Ukočenost zglobova često se javlja posle vikend - odmora, šta su razlozi i kako sami sebi da pomognemo

Ukočenost zglobova često je posledica dužeg sedenja ili ležanja. Stručnjaci objašnjavaju da su zglobovi mesta spajanja dve ili više kostiju u telu, koje je priroda osmislila da nam omogući kretanje i stabilnost. Unutar zglobova nalazi se zglobna (sinovijalna) tečnost koja podmazuje zglobove, smanjuje i sprečava trenje između kostiju i ishranjuje hrskavicu.

Prvih nekoliko koraka je najteže

Ukoliko dođe do oštećenja kostiju, javlja se upala i otok, a može da dođe i do nakupljanja tečnosti oko zglobova, naročito nakon dužeg sedenja ili ležanja. U isto vreme, mišići i tkiva oko zglobova mogu da se zategnu zbog neaktivnosti. U ovom stanju slabiji je i protok krvi, zbog čega zglobovi dobijaju manje kiseonika i hranljivih materija.

Navedene promene su privremene prirode, ali ispoljavaju se osećajem ukočenosti, zategnutosti ili bola kada ponovo počnemo da se krećemo. U ovoj situaciji prvih nekoliko koraka posle odmora može da bude najteže, posebno posle noćnog sna. Upala i otok, s druge strane, često se ispoljavaju ukočenošću - objašnjava dr Samuel Ashby, ortopedski hirurg iz Banner Health. Doktor dodaje da nije svaka ukočenost i bol u zglobovima posle odmora obavezno znak problema.

Normalna ukočenost

Nije neobično da osećamo ukočenost posle dužeg sedenja bez pokreta ili posle spavanja. Ovaj tip ukočenosti je obično kratkotrajan i brzo prolazi kada počnemo da se krećemo.

Bol i ukočenost u zglobovima mogu da budu posledica neadekvatnog položaja tela tokom sedenja ili spavanja. Loš dušek ili jastuk mogu da opterete vrat, leđa i kukove. Ova bezazlena ukočenost zglobova javlja se uglavnom ujutro posle spavanja, češća je kod starijih osoba, jer zglobovi prirodno gube fleksibilnost.

Tegobe su učestalije kod osoba sa viškom kilograma, dehidratacijom i nedovoljnim unosom tečnosti. Ova ukočenost, koja nije posledica bolesti, obično prolazi u roku od 30 minuta i ne ograničava svakodnevne aktivnosti.

Osteoartritis

Osteoartritis je jedan od najčešćih uzroka ukočenosti zglobova, naročito kod starijih osoba. Nastaje kada hrskavica koja štiti zglobove počne postepeno da propada. Najčešće pogađa kolena, kukove, šake i kičmu.

Kod osteoartritisa može da dođe do bola pri kretanju ili tokom aktivnosti, a javlja se i osećaj škripanja ili „pucanja“ u zglobu.

Upalna stanja

Upalne vrste artritisa, kao što su reumatoidni artritis ili giht, nastaju kada imuni sistem ili drugi procesi izazovu oticanje zglobova. Lupus, autoimuna bolest, takođe može uticati na zglobove i druge organe.

Kod upalnih stanja jutarnja ukočenost traje duže od 30 do 60 minuta, javlja se otok, toplina ili crvenilo na mestu zgloba. Bol se ne poboljšava posle kretanja, a moguć je i osećaj umora ili opšte slabosti.

Preopterećenje ili manja povreda

Ponekad su bol i ukočenost u zglobovima posledica preopterećenja određenih zglobova, ponavljajućih pokreta ili manje povrede koja može da iritira tkiva oko zglobova. Kada se odmorimo, ta tkiva se zatežu, zbog čega dolazi do nelagodnosti pri ponovnom kretanju.

Javlja se i osetljivost na dodir, a bol može da se pogorša posle određenih pokreta.

Kada da potražimo pomoć?

Ukočenost i bol u zglobovima uglavnom su normalna reakcija na duži odmor i brzo nestaju kada počnemo da se krećemo.

Savet stručnjaka jeste da se ipak javimo lekaru u sledećim situacijama:

• ukočenost traje duže od 30 do 60 minuta
• bol se tokom vremena pogoršava
• prisutni su otok, toplina ili crvenilo
• pokreti su ograničeni
• bol remeti san i svakodnevni život

Jednostavni načini za ublažavanje bola i ukočenosti posle odmora

Bol u zglobovima često može da se ublaži jednostavnim kućnim merama i promenama navika. Savet je da izbegavamo nagle pokrete odmah posle buđenja, a dobro je da probamo lagano istezanje i sporo hodanje. Od pomoći su i vežbe kao što su kruženje i pokretanje članaka, savijanje kolena i bočno istezanje.

Dugotrajno sedenje jedan je od glavnih uzroka ukočenosti i bola. Preporuka je da ustanemo na svakih 30 do 60 minuta, protegnemo se ili prošetamo. Savetuje se i redovna aktivnost niskog intenziteta poput hodanja, plivanja, vožnje bicikla, joge, pilatesa ili istezanja. Kod zdravih osoba, u većini slučajeva, bol i ukočenost samo su reakcija na nedostatak kretanja. Ukoliko se razmrdamo u roku od nekoliko minuta, obično nema razloga za brigu. Ali ako se ukočenost pogoršava ili utiče na svakodnevni život, bitno je da potražimo stručnu pomoć.

(eKlinika)