Neefikasna hemoterapija nije isključena situacija tokom lečenja karcinoma jer neki tretmani mogu da proizvedu izvanredne odgovore, potpuno iskorene tumore, ali skoro svi trenutni tretmani suočavaju sa istim problemom – za mnoge pacijente oni na kraju prestaju da deluju. Uobičajeno poznata kao rezistencija na lekove, neefikasna hemoterapija kao fenomen je jedan od najizazovnijih problema sa kojima se danas suočavaju pacijenti i istraživači raka.
Da li je hemoterapija neefikasna može da se uoči čak posle nekoliko nedelja od primene
Kada se ćelije raka odupru efektima lekova one mogu da nastave da se umnožavaju što podstiče dalje napredovanje karcinoma, a ovaj proces poznat je kao recidiv. Neefikasna hemoterapija ili rezistencija na određene lekove za karcinom ponekad se razvija brzo, u roku od nekoliko nedelja od početka lečenja. U drugim slučajevima, razvija se mesecima ili čak godinama kasnije. Otpornost se može javiti kada ćelije raka, čak i mala grupa ćelija unutar tumora, sadrži molekularne promene koje ih čine neosetljivima na određeni lek pre nego što lečenje uopšte počne. S obzirom na to da ćelije raka unutar istog tumora često imaju različite molekularne promene, ova takozvana unutrašnja rezistencija je uobičajena.
U drugim slučajevima rezistencije, ćelije raka se mogu prilagoditi leku dok se primenjuje, dobijajući molekularne promene koje im omogućavaju da izbegnu njegove efekte. Molekularne promene koje doprinose stečenoj rezistenciji na tretman su mutacija molekularne mete leka, promene u načinu na koji lek interaguje sa tumorom, široke ćelijske promene i promene u mikrookruženju tumora, između ostalog. Da stvari budu komplikovane, mnogi od ovih faktora mogu istovremeno „da budu u igri“ u jednom tumoru.
Kako da znamo da je hemoterapija neefikasna?
Hemoterapija se koristi ili kao tretman prve linije, ili u kombinaciji sa drugim tretmanima, kao što je operacija. Ako je hemoterapija neefikasna, za pacijenta će morati da se razmotre druge opcije lečenja, a alternativne opcije variraju u zavisnosti od vrste i stadijuma karcinoma. Znaci da karcinom obolele osobe ne reaguje na hemoterapiju su:
- razmnožavanje karcinogenih ćelija
- uvećanje tumora
- stanje kada se tumor uopšte ne smanjuje
- rak koji se širi na druge delove tela – metastaza
- vraćanje simptoma karcinoma
- pojava dodatnih simptoma.
Ako se pojavi bilo koji od ovih problema, lekar može da preporuči druge vrste terapije.
Koje su druge opcije lečenja ako hemoterapija ne deluje?
Ako testovi pokažu da je hemoterapija neefikasna za pacijenta, dostupne su i druge opcije lečenja, kao što su:
Radioterapija – Radiacijska terapija je korišćenje zračenja za ubijanje ćelija raka i smanjenje veličine tumora. Može da bude primarni tretman, ali, takođe dobro funkcioniše i uz druge pristupe lečenja, kao što je operacija. Terapija zračenjem oštećuje DNK u ćelijama raka tako da one više ne mogu da se „poprave“ i te oštećene ćelije prestaju da se dele i na kraju umiru, a telo ih razlaže i uklanja.
Imunoterapija – Neke vrste karcinoma ne reaguju dobro na zračenje ili hemoterapiju, tako da je imunoterapija opcija koju bi pacijent mogao da proba. Cilj imunoterapije je da pomogne imunološkom sistemu da se bori protiv raka na isti način na koji se bori protiv infekcija. Imunoterapija ili stimuliše imuni sistem na opšti način ili ga „uči“ da direktno napada ćelije karcinoma.
Hormonska terapija – Hormonska terapija deluje tako što sprečava telo da proizvodi hormone ili ometa proces kako hormoni utiču na telo. Može da leči neke vrste karcinoma, uključujući rak prostate i rak dojke, koristeći prednost zavisnosti bolesti od hormona. Hormonska terapija za lečenje raka dojke, ili terapija antiestrogenom, fokusira se na snižavanje nivoa estrogena. Može uključivati hirurške procedure, kao što je uklanjanje jajnika, ili lekove koji prekidaju signale iz hipofize, što stimuliše proizvodnju estrogena. Hormonska terapija za lečenje raka prostate, ili terapija supresije androgena, smanjuje proizvodnju testosterona i dihidrotestosterona (DHT). Tretmani podrazumevaju hirurške procedure za uklanjanje jednog ili oba testisa i lekove koji sprečavaju proizvodnju testosterona i DHT.
Ciljana terapija – Ovo je terapija upotrebe lekova koji specifično ciljaju ćelije raka, uništavajući ih iznutra. Za razliku od hemoterapije, ciljana terapija ne utiče na zdrave ćelije. Cilja na rak tako što identifikuje određene genetske abnormalnosti u ćelijama raka. Najbolje funkcioniše u kombinaciji sa drugim tretmanima. Postoji mnogo vrsta ciljane terapije i koriste se različite metode. Ove terapije mogu da se bore protiv karcinoma na sledeće načine:
- blokiranjem ili isključivanjem hemijskih signala koji stimulišu rast ćelija raka
- menjajući proteine unutar ćelija raka, uzrokujući ćelijsku smrt
- sprečavanjem ćelija raka da stimulišu rast novih krvnih sudova
- izazivanjem imunološkog odgovora za uništavanje ćelija raka
- isporukom toksičnih supstanci ćelijama raka da ih ubiju bez uticaja na druge ćelije
Prednosti ciljane terapije.
