Refleksna epilepsija je naziv za grupu stanja epilepsije u kojima određeni spoljašnji ili unutrašnji stimulansi izazivaju napade. Okidači mogu uključivati trepćuća svetla, zvukove, vizuelne motoričke zadatke i neverbalne aktivnosti. Ovi tipovi napada mogu biti rasprostranjeni kod 4 – 7 odsto ljudi sa epilepsijom i razlikuju se od drugih tipova epileptičkih napada.
Vrste refleksne epilepsije
Ljudi sa refleksnom epilepsijom doživljavaju napade koji se javljaju nakon određenog stimulusa. U članku iz 2021. navodi se da se refleksne epilepsije mogu svrstati u dve kategorije.
Ekstrinzična refleksna epilepsija
Ekstrinzična refleksna epilepsija je rezultat spoljašnjih nadražaja koji utiču na senzorno-perceptualne sisteme, kao što su oči. Neki tipovi refleksne epilepsije u ovoj kategoriji mogu uključivati:
- Fotosenzitivna epilepsija: Određeni vizuelni obrasci ili svetlosne frekvencije mogu izazvati napade kod ljudi sa ovom refleksnom epilepsijom. Fondacija za epilepsiju procenjuje da 3 odsto ljudi sa epilepsijom doživljava ovo stanje. TV i video igre su uobičajeni okidači za napade.
- Muzikogena epilepsija: Kod ovog stanja, određeni zvuci, kao što su crkvena zvona, mašine ili pesme, mogu izazvati napade.
- Epilepsija čitanja: Ljudi sa ovom vrstom epilepsije mogu da dožive refleksne napade nakon čitanja, obično kada je sadržaj koji čitaju izuzetno težak ili veoma emocionalan.
- Epilepsija zbog tople vode ili kupanja: Refleksni napadi u ovom stanju mogu se javiti nakon izlaganja vodi. Faktori uključujući temperaturu vode, količinu i mesto kontakta sa vodom mogu uticati na pojavu napada.
- Epilepsija izazvana dodirom: Refleksni napadi izazvani dodirom mogu se javiti nakon okidača, kao što su trenje o kožu, pranje zuba i stimulacija određenih delova tela.
Intrinzična refleksna epilepsija
Stanja u ovoj kategoriji nastaju zbog viših funkcija mozga i kognitivnih procesa. Intrinzični refleksni napadi ne uključuju spoljašnje senzorne okidače.
Epilepsija razmišljanja je intrinzična refleksna epilepsija. Mentalne aktivnosti koje izazivaju napade u ovom stanju mogu uključivati donošenje odluka, rad na proračunima i apstraktno rezonovanje.
Neverbalne aktivnosti koje izazivaju napade su retke, ali su najčešće kod adolescenata.
Napadi izazvani praksom su podskup epilepsije razmišljanja. Oni mogu da nastanu kada osoba razmišlja i planira da realizuje neku radnju ili redosled radnji u praksi.
Napadi refleksne epilepsije
Kako navodi Fondacija za epilepsiju, 85 odsto napada koji se javljaju kod refleksnih epilepsija generalizovani su toničko-klonični ili grand mal napadi. Tokom ovih napada, osoba doživljava brzo trzanje mišića i ukočenost. Oni mogu uključiti celo telo, uključujući torzo, ruke i noge sa obe strane tela. Osoba koja doživi toničko-klonički napad može prestati da reaguje i izgubiti svest.
Drugi tipovi napada koji se mogu javiti kod refleksne epilepsije uključuju:
- Napadi odsutnosti: Ovi napadi izazivaju gubitak svesti. Osoba će prestati sa svim aktivnostima i zagledati se u prazno kao da sanjari. Može se javiti i treperenje ili prevrtanje očiju.
- Mioklonični napadi: Ovi napadi su veoma kratki, traju samo oko 2 sekunde. Oni mogu uključivati iznenadne trzaje ili trzaje koji se mogu javiti u jednom ili nekoliko mišića.
- Fokalni napadi: Ovi napadi nastaju iz jednog dela mozga, ali mogu napredovati i zahvatiti nekoliko oblasti mozga ili ceo mozak. Simptomi mogu varirati u zavisnosti od dela mozga koji doživljava abnormalnu aktivnost, ali mogu uključivati kontrakcije mišića i promene vida.
Okidači refleksne epilepsije
Okidači refleksnih napada variraju od osobe do osobe u zavisnosti od vrste refleksne epilepsije koju doživljavaju. Međutim, kako se navodi u članku iz 2018, vizuelni stimulansi mogu činiti 75–80 odsto faktora koji mogu da izazovu refleksni napad.
Fondacija za epilepsiju navodi sledeće pokretače refleksnih napada:
- određene svetlosne frekvencije
- čitanje
- pisanje
- pranje zuba
- zvuci, uključujući nečiji glas i neke vrste muzike
- razmišljanje o određenim temama
- matematika
- obrasci kretanja pokretnih stepenica
- kupanje u toploj vodi
- trenje kože
- specifične boje
- određene brzine treptanja
Uzroci refleksne epilepsije
Fondacija za epilepsiju navodi da stručnjaci još nisu identifikovali gen koji izaziva refleksne epilepsije. Međutim, naglašava se da refleksna epilepsija može da se javi zajedno sa drugim stanjima, uključujući:
- Dravetov sindrom
- mutacije gena, uključujući gene MECP2 i LGI1 koji daju uputstva za pravljenje određenih proteina
- hromozomski i drugi genetski poremećaji
U članku iz 2018. navodi se da su neke vrste refleksnih epilepsija rasprostranjenije među određenim populacijama. Na primer, fotosenzitivna epilepsija može biti češća kod adolescenata i žena.
Kako lekari dijagnostikuju refleksnu epilepsiju
Ako lekar sumnja da osoba ima refleksnu epilepsiju, prvo može da razmotri medicinsku istoriju pacijenta i proceniti njene simptome. Zatim će tražiti da osoba kaže sve o napadima i šta je radila u trenucima koji su doveli do napada. Snimanja takođe mogu pomoći lekaru da dijagnostikuje refleksnu epilepsiju. Tu spadaju:
- EEG za posmatranje abnormalnih moždanih talasa
- MRI i CT skeniranje za otkrivanje fizičkih abnormalnosti
- funkcionalni MRI za identifikaciju specifičnih područja nepravilnog rada u mozgu
Lekar može da traži da se uradi analiza krvi kako bi isključio bilo koja osnovna medicinska stanja koja bi mogla izazvati napade.
Lečenje refleksne epilepsije
Postoji nekoliko dostupnih tretmana koji pomažu osobi da upravlja simptomima epilepsije. Međutim, ljudi sa refleksnom epilepsijom mogu da budu u stanju i da kontrolišu napade tako što će izbegavati okidače napada, kao što su trepćuća svetla.
Nacionalni institut za neurološke poremećaje i moždani udar napominje da lekovi protiv napada mogu kontrolisati većinu napada kod ljudi sa epilepsijom.
Izbegavanje okidača i uzimanje propisanih lekova protiv napada ljudima sa refleksnom epilepsijom mogu omogućiti da dobro upravljaju svojim stanjem. Neke vrste refleksne epilepsije nestaju s godinama, ali to nije uvek slučaj. U Fondaciji za epilepsiju navode da 75 odsto ljudi sa fotosenzitivnom refleksnom epilepsijom nastavlja da ima napade i nakon 25 godina ako se ne leče.
