Novi lekovi za lupus donose preciznije lečenje: Šta je dostupno pacijentima u Srbiji i kome pomažu najviše

Sistemski eritemski lupus je multisistemska autoimuna bolest nepoznate etiologije. To znači da lupus može da zahvati brojne organe i tkiva i da se ispolji kliničkom slikom sa širokim spektrom simptoma i znakova. Bolest je često praćena crvenilom u obliku leptira u predelu lica. Nažalost, nekada je teško pronaći terapiju koja će najviše odgovarati pacijentu i nije sigurno da će lek koji je od velike pomoći jednom pacijentu biti dobar i za drugog. Savremeni lekovi koji kontrolišu teže oblike lupusa sve su dostupniji pacijentima, ali s druge strane i ovi lekovi mogu biti praćeni teškim neželjenim reakcijama. Dobra saradnja pacijenta i lekara od suštinske je važnosti za kvalitetnu kontrolu bolesti.

Novi lekovi omogućavaju preciznije lečenje

Moguće je da prođe i nekoliko godina dok pacijent i lekar ne pronađu kombinaciju lekova koja najbolje kontroliše bolest. Kortikosteroidi i imunosupresivni lekovi decenijama su bili jedine opcije lečenja lupusa. Ovi lekovi pomažu, ali mogu imati neželjene efekte koji u velikoj meri utiču na kvalitet života. Lupus je autoimuna bolest i kontroliše se imunosupresivnom terapijom koja u suštini suzbija imuni sistem. Ovi lekovi deluju na samu bolest, ali u isto vreme organizam postaje osetljiviji na određene infekcije. Novi lekovi za lupus nude više mogućnosti - ciljaju specifične delove imunog sistema i omogućavaju preciznije lečenje.

Preporučujemo

- Anifrolumab, voklosporin i belimumab najnovije su terapije koje su dostupne za lečenje sistemskog eritemskog lupusa -  kaže dr Ernest Vina, reumatolog iz Banner - University Medicine. Neki od ovih lekova dostupni su i pacijentima u Srbiji, ali lekari skreću pažnju da su pojedini lekovi pod dodatnim praćenjem. To znači da postoje nova saznanja o neželjenim dejstvima tih lekova, ali se i dalje prikupljaju podaci o njihovoj bezbednosti. Ovakvi lekovi označeni su crnim, obrnutim trouglom (▼) i rečenicom „Ovaj lek je pod dodatnim praćenjem“.

Anifrolumab

Anifrolumab je biološki lek koji blokira interferon tipa I, protein povezan sa upalom kod lupusa. Pomaže da se imuni sistem umiri, ali ne i da se potpuno isključi. To je kao da smanjite jačinu zvuka imunog sistema, umesto da ga potpuno utišate, objašnjava dr Ernest Vina.

Lek je namenjen odraslim osobama sa umerenim do teškim sistemskim eritemskim lupusom (SLE). Primenjuje se kao intravenska infuzija svake četvrte nedelje. Smatra se da omogućava bolju kontrolu simptoma bolesti, naročito kožnih i zglobnih simptoma poput osipa i artritisa, kao i manju potrebu za steroidima. Ovaj lek je u Srbiji pod dodatnim praćenjem.

Anifrolumab može da izazove ozbiljne alergijske reakcije, otok usta, jezika i lica. U slučaju bolova u mišićima, kašlja, otežanog disanja, pečenja pri mokrenju ili učestalog mokrenja, proliva, bola u stomaku, kao i bolnog i peckavog kožnog osipa, savetuje se obavezno javljanje lekaru.

Voklosporin

Voklosporin je noviji lek za lupusni nefritis, oblik lupusa koji izaziva upalu bubrega. Voklosporin blokira enzim kalcineurin, koji podstiče upalu u bubrežnom tkivu. Jedan je od prvih lekova razvijenih za očuvanje zdravlja bubrega kod osoba sa lupusom.

Namenjen je osobama sa aktivnim lupusnim nefritisom i obično se uzima u kombinaciji sa mikofenolatom i niskim dozama steroida. Smatra se da štiti bubrege, smanjuje nivo proteina u urinu i može da smanji potrebu za dijalizom ili transplantacijom u budućnosti. Primenjuje se kod odraslih pacijenata sa aktivnom lupusnom nefropatijom, kao i kod težih oblika upale bubrega (klase III, IV i V). I pored pozitivnih efekata, lekari upozoravaju da voklosporin može povećati rizik od ozbiljnih infekcija, uticati na funkciju bubrega i nervnog sistema, dovesti do povišenog nivoa kalijuma u krvi (hiperkalemije) i anemije. Voklosporin je jedini oralni lek za lupusnu nefropatiju odobren od strane Američke agencije za hranu i lekove, kao i u Evropi.

Belimumab

Belimumab je biološki lek koji cilja B ćelije, imune ćelije koje proizvode štetna antitela kod lupusa. Smanjenjem antitela koja greškom napadaju zdravo tkivo, belimumab pomaže imunom sistemu da funkcioniše pravilno. Ovaj lek je dostupan i u Srbiji i takođe je pod dodatnim praćenjem.

Namenjen je deci starijoj od pet godina i odraslima sa sistemskim lupusom ili lupusnim nefritisom. Primenjuje se intravenskom infuzijom ili putem nedeljnih injekcija. Smatra se da omogućava bolju kontrolu bolesti, sprečava razvoj bubrežne insuficijencije, poboljšava nivo energije i smanjuje potrebu za steroidima.

Da li su ove terapije lek za lupus?

Lekari naglašavaju da ove terapije predstavljaju značajan napredak, ali da nisu lek za lupus. Ističu da je lupus doživotna bolest i da terapija neće delovati isto kod svih pacijenata. Moguće je da prođe i nekoliko meseci pre nego što se ispolje puni efekti terapije.

- Potrebno je da svom reumatologu detaljno prijavite sve simptome, ali i da imate na umu da neke tegobe nisu uvek posledica lupusa. Osobe sa lupusom imaju veću verovatnoću za razvoj fibromialgije i koronarne bolesti srca. Ako su ova stanja uzrok simptoma, potrebna je drugačija terapija, a ne lekovi za lupus -  kaže dr Vina.

Doktorka pojašnjava da se nove terapije najčešće koriste kao dopuna postojećem načinu lečenja.

Obično se primenjuju u kombinaciji sa drugim lekovima za lupus. Lekar će započeti terapiju postepeno, pratiti odgovor organizma i pažljivo prilagođavati doze i način primene leka, navodi dr Vina.

Kandidati za ove terapije su pacijenti kod kojih lupus nije dobro kontrolisan standardnim terapijama, osobe sa čestim pogoršanjima simptoma, kao i pacijenti kod kojih lupus utiče na zdravlje bubrega. Nove terapije su moguće, u dogovoru sa lekarom, i kod pacijenata koji žele da smanje upotrebu steroida. Pre započinjanja terapije potrebno je uraditi laboratorijske analize i proceniti određene simptome.

Do poboljšanja nekada dolazi tek posle nekoliko meseci

Reumatolog propisuje lek u zavisnosti od tipa lupusa i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Procenjuju se simptomi i tok bolesti, kao i bubrežna funkcija. Lekar upoznaje pacijenta sa mogućim rizicima i koristima terapije.

Nakon započinjanja nove terapije, stanje pacijenta se pažljivo prati, proveravaju se eventualne neželjene reakcije, sprovode se redovne laboratorijske analize i kontrolni pregledi. Po potrebi se terapija prilagođava.

- Savetujem pacijentima da uzimaju lekove tačno prema uputstvima reumatologa i da budu strpljivi. Moguće je da do bolje kontrole bolesti dođe tek nakon nekoliko nedelja ili čak meseci primene leka, a neki pacijenti mogu imati samo delimičan odgovor na terapiju-  naglašava dr Vina. Lekari ističu da se propisana terapija nikada ne sme prekidati bez konsultacije sa zdravstvenim radnikom.

(eKlinika)