Sinonazalni karcinom je maligna bolest sa uglavnom lošom prognozom: Kako posumnjati na ovaj tumor

Klinička slika sinonazalnih maligniteta je obično nespecifična i najčešće se dijagnostikuje u uznapredovalim fazama, sa lošom prognozom

Sinonazalni karcinom - tumor nosne šupljine i paranazalnih sinusa, spada u retku i heterogenu grupu maligniteta koji se razvijaju u nosnoj šupljini i šupljinama ispunjenim vazduhom paranazalnih sinusa. Faktori rizika su izloženost industrijskim isparenjima, duvanskom dimu i određenim humanim papiloma virusima (HPV). Lečenje obično uključuje kombinaciju hirurgije, zračenja i hemoterapije, mada se pristupi razlikuju u zavisnosti od specifične vrste i stadijuma raka.

Šta su faktori rizika za nastanak sinonazalnog karcinoma?

Preporučujemo

Najčešći sinonazalni karcinomi su sinonazalni skvamoznoćelijski karcinom i adenokarcinomi crevnog tipa. Klinička slika sinonazalnih maligniteta je obično nespecifična i dijagnostikuje se u uznapredovalim fazama sa lošom prognozom. Osim faktora rizika kao što su industrijska isparenje, duvanski dim i određeni humani papiloma virusa (HPV), lekari izdvaju još neke rizike. Uporno izlaganje prašini koju proizvodi drvo, koža, tekstil i organski rastvarači tokom određenog vremenskog perioda snažan su faktor rizika za razvoj sinonazalnih karcinoma i smatra se da je rezultat hronične upale.

Po kojim simptomima se prepoznaje sinonazalni karcinom?

Simptomi sinonazalnog karcinoma mogu da variraju, ali često su to:

• nazalna opstrukcija ili začepljenost nosa
• krvarenje iz nosa (epistaksa)
• curenje iz nosa
• glavobolja
• bol u licu
• dupli/dvostruki vid
• ispupčenje oka (proptoza)
• utrnulost ili peckanje lica.

Kako se leči sinonazalni karcinom?

Postavljanje dijagnoze sinonazalnog karcinoma uključuje detaljnu medicinsku anamnezu, fizički pregled, endoskopski pregled sa biopsijom i testove snimanja poput CT skeniranja i MRI snimanja radi procene obima tumora.

Sinonazalni karcinom, kao maligna bolest, leči se u zavisnosti od tipa tumora, lokalizacije, od toga koliko se tumor ptoširio na okolna tkiva i organe i opšteg stanja pacijenta.

Osnovne metode lečenja su:

1. Hirurško lečenje - Kod većine bolesnika primarni izbor je hirurška resekcija tumora. Koriste se različite tehnike: endoskopska (minimalno invazivna), eksterni pristupi ili kombinovani. Cilj ovog tretmana je potpuno uklanjanje tumora sa negativnim resekcionim marginama.

2. Radioterapija - Često se primenjuje nakon operacije (adjuvantna terapija), naročito kod većih tumora, invazije kostiju, mozga, orbite ili kada nisu dobijene čiste margine, kada tumor nema jasne granice. Radioterapija može da bude i primarni oblik terapije kod pacijenata kod kojih operacija nije moguća.

3. Hemoterapija - Ređe se koristi samostalno, a češće u sklopu kombinovane hemoradioterapije. Indikovana je kod uznapredovalih stadijuma, recidiva ili metastaza.

4. Kombinovani pristup - Najčešće se sprovodi multimodalno lečenje (hirurgija + radioterapija, ili hemoradioterapija).

Nakon lečenja mogu biti potrebne rekonstruktivne operacije - ukoliko je odstranjen deo orbite, nepca ili kosti lica. Prognoza zavisi od histološkog tipa, na primer, da li je u pitanju skvamozni karcinom, adenokarcinom, melanom, od stadijuma bolesti u trenutku dijagnoze i mogućnosti postizanja radikalne resekcije.