Bolovi u zglobovima nekada su neželjena reakcija na lečenje raka, doktorka otkriva da se tegobe najbolje kontrolišu na jedan način

 Tegobe u značajnoj meri remete svakodnevne aktivnosti, penjanje uz stepenice, pa čak i ustajanje sa stolice ili kreveta mogu da budu veoma neprijatno iskustvo

Bolovi u zglobovima, najčešće kukovima, kolenima i ramenima, nekada se javljaju kao neželjena reakcija na lečenje karcinoma. Ove tegobe u značajnoj meri remete svakodnevne aktivnosti, penjanje uz stepenice, pa čak i ustajanje sa stolice ili kreveta mogu da budu veoma neprijatno iskustvo. Neželjene reakcije na terapiju mogu da se manifestuju bolom u mišićima (mijalgija), u kostima (ostealgija) i u zglobovima (artralgija). Bol u zglobovima može da bude reakcija na različite terapijske pristupe lečenju

Hemoterapija

Preporučujemo

Hemoterapijski lekovi na bazi platine, poput cisplatina, i citostatici poput bleomicina mogu da izazovu upalu, koja dovodi do bola u zglobovima, ukočenosti i oticanja. Hemoterapija je često praćena i neuropatijom – bolnim osećajem peckanja u prstima na rukama i nogama, koji se ponekad širi u zglobove, objašnjava dr Lucy Potter, internista sa MD Anderson’s Internal Medicine Center.

Imunoterapija

Imunoterapija stimuliše imuni sistem pacijenta da prepozna i uništi maligne ćelije, za razliku od hemoterapije i zračenja, koje direktno deluju na tumor. Ipak, ova savremena terapija ponekad pokreće imuni sistem da napada i zdrava tkiva, što može da izazove bol u zglobovima nalik simptomima reumatoidnog artritisa.

Ciljana terapija

Lekovi ciljane terapije utiču na specifične molekule ili puteve koje ćelije raka koriste za rast i preživljavanje. Iako deluje selektivno, ova terapija ipak može da pogodi i zdrava tkiva, pa se kao neželjeni efekat može da javi bol u zglobovima. Cilj je da se efikasno unište tumorske ćelije uz očuvanje normalnih funkcija zdravih, ali neželjene reakcije su i dalje moguće.

Hormonska terapija

Hormonska terapija „uskraćuje“ ćelijama raka hormone neophodne za njihov rast. Ipak, na taj način se smanjuje i nivo estrogena – hormona koji podmazuje i štiti zglobove i sprečava gubitak koštane mase. Usled manjka estrogena može da dođe i do razvoja artritisa.

Pojedini karcinomi, čak i bez primene terapije, mogu da izazovu bolove u zglobovima. Tumori koji deluju na endokrini sistem utiču na gotovo sve telesne funkcije, od varenja i reprodukcije, do rasta i sna. Na primer, rak štitne žlezde, hipofize ili nadbubrežnih žlezda može da naruši hormonsku ravnotežu i dovede do bolova u zglobovima.

– Bol u zglobovima može da se javi u bilo kom delu tela. Ipak, pacijenti se najčešće žale na bol u većim zglobovima, poput kukova, kolena i ramena – kaže dr Potter.

Kako se leči bol u zglobovima?

Lečenje zavisi od uzroka. Ukoliko je bol posledica, na primer, tumora hipofize koji luči previše hormona rasta – leči se sam tumor. Ako je bol u zglobovima neželjena reakcija na imunoterapiju, preporučuje se primena steroida, lekova protiv bolova koji se izdaju bez recepta, kao i fizikalna terapija. Pristup lečenju je individualan i prilagođen svakom pacijentu.

Da li je bol u zglobovima privremen ili trajan?

– Volela bih da mogu da kažem da je bol uvek privremen. Na primer, bol izazvan hormonskom terapijom kod raka dojke može se znatno ublažiti nakon završetka terapije. Ipak, kod nekih drugih vrsta karcinoma bolovi mogu da potraju i duži vremenski period – navodi dr Potter.

Kako možemo da ublažimo bol u zglobovima?

Neki od najčešćih saveta za ublažavanje bolova u zglobovima su:

• korišćenje grejnih jastučića ili toplih obloga,
• masaža,
• korekcija telesne težine, koja može smanjiti pritisak na zglobove.

– Ipak, najbolji način je svakodnevno praktikovanje blagih aktivnosti sa malim opterećenjem, kao i vežbi istezanja. Čak ako postoji i ožiljno tkivo koje otežava pokret, blago vežbanje će postepeno da ojača zglobove i dugoročno pomogne – ističe doktorka.

Dr Lucy Potter naglašava da bol u zglobovima ne treba odmah povezivati sa karcinomom.

– Naprotiv, bolovi u zglobovima u većini slučajeva nemaju nikakve veze sa karcinomom. Posebno kod starijih osoba, bol je često posledica manjka hranljivih materija, kalcijuma, vitamina C, D ili proteina u ishrani. Bolovi su najčešće posledica autoimunih bolesti poput lupusa, reumatoidnog artritisa ili običnog osteoartritisa, ali i različitih povreda – objašnjava dr Potter.