacije, naročito kada se ponavljaju i kada osoba ignoriše jasno izraženo odbijanje.

Važno je da prepoznamo razliku između iskrenog izražavanja osećanja i pokušaja kontrole. Svako ima pravo da kaže šta mu je potrebno, ali nema pravo da drugu osobu prisiljava na odluku izazivanjem straha ili krivice. Postavljanje granica u takvim situacijama može da bude neprijatno, ali predstavlja važan deo očuvanja psihološke sigurnosti.

7. Neprestano kritikuju, omalovažavaju i narušavaju vaše samopouzdanje

Stalne kritike i uvredljivi komentari mogu da budu posebno štetni kada dolaze od osobe sa kojom smo emocionalno bliski. Neki ljudi koriste omalovažavanje kako bi kod drugih izazvali nesigurnost ili učvrstili sopstveni osećaj nadmoći. Takvo ponašanje ne mora uvek da bude otvoreno agresivno, jer se može prikrivati šalom, navodnom iskrenošću ili brigom.

Primeri uključuju rečenice poput: „Znao sam da nisi sposoban za to“ ili „Nije trebalo ni da očekujem nešto bolje od tebe“. Kada se ovakve poruke često ponavljaju, osoba koja ih sluša može da počne da sumnja u sopstvene sposobnosti i procene. Posebno je problematično kada kritičar pokušava da vas uveri kako ste preosetljivi svaki put kada izrazite da vas njegove reči povređuju.

Dugotrajna izloženost neprijateljskoj komunikaciji može da poveća psihološko opterećenje i oteža održavanje zdravog samopoštovanja. Korisno je da razlikujemo konstruktivnu kritiku, koja se odnosi na konkretno ponašanje i omogućava razgovor, od uvreda kojima se napada nečija ličnost. Niko nije dužan da prihvata ponižavanje kao uobičajen deo prijateljstva, partnerskog odnosa ili poslovne komunikacije.

8. Zastrašivanje koriste kako bi kontrolisali vaše ponašanje

Zastrašivanje predstavlja ozbiljniji oblik problematične komunikacije, jer uključuje stvaranje straha radi ostvarivanja uticaja nad drugom osobom. Ono može da obuhvati povišen ton, preteće izjave, ponižavanje ili nagoveštavanje neprijatnih posledica ako ne postupite u skladu sa nečijim očekivanjima. Čak i kada nema fizičkog nasilja, takva atmosfera može značajno da naruši osećaj sigurnosti.

Izjave poput „Neću ti ovo ponavljati“ ili „Ne zaslužuješ unapređenje, jer nisi dovoljno sposoban“ mogu da budu deo zastrašujuće komunikacije, zavisno od konteksta i načina na koji su izgovorene. Osoba koja je često izložena ovakvom ponašanju može da počne da izbegava sukobe i prilagođava svoje odluke kako ne bi izazvala novu neprijatnu situaciju. Vremenom se može razviti osećaj stalne napetosti i neizvesnosti u odnosu.

Posebno je važno da zastrašivanje ne opravdavamo nečijim temperamentom, stresom ili navodnom brigom za nas. Kada se pojave pretnje, prinuda ili strah za ličnu bezbednost, prioritet treba da bude zaštita, a ne pokušaj da po svaku cenu sačuvamo odnos. Podrška pouzdanih osoba i stručnjaka može da pomogne u proceni situacije i izboru bezbednih narednih koraka.

Kako energetski iscrpljujući odnosi utiču na mentalno i fizičko zdravlje?

Dugotrajna izloženost zahtevnim međuljudskim odnosima može da predstavlja značajan izvor hroničnog stresa. Kada smo neprestano u stanju emocionalne napetosti, organizam aktivira fiziološke mehanizme koji nam pomažu da odgovorimo na opaženu pretnju. Međutim, ako takvo stanje dugo traje, stres može negativno da utiče na raspoloženje, spavanje, koncentraciju i opšte zdravstveno stanje.

Prema stručnom pregledu Američkog psihološkog udruženja o uticaju stresa na organizam, hronični stres može da utiče na kardiovaskularni, nervni, endokrini, digestivni i druge telesne sisteme. Dugotrajni stres povezan je i sa povećanim rizikom od različitih zdravstvenih problema, uključujući anksiozne i depresivne simptome. To ne znači da će svaki emocionalno iscrpljujući odnos izazvati bolest, već da je važno da prepoznamo i smanjimo izvore stalnog psihološkog opterećenja.

Na povezanost svakodnevnog stresa i fizičkih simptoma ukazuje i naučni rad objavljen 2021. godine, koji je analizirao podatke iz tri istraživanja sa svakodnevnim praćenjem ispitanika. Autori su utvrdili da se reakcije na stres značajno razlikuju od osobe do osobe i da odnos emocionalnog opterećenja i telesnih simptoma može da bude dvosmeran. Ovi nalazi ne odnose se posebno na takozvane energetske vampire, ali pokazuju zašto je važno da obratimo pažnju na dugotrajnu emocionalnu iscrpljenost.

Postavite jasne granice i naučite da kažete „ne“ bez osećaja krivice

Jedan od najvažnijih koraka u zaštiti emocionalnog zdravlja jeste postavljanje jasnih granica u odnosima koji nas iscrpljuju. To može da podrazumeva ograničavanje učestalosti razgovora, odbijanje pojedinih poziva ili odluku da ne učestvujemo u raspravama koje se stalno ponavljaju. Granice ne moraju da budu znak neprijateljstva, već način da sačuvamo vreme, energiju i psihološku stabilnost.

U praksi, to znači da možemo da odbijemo druženje kada smo umorni, da ne odgovaramo odmah na svaku poruku ili da prekinemo razgovor koji postaje uvredljiv. Na poslu granice mogu da uključuju izbegavanje nepotrebnih rasprava i zadržavanje komunikacije u okvirima profesionalnih obaveza. Važno je da pravila koja postavimo budu realna i da ih dosledno primenjujemo, umesto da ih menjamo svaki put kada druga osoba izrazi nezadovoljstvo.

Koliko su granice važne pokazuje i istraživanje objavljeno 2021. godine, koje je obuhvatilo iskustva 93 zdravstvena radnika tokom pandemije. Autori su uočili da su neželjena narušavanja granica između poslovnog i privatnog života često bila povezana sa izraženijim profesionalnim sagorevanjem, uključujući iscrpljenost i emocionalno udaljavanje. Iako istraživanje nije proučavalo energetske vampire, njegovi nalazi dodatno ukazuju na značaj očuvanja ličnih granica u zahtevnim okolnostima.

Promenite očekivanja i ne preuzimajte odgovornost za tuđe emocije

Kada nas neka osoba stalno emocionalno iscrpljuje, često pokušavamo da pronađemo pravi savet ili pristup koji će konačno promeniti njeno ponašanje. Međutim, ne možemo da kontrolišemo tuđe reakcije, odluke ili spremnost da preuzmu odgovornost za sopstvene postupke. Ono što možemo jeste da promenimo način na koji učestvujemo u takvim razgovorima i koliko emocionalne energije ulažemo u njih.

Ponekad je dovoljno da saslušamo sagovornika bez pokušaja da rešimo svaki problem koji iznese. Kratki, neutralni odgovori mogu da pomognu kada razgovor počne da se pretvara u beskonačno ponavljanje istih sukoba i pritužbi. Takođe, imamo pravo da kažemo kako trenutno nemamo kapacitet za težak razgovor, bez potrebe da detaljno opravdavamo svoju odluku.

Promena očekivanja posebno je važna kada iznova doživljavamo razočaranje zato što druga osoba ne pokazuje razumevanje koje od nje očekujemo. Ako neko uporno umanjuje naše probleme, možda nije najbolji izbor za razgovor o osetljivim temama koje zahtevaju empatiju i podršku. Okretanje ljudima koji umeju da saslušaju i poštuju naše potrebe može da doprinese osećaju sigurnosti i emocionalne ravnoteže.

(eKlinika.rs)