Mnoge predrasude o mentalnom i fizičkom stanju osoba sa epilepsijom utiču na kvalitet njihovog života, pa je važno na početku reći da epilepsija nije zarazna, a ni mentalna bolest, i da ljudi sa epilepsijom mogu da vode kvalitetan život. Primarni simptom za većinu ljudi sa epilepsijom su epileptični napadi, pa osim što se bore sa upornim napadima, ljudi sa epilepsijom često moraju da se suočavaju i sa predrasudama koje ljudi imaju kada je reč o ovom stanju. Ovo ima značajan uticaj na kvalitet njihovog života, a jedan od načina da se smanji stigma o ovoj bolesti, jeste da ljudi budu malo više upoznati sa činjenicama o epilepsiji, njenim simptomima i kvalitetu života koji vode ljudi koji boluju od epilepsije.
Svako ko ima napade ima epilepsiju? Netačno
Iako je epilepsija verovatno najpoznatije stanje čiji su simptomi napadi, nije i jedino. Epilepsija je uzrokovana abnormalnom električnom aktivnošću u mozgu, dok druga stanja mogu imati različite mehanizme. Tako na primer, nizak nivo šećera u krvi ili problemi sa radom srca mogu izazvati neepileptične napade. Najčešći oblik neepileptičnih napada su disocijativni napadi, ili psihogeni neepileptični napadi (PNES). PNES je povezan sa nizom faktora, uključujući stanja mentalnog zdravlja i psihološke traume. Vredi napomenuti da se procenjuje da oko 10% ljudi sa PNES-om takođe ima epileptične napade.
Ljudi sa epilepsijom nisu sposobni da rade i epilepsija je zarazna. Netačno!
Ljudi sa epilepsijom ili ljudi koji imaju napade mogu da rade kada se njihovi napadi kontrolišu lekovima. Jedino što ne mogu jeste da postanu piloti i profesionalni vozači.
Epilepsija nije zarazna bolest i ne može se preneti bliskim kontaktom sa osobom koja boluje. Od epilepsije boluju i žene i muškarci, različitih rasa i različitog životnog doba. Epilepsiju mogu izazvati tumori mozga, teške povrede glave, nastaje i kao posledica šloga, zapaljenja moždanica, urođene moždane mane, parazitske bolesti…, ali nijedan uzrok bolesti, niti sama epilepsija se ne mogu preneti
Ljudi sa epilepsijom su emocionalno nestabilni: Netačno!
Pacijenti sa epilepsijom nisu emocionalno nestabilni, ali jeste uznemirujuće imati napade i znati da napad može da se desi u bilo kom trenutku. Većina pacijenata sa epilepsijom živi sasvim normalan život i većina slučajeva epilepsije se lako kontroliše korišćenjem terapije. Epilepsija nije ni zarazna ni mentalna bolest. Ogromna većina ljudi koji žive sa epilepsijom nemaju kognitivne ili psihološke probleme. Psihološki problemi u epilepsiji uglavnom su ograničeni na ljude sa teškom i nekontrolisanom epilepsijom.
Svi ljudi sa epilepsijom gube svest i grče se tokom napada. Nije tačno!
Ne uključuju svi epileptični napadi grčeve ili drhtanje. Postoji preko 40 različitih vrsta napada. Kako napadi izgledaju, to može varirati. Na primer, neko može ostati „prazan“ na nekoliko sekundi, ili može lutati okolo i biti prilično zbunjen. Takoše, netačno je da ako neko ima napad, da bi trebalo da mu nešto na silu uguramo u usta. Ovo je opasan mit i nikako ne treba raditi ovo, jer može doći do ozbiljnih povreda i osobe kojoj ukazujete pomoć, a sami se možete povrediti. Mit je i da ljudi sa epilepsijom često gutaju jezik tokom napada. U stvari, ni pod kojim okolnostima nije moguće progutati jezik. Tokom napada, međutim, moguće je da pojedinac može oštetiti svoje zube, ili mogu ugristi usne ili jezik.
Osobu koja doživljava napad treba obuzdati. Ne!
Ovo je još jedan uobičajeni mit. Većina napada traje 30–90 sekundi, i nema razloga da se obuzda pacijent sa napadom. Simptom epileptiformnog napada je da se ne može potisnuti, što znači da ne prestaje iako pacijenta stiskate i pokušavate da obuzdate. Osoba koja ima epileptični napad nije opasna po svoju okolinu. Ne treba osvestiti osobu koja ima epileptični napad, niti joj smirivati grčenje tela, već ostati uz nju dok se u potpunosti ne smiri. Takođe, mit o epilpsiji je i da su napadi bolni. Bol tokom napada je retkost. U jednoj studiji, samo 0,9 procenata od 5.133 pacijenata koji su posetili Centar za epilepsiju u Filadelfiji, iskusilo je bol. Međutim, neki ljudi mogu osetiti bol nakon napada. Ovo može biti zbog pada ili povrede tokom napada ili zbog produženih kontrakcija mišića. Neki ljudi mogu da dožive glavobolju pre, tokom ili posle napada.
Jako svetlo uvek izaziva napade kod ljudi sa epilepsijom. Delimično tačno!
Samo ljudi sa fotosenzitivnom epilepsijom su u opasnosti od napada kada gledaju jaka svetla. Fotosenzitivna epilepsija čini samo pet procenata slučajeva epilepsije. Vizuelni stimulansi, kao što su pokretni obrasci i oblici, takođe mogu da ih pokrenu.
Žene koje boluju od epilepsije ne bi trebalo da zatrudne. Netačno, ali oprez!
Iako nije tačno da žene koje imaju epilepsiju ne bi trebalo da ostanu u drugom stanju, lekari trudnoću kod osoba sa napadima smatraju visokorizičnom. To znači da bi tokom ovog perioda trebalo pažljivije da prate i neurolozi, pored ginekologa. Neki lekovi koji se koriste nisu bezbedni za upotrebu tokom trudnoće, ali u 2022. godini postoji mnogo više lekova koji su bezbedni i za majku i za bebu u razvoju.
Za epilepsiju nema efikasnog tretmana. Netačno!
Srećom, ovo je još jedan mit. Ne postoji lek za epilepsiju, ali postoji niz tretmana koji mogu pomoći. Za mnoge ljude, antiepileptički lekovi uspešno sprečavaju napade. Procenjuje se da bi 7 od 10 ljudi sa epilepsijom moglo da prestane da ima napade ako uzima odgvarajuću terapiju. Za pojedince koji ne reaguju na lekove, druge opcije uključuju operaciju, stimulaciju vagusnog nerva, pa čak i dijetetske intervencije.
Inače, prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), epilepsija pogađa oko 1,2 procenata ljudi u Sjedinjenim Državama. To je oko 3,4 miliona ljudi. Globalno, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da epilepsija pogađa oko 50 miliona ljudi. Od toga, oko 80 procenata živi u zemljama sa niskim ili srednjim prihodima i standardima.
