Plivanje nije za svakoga: Kod ovih zdravstvenih stanja potreban je poseban oprez

Malo je fizičkih aktivnosti koje angažuju gotovo celo telo, a istovremeno ne opterećuju zglobove kao što to čini plivanje. Ono poboljšava rad srca i pluća, jača mišiće, povećava pokretljivost i često se preporučuje osobama koje imaju višak kilograma ili bolove u zglobovima.

Međutim, to ne znači da je plivanje potpuno bez rizika za sve. Kod određenih zdravstvenih stanja ulazak u vodu zahteva dodatni oprez, a ponekad i prethodni pregled lekara.

Osobe koje imaju ozbiljne bolesti srca ne bi trebalo da ulaze u vodu bez saveta kardiologa

Plivanje predstavlja aerobnu aktivnost, ali boravak u vodi menja način na koji funkcioniše krvotok. Pritisak vode povećava količinu krvi koja se vraća ka srcu, što može dodatno opteretiti srčani mišić. Zbog toga osobe koje imaju nestabilnu anginu pektoris, nedavno preležan infarkt, dekompenzovanu srčanu slabost ili ozbiljne poremećaje srčanog ritma ne bi trebalo da započinju plivanje bez prethodne procene kardiologa.

S druge strane, kod mnogih osoba sa dobro regulisanim kardiovaskularnim bolestima upravo je plivanje jedna od preporučenih aktivnosti u okviru kardiološke rehabilitacije.

Hladna voda može da „preseče”

Nagli ulazak u hladnu vodu izaziva sužavanje krvnih sudova, ubrzava rad srca i može dovesti do naglog porasta krvnog pritiska. Kod zdravih osoba organizam se uglavnom brzo prilagodi, ali kod ljudi sa koronarnom bolešću, nekontrolisanom hipertenzijom ili određenim poremećajima srčanog ritma ovaj odgovor može povećati rizik od komplikacija.

Zbog toga stručnjaci savetuju da se u hladniju vodu ulazi postepeno, a ne skakanjem.

Astma nije razlog da odustanete od plivanja

Dugo se smatra da je plivanje jedan od najboljih sportova za osobe sa astmom, jer topao i vlažan vazduh oko bazena manje nadražuje disajne puteve od hladnog i suvog vazduha.

Ipak, kod pojedinih osoba hlor iz bazenske vode može izazvati iritaciju disajnih puteva ili pogoršati simptome. Ako se nakon plivanja redovno javljaju kašalj, stezanje u grudima ili otežano disanje, potrebno je razgovarati sa pulmologom.

Kada plivanje nije dobra ideja zbog infekcije

Ako imate temperaturu, povraćanje, dijareju ili akutnu virusnu infekciju, plivanje bi trebalo odložiti dok se ne oporavite. Osobe koje imaju otvorene rane ili ozbiljne infekcije kože takođe bi trebalo da izbegavaju bazene i prirodne vode zbog rizika od pogoršanja infekcije ili prenosa mikroorganizama.

Kod upale spoljnog uha ili izraženog bola u uhu lekar može savetovati privremeno izbegavanje plivanja dok se upala ne izleči.

Epilepsija nije apsolutna zabrana, ali zahteva poseban oprez

Većina osoba čija je epilepsija dobro kontrolisana može da pliva, ali nikada sama, jer presijavanje na vodi može biti okidač za epileptični napad. Međunarodne smernice preporučuju da u blizini uvek bude osoba koja zna za dijagnozu i zna kako da reaguje u slučaju napada.

Dijabetes i plivanje

Plivanje je odličan izbor za osobe sa dijabetesom jer poboljšava osetljivost na insulin i doprinosi boljoj regulaciji šećera u krvi. Međutim, fizička aktivnost može dovesti do hipoglikemije, posebno kod osoba koje koriste insulin ili određene lekove za dijabetes.

Zbog toga se preporučuje kontrola glikemije pre i posle aktivnosti, kao i da pri ruci uvek bude izvor brzodelujućih ugljenih hidrata.

Trudnoća nije prepreka

Kod uredne trudnoće plivanje se smatra jednom od najbezbednijih fizičkih aktivnosti. Voda rasterećuje kičmu, smanjuje oticanje nogu i olakšava kretanje.

Međutim, trudnice koje imaju komplikacije, poput prevremenih kontrakcija, krvarenja ili drugih visokorizičnih stanja, treba da se pridržavaju saveta ginekologa.

Šta je sa bolovima u leđima i zglobovima?

Osobama koje imaju osteoartritis ili bolove u kičmi plivanje često može pomoći jer voda smanjuje opterećenje zglobova.

Ipak, nisu svi stilovi podjednako dobri. Na primer, prsni stil sa glavom stalno iznad vode može povećati opterećenje vratnog dela kičme. Kod osoba sa bolovima u vratu često su pogodniji leđni ili kraul stil, uz pravilnu tehniku.

Kada obavezno treba izaći iz vode?

Bez obzira na godine i zdravstveno stanje, plivanje treba odmah prekinuti ako se jave:

• bol ili pritisak u grudima
• iznenadno otežano disanje
• vrtoglavica ili osećaj da ćete se onesvestiti
• naglo lupanje ili preskakanje srca
• izražena slabost ili konfuzija.

To su simptomi koji zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Plivanje ostaje jedna od najboljih aktivnosti – uz nekoliko pravila

Za većinu ljudi plivanje je jedna od najbezbednijih i najkorisnijih fizičkih aktivnosti. Jača srce, pluća i mišiće, poboljšava kondiciju i rasterećuje zglobove.

Međutim, kao i kod svake fizičke aktivnosti, postoje zdravstvena stanja kod kojih je potrebno prilagoditi intenzitet ili se prethodno posavetovati sa lekarom. Upravo zato je najvažnije da plivanje bude prilagođeno zdravstvenom stanju, godinama i fizičkoj spremnosti, jer tada donosi najveću korist uz najmanji rizik.

(eKlinika.rs)