Nekome sa depresijom ili u finansijskim problemima nemojte reći da je sreća izbor, ima boljih opcija podrške

Koliko puta ste čuli rečenicu: „Sreća je izbor“? Da ste dobijali novčić svaki put kada vam je neko to rekao, verovatno biste danas bili veoma bogati. Gotovo svako od nas je u nekom trenutku života čuo ovu poruku. A ako se zbog nje osećate loše ili krivo zato što niste srećni, niste jedini.

Između izbora, reakcija i okolnosti: Gde je sreća?

Istina je da možemo da biramo kako ćemo reagovati na određene situacije i okolnosti u životu. Međutim, mnogo ređe možemo da biramo same okolnosti. Upravo zbog toga naša sreća nije u potpunosti pod našom kontrolom.

Kada, dakle, sreća zaista može da bude izbor, a kada nije? Odgovor nije jednostavan.

Šta faktički možemo da biramo?

Zamislite da ste dobili lošu ocenu na ispitu ili negativnu ocenu na poslu. U takvoj situaciji možete da se prepustite samosažaljenju i krivite spoljne okolnosti, ali možete i da pokušate da naučite nešto iz tog iskustva i pronađete način da sledeći put budete uspešniji.

U ovakvim situacijama možda ne možemo da izaberemo sreću, ali često možemo da izaberemo da ne ostanemo zarobljeni u nesreći. To, naravno, nije isto što i biranje sreće. Za većinu ljudi, održavanje pozitivnog stava uprkos teškoćama predstavlja veštinu koja može da se razvija i vežba. U psihologiji se ova sposobnost naziva otpornost (rezilijentnost), a istraživanja pokazuju da je ona važan pokazatelj dobrog mentalnog zdravlja.

Otpornost podrazumeva sposobnost da nastavimo dalje uprkos teškim okolnostima, a dokazano je i da predstavlja zaštitni faktor protiv razvoja psihičkih poremećaja u budućnosti. Dobra vest je da otpornost može da se razvija i jača. U tom smislu, možemo da biramo da radimo na svojoj otpornosti, što dugoročno može da doprinese većem osećaju zadovoljstva i sreće.

Odnos prema sebi igra ključnu ulogu

Naš osećaj sreće često zavisi i od toga kako se odnosimo prema sebi.

Kada napravite grešku, da li sebe kažnjavate danima ili pokušavate da sebi oprostite i prihvatite da svi greše? Kada se dogodi nešto loše, da li zaključujete da je svet protiv vas ili pokušavate da pronađete način da situaciju poboljšate?

Ako postoji nešto što možemo da učinimo kako bismo poboljšali svoje okolnosti ili pomogli drugima, odluka da to uradimo često predstavlja korak koji može da doprinese našem blagostanju. Učenje samosaosećanja, opraštanja sebi i razumevanja sopstvenih ograničenja može značajno da pomogne u postizanju i održavanju osećaja sreće. To je jedan od aspekata života nad kojim često imamo određenu kontrolu.

Zbog toga je tvrdnja da je „sreća izbor“ previše pojednostavljena i često pogrešna. Međutim, istina je da možemo da donosimo odluke koje povećavaju verovatnoću da ćemo se osećati bolje.

Šta je zapravo sreća?

Definisati sreću nije jednostavno, jer ona ne izgleda isto za svakoga. Da li sreća znači odsustvo problema? Dobro raspoloženje većinu vremena? Finansijsku sigurnost? Stabilnu vezu? Veliki broj prijatelja?

Odgovor je - za svakoga drugačiji.

Zbog toga ne bi trebalo da procenjujemo da li je neko „dovoljno srećan“ na osnovu sopstvenih kriterijuma. Ne mora da postoji očigledan problem da bi osoba bila nesrećna. Uostalom, retko kada možemo u potpunosti da znamo kroz šta neko prolazi. Čak i kada spolja deluje da neko ima sve uslove za srećan život, postoje brojni razlozi zbog kojih se ta osoba možda ne oseća dobro. Ko smo mi da određujemo ko bi trebalo da bude srećan, a ko ne?

Osim toga, ono što usrećuje jednu osobu ne mora da usrećuje drugu. Nekome je finansijska sigurnost najvažniji uslov za sreću, dok je drugome važnija bliska mreža prijatelja i podrške. Obe perspektive su podjednako validne.

Kada sreća nije izbor

Postoje brojne situacije u kojima ideja da je „sreća izbor“ jednostavno nije realna.

Klinička depresija

Osobe koje žive sa depresijom veoma dobro znaju da sreća nije nešto što mogu jednostavno da odaberu. Depresiju karakterišu dugotrajna tuga, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, osećaj beznađa, a u težim slučajevima i suicidalne misli. U trenucima teške depresivne epizode, sreća ne samo da nije izbor - ona često deluje kao potpuno nedostižan cilj.

Zato rečenica „sreća je izbor“ osobama koje pate od depresije može da zvuči kao potpuno negiranje njihovog iskustva i ozbiljnosti simptoma kroz koje prolaze. Da li zaista verujemo da je neko izabrao da bude depresivan? Naravno da nije.

Ako poznajete osobu koja se bori sa depresijom, izbegavajte da joj govorite da je sreća stvar izbora. Za nju to nije tačno.

Siromaštvo i ekonomska nesigurnost

Teško je govoriti o izboru sreće kada ne znate odakle će doći sledeći obrok ili da li ćete uspeti da platite kiriju. Iako je moguće pokazati otpornost i optimizam uprkos teškim životnim okolnostima, svoditi to na „izbor sreće“ umanjuje stvarne probleme sa kojima se suočavaju ljudi u teškoj finansijskoj situaciji.

Život nije crno-beli izbor između sreće i nesreće. Sreća je spektar iskustava, a ne jedna konačna destinacija do koje se lako dolazi. Zbog toga reći osobi koja živi u siromaštvu da treba da „izabere sreću“ može da deluje neosetljivo i nepravedno. Istovremeno, većina nas intuitivno prepoznaje razliku između otpornosti i sreće, odnosno između toga da neko daje sve od sebe u teškoj situaciji i toga da je zaista srećan.

Hronične ili maligne bolesti

Većina ljudi ne bi rekla osobi oboleloj od raka da jednostavno treba da bude srećna. Ipak, tvrdnja da je „sreća izbor“ upravo to podrazumeva. Istraživanja pokazuju da otpornost kod osoba sa ozbiljnim bolestima može da poboljša zdravstvene ishode. Međutim, optimizam, nada i spremnost da se čovek bori nisu isto što i osećaj sreće.

Ako osoba vodi tešku borbu sa hroničnom ili životno ugrožavajućom bolešću, očekivanje da izabere sreću nije ni realno ni korisno. Umesto toga, mnogo više znači podsetiti je koliko je snažna i koliko nam je važna.

Diskriminacija i rasizam

Pripadnici marginalizovanih zajednica često se suočavaju sa izazovima koje većinska populacija ne doživljava, uključujući veću izloženost diskriminaciji, ekonomskim teškoćama i problemima mentalnog zdravlja. Kada nekome ko je doživeo diskriminaciju kažemo da je „sreća izbor“, zanemarujemo sve te okolnosti.

Takva poruka, zapravo, prebacuje odgovornost na osobu koja je pretrpela nepravdu, umesto na one koji su nepravdu počinili. Umesto da kažemo „trebalo bi drugačije da reaguješ“, mnogo je važnije reći:

„To zvuči zaista strašno.“

„Žao mi je što si to doživeo.“

„Nisi zaslužio/la da ti se to dogodi.“

„Takvo ponašanje je potpuno neprihvatljivo.“

Osećaj podrške nakon iskustva diskriminacije može da doprinese većoj otpornosti i boljem psihološkom oporavku.

Sreća nije jednostavan izbor

Fraza „sreća je izbor“ zvuči motivišuće, ali je često previše pojednostavljena i može da bude štetna.

Ono što zaista možemo da biramo jesu načini na koje se odnosimo prema sebi, kako razvijamo otpornost i kako tražimo podršku kada nam je potrebna. Međutim, sreća nikada nije isključivo stvar volje, jer na nju utiču životne okolnosti, zdravlje, društveni uslovi i brojni faktori koje ne možemo da kontrolišemo.

Možda je zato tačnije reći da otpornost može da bude izbor, ali sreća nije uvek dostupna opcija.

(eKlinika.rs)