Šta omiljeno godišnje doba može da otkrije o vašoj ličnosti?

Dok jedni jedva čekaju leto i duge sunčane dane, drugi najviše uživaju u jesenjim bojama ili zimskim večerima kod kuće. Omiljeno godišnje doba može da govori o našim navikama, uspomenama i onome što nam prija, ali ipak nije pouzdan pokazatelj osobina ličnosti.

Zašto nam određeno godišnje doba više prija

Nekome prvi prolećni dani donose želju za promenama, dok se neko najbolje oseća kada zahladni i svakodnevica postane mirnija. Na ove sklonosti utiču različiti činioci, od iskustava iz detinjstva i načina života do klime u kojoj živimo. Promene u količini dnevne svetlosti i temperaturi takođe mogu da utiču na raspoloženje, energiju i ponašanje.

Preporučujemo

Iako su istraživanja o tome zašto biramo omiljeno godišnje doba ograničena, razlozi za naše sklonosti mogu da budu sasvim lični. Leto nas možda podseća na raspuste i porodična putovanja, a zima na praznike, okupljanja i osećaj topline doma. Zato isto godišnje doba kod različitih ljudi može da izazove potpuno drugačije emocije.

Važno je i gde živimo, jer godišnja doba ne izgledaju svuda isto. Jesen u jednom kraju donosi prijatne temperature i šetnje kroz šareno lišće, dok u drugom znači dugotrajnu kišu i rani sneg. Kada kažemo da volimo određeno doba godine, često zapravo mislimo na uslove i aktivnosti koje povezujemo s njim.

Kako su vreme i raspoloženje povezani

Temperatura i vremenske prilike mogu da utiču na to kako se osećamo i ponašamo, ali taj odnos nije isti kod svih ljudi. Dok nekome toplota prija i podstiče ga na druženje, drugome može da bude neprijatna i da otežava svakodnevne aktivnosti. Slično tome, hladniji dani nekima donose osećaj smirenosti, a drugima želju da ostanu kod kuće.

Pojedina istraživanja ispitivala su i mogućnost da temperatura utiče na naše procene drugih ljudi. U nekim eksperimentima toplota je bila povezana sa doživljajem drugih kao srdačnijih, dok su drugi nalazi ukazivali na razlike u proceni impulsivnog i planiranog ponašanja. Ipak, takvi rezultati nisu dosledno potvrđeni, pa ih ne treba predstavljati kao pravilo koje važi u svakodnevnom životu.

Zašto dnevna svetlost utiče na energiju i san

Dnevna svetlost pomaže usklađivanju cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg biološkog sata koji reguliše smenjivanje budnosti i sna. Sezonske promene u dužini dana mogu da utiču na ovaj ritam, a kod nekih ljudi i na raspoloženje. To je jedan od razloga zbog kojih se tokom različitih delova godine ne osećamo uvek podjednako odmorno i poletno.

Kod pojedinih osoba javlja se sezonski afektivni poremećaj, oblik depresije koji se ponavlja u određenom delu godine. Češći je tokom jeseni i zime, kada može da bude praćen padom raspoloženja, manjkom energije, pojačanom pospanošću i povlačenjem iz društva. Postoji i ređi, letnji obrazac, koji može da uključuje nesanicu, slabiji apetit i uznemirenost.

Ako se ove tegobe ponavljaju ili otežavaju svakodnevno funkcionisanje, važno je potražiti stručnu procenu. Lečenje može da obuhvati psihoterapiju, lekove i, kod zimskog obrasca, terapiju jakom svetlošću. Izbor pristupa zavisi od simptoma i zdravstvenog stanja, pa primenu treba razmotriti sa lekarom.

Proleće: privlačnost novih početaka

Proleće povezujemo sa dužim danima, zelenilom i povratkom aktivnostima na otvorenom. Ako vam je ovo omiljeno godišnje doba, možda vam posebno prijaju osećaj obnove, promena svakodnevnog ritma i prilika da započnete nešto novo. Posle hladnih meseci, i obična šetnja može da postane iskustvo kojem se unapred radujete.

Ljubav prema proleću može da bude povod da razmislite koliko uživate u novim iskustvima i promenama. Ipak, sama po sebi ne dokazuje da ste otvoreniji ili prilagodljiviji od drugih. Možda vam jednostavno najviše odgovaraju umerene temperature i više vremena provedenog napolju.

Leto: više prostora za druženje i aktivnosti

Dugi dani, putovanja i boravak na otvorenom česti su razlozi zbog kojih ljudi najviše vole leto. Ako i vi birate ovo godišnje doba, moguće je da uživate u aktivnostima koje ono olakšava, poput plivanja, večernjih šetnji ili okupljanja sa prijateljima. Leto se često vezuje i za odmor, pa prijatna osećanja mogu da budu povezana sa predahom od obaveza.

U popularnim tumačenjima ljubitelji leta opisuju se kao društveni, energični i otvoreni prema drugima. Međutim, omiljeno godišnje doba nije dovoljno da bi se zaključilo da je neko ekstrovertan. I osobama koje vole mir i samoću mogu podjednako da prijaju sunce, more i dugi letnji dani.

Jesen: vreme za promene i preispitivanje

Jesen može da privlači ljude kojima prijaju svežiji vazduh, tople boje i povratak ustaljenom dnevnom ritmu. Nekima upravo tada dolazi želja da uvedu nove navike, naprave planove ili se posvete obavezama koje su tokom leta odlagali. Za njih ovo godišnje doba predstavlja novi početak koliko i proleće.

Ako najviše volite jesen, možda uživate u smenjivanju aktivnosti i odmora, šetnjama i trenucima za razmišljanje. Moguće je i da vas za nju vezuju prijatne uspomene ili iščekivanje praznika. Takve sklonosti više govore o tome šta vam pruža zadovoljstvo nego o nekoj unapred određenoj crti ličnosti.

Zima: zadovoljstvo u mirnijem ritmu

Zimski dani često bude asocijacije na tople napitke, knjige, filmove i prijatne večeri u zatvorenom prostoru. Ako vam je zima omiljena, možda cenite upravo taj osećaj ušuškanosti i priliku da usporite. Drugima su najveća radost sneg, skijanje i druge aktivnosti koje su dostupne samo tokom hladnih meseci.

Zbog povezanosti zime sa boravkom kod kuće, njeni ljubitelji se ponekad opisuju kao introvertni. Ipak, ta pretpostavka nije dovoljan osnov za procenu ličnosti. Zimu mogu podjednako da vole i osobe koje uživaju u samoći i one kojima su najvažnija praznična druženja.

Omiljeno godišnje doba nije test ličnosti

Naš izbor nastaje iz preplitanja uspomena, navika, životnih okolnosti i načina na koji doživljavamo vremenske prilike. Ako ste detinjstvo provodili u igri napolju tokom leta, moguće je da će vam i kasnije to doba godine buditi naročito prijatna osećanja. Slično tome, lepa zimska iskustva mogu da budu razlog što se svake godine radujete prvim pahuljama.

Omiljeno godišnje doba može da bude zanimljiv povod za samoposmatranje, ali ne predstavlja psihološki test. Više ćete saznati ako se zapitate šta vam u njemu najviše prija: druženje, kretanje, odmor, promena ili poznata rutina. Odgovori na ta pitanja mogu da vam pomognu da bolje razumete sopstvene potrebe tokom cele godine.

(eKlinika.rs)