Ako ste nešto nervozniji ovih dana, možda je zbog zahlađenja: Velike temperaturne razlike ne pogoduju mnogima

Nagli pad temperature mnogi prvo osete kroz fizičke tegobe, ali vremenske promene mogu da se odraze i na psihičko stanje. Kada se topli i sunčani dani gotovo preko noći zamene hladnoćom, oblacima i kišom, menjaju se dnevne navike, količina vremena provedenog napolju, izloženost prirodnoj svetlosti i ritam spavanja. Kod pojedinih ljudi takve promene prate umor, razdražljivost, pad raspoloženja ili izraženija napetost.

Nagla promena vremena ne utiče direktno na razvoj psihičkih bolesti, ali na raspoloženje i te kako.

Samo zahlađenje ne znači da će neko razviti depresiju ili anksiozni poremećaj. Mentalno zdravlje zavisi od složenog odnosa bioloških, psiholoških, socijalnih i životnih faktora, pa vremenske prilike predstavljaju samo jedan deo te slike. Ipak, osobe koje već imaju depresivne ili anksiozne simptome mogu da primete da se u periodima naglih promena vremena osećaju drugačije.

Preporučujemo

Nekoliko hladnih, tmurnih dana može da utiče na raspoloženje, ali prolazno neraspoloženje nije isto što i depresija. Čovek može da bude pospaniji, bezvoljniji ili manje motivisan kada ima manje dnevne svetlosti i kada zbog hladnoće provodi više vremena u zatvorenom prostoru. Takve reakcije često prolaze kada se organizam i svakodnevna rutina prilagode novim okolnostima.

Depresija podrazumeva mnogo više od lošeg raspoloženja izazvanog tmurnim danom. Upozoravajući znaci mogu da budu dugotrajna tuga ili osećaj praznine, gubitak interesovanja i zadovoljstva, promene sna i apetita, izražen umor, teškoće sa koncentracijom i osećaj bezvrednosti ili beznađa. Kada simptomi traju, remete svakodnevno funkcionisanje ili postaju sve intenzivniji, razgovor sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje dobija poseban značaj.

Kod nekih ljudi postoji i sezonski obrazac depresije, odnosno ponavljanje depresivnih epizoda u određenom delu godine. Promene u količini dnevne svetlosti povezuju se sa promenama cirkadijalnog ritma i drugim biološkim procesima koji učestvuju u regulaciji sna i raspoloženja. Jedno naglo zahlađenje zato ne treba poistovećivati sa sezonskom depresijom, ali prelazak u hladniji i tamniji deo godine kod osetljivih osoba može da bude važan period za praćenje simptoma.

Zašto manje svetlosti može da utiče na raspoloženje i san

Prirodna svetlost jedan je od važnih signala pomoću kojih naš unutrašnji biološki sat usklađuje ciklus budnosti i spavanja. Kada su dani kraći, a zbog hladnog vremena manje boravimo napolju, izloženost dnevnoj svetlosti može značajno da se smanji. Kod nekih ljudi tada se menjaju vreme uspavljivanja, kvalitet sna, jutarnja budnost i nivo energije tokom dana.

Poremećen san može dodatno da utiče na emocionalnu stabilnost. Osoba koja nekoliko noći lošije spava može da bude razdražljivija, teže se koncentriše i burnije reaguje na svakodnevne stresore. Ako već postoji depresija ili anksiozni poremećaj, loš san može da prati izraženije psihičke tegobe.

Važno je, međutim, izbeći pojednostavljeno objašnjenje prema kojem hladnoća direktno menja „hormone sreće“ i automatski izaziva depresiju. Odnos svetlosti, cirkadijalnog ritma, sna, neurotransmitera i raspoloženja složeniji je od takve formule. Na mentalno stanje istovremeno utiču zdravstveno stanje, stres, fizička aktivnost, socijalni kontakti, životne okolnosti i brojni drugi faktori.

Anksioznost može da se pojača kada se promeni svakodnevna rutina

Naglo zahlađenje menja način na koji provodimo dan, a upravo rutina nekim ljudima predstavlja važan oslonac za kontrolu anksioznosti. Manje šetnje, manje vremena na otvorenom i više boravka kod kuće mogu da poremete ustaljeni raspored aktivnosti. Kod osobe sklone anksioznosti takva promena ponekad prati osećaj napetosti ili pojačano usmeravanje pažnje na telesne senzacije.

Anksioznost može da se ispolji kroz ubrzane misli, nemir, teškoće sa koncentracijom i osećaj da će se dogoditi nešto loše. Mogu da se pojave i fizički simptomi, poput lupanja srca, znojenja, drhtanja, mišićne napetosti ili neprijatnog osećaja u stomaku. Hladnoća sama po sebi može da izazove određene telesne reakcije, pa osoba koja je izrazito usmerena na signale iz tela može takve senzacije da doživi kao dodatno uznemirujuće.

Zato je korisno razlikovati kratkotrajnu reakciju na promenu okolnosti od simptoma koji se ponavljaju i značajno ograničavaju svakodnevni život. Povremena napetost nije isto što i anksiozni poremećaj, kao što ni nekoliko dana lošijeg raspoloženja nije automatski depresija. Intenzitet, trajanje simptoma i njihov uticaj na svakodnevno funkcionisanje važniji su od same činjenice da se vreme naglo promenilo.

Ko bi mogao posebno da oseti naglo zahlađenje

Posebnu pažnju na promene raspoloženja mogu da obrate ljudi koji već žive sa depresijom, anksioznim poremećajem ili drugim teškoćama mentalnog zdravlja. Isto važi za osobe koje iz prethodnih godina znaju da tokom jeseni i zime imaju izražen pad raspoloženja, energije ili motivacije. Korisno je pratiti da li se poznati simptomi vraćaju ili postaju intenzivniji.

Osetljiviji mogu da budu i ljudi kojima promena vremena značajno smanji fizičku aktivnost i socijalne kontakte. Ako hladnoća dovede do toga da osoba prestane da šeta, vežba, viđa prijatelje ili obavlja aktivnosti koje joj prijaju, nestaju i neki od faktora koji podržavaju psihičko blagostanje. Problem tada nije nužno temperatura sama po sebi, već niz promena koje je zahlađenje pokrenulo u svakodnevnom životu.

Dodatnu pažnju zahteva kombinacija više opterećenja, na primer nedostatka sna, poslovnog ili porodičnog stresa i već postojećih psihičkih tegoba. Nagla promena rutine u takvoj situaciji može da bude još jedan stresor sa kojim osoba mora da se prilagodi. Praćenje sopstvenih obrazaca može da pomogne da se pogoršanje prepozna pre nego što ozbiljnije naruši svakodnevno funkcionisanje.

Šta možemo da uradimo kada temperatura naglo padne

I tokom hladnih dana korisno je očuvati što pravilniji ritam spavanja i buđenja. Boravak napolju tokom dnevnog svetla, kada vremenski uslovi i zdravstveno stanje to dozvoljavaju, pomaže u održavanju dnevne rutine i donosi priliku za fizičku aktivnost. Nije neophodan intenzivan trening, jer i redovna šetnja može da bude deo zdravih navika koje podržavaju mentalno zdravlje.

Važno je održavati i kontakte sa drugim ljudima, posebno ako hladno vreme podstiče povlačenje i izolaciju. Redovni obroci, dovoljno sna, fizička aktivnost i planiranje prijatnih aktivnosti mogu da daju strukturu danu. Alkohol ili druge supstance nisu dobro rešenje za smirivanje napetosti ili popravljanje raspoloženja, jer mogu da pogoršaju san i psihičke simptome.

Osobe koje već koriste terapiju za depresiju ili anksiozni poremećaj ne bi trebalo samostalno da menjaju dozu ili prekidaju lekove zbog promene simptoma. Ako se stanje pogorša, najbolje je obratiti se lekaru koji vodi terapiju. Pravovremena procena posebno je važna kada se simptomi brzo menjaju ili počnu ozbiljno da ometaju posao, odnose sa drugima, spavanje i svakodnevne obaveze.

Kada loše raspoloženje više nije samo reakcija na tmurne dane

Ako se raspoloženje popravi posle nekoliko dana prilagođavanja i osoba nastavi uobičajeno da funkcioniše, najčešće nema razloga da svaku promenu pripisuje mentalnom poremećaju. Drugačije je kada tuga, bezvoljnost, strah ili napetost traju, postaju sve izraženiji ili se ponavljaju po prepoznatljivom sezonskom obrascu. Posebno je važno reagovati kada osoba počne da se povlači iz aktivnosti koje su joj ranije pričinjavale zadovoljstvo.

Pomoć stručnjaka treba potražiti i kada anksioznost postane toliko intenzivna da osoba izbegava svakodnevne obaveze ili kada depresivni simptomi ozbiljno narušavaju san, ishranu, koncentraciju i odnose sa drugima. Rano prepoznavanje pogoršanja omogućava da se postojeća terapija i podrška na vreme procene i, kada je potrebno, prilagode. Vremenske prilike mogu da budu povod da simptome primetimo, ali nisu jedino objašnjenje za njih.

Misli o smrti, samopovređivanju ili samoubistvu zahtevaju hitnu stručnu pomoć.

(eKlinika.rs)