Mlade žene koje se leče od karcinoma često ulaze u prevremenu menopauzu: Rizici i koristi hormonske terapije

Prevremena menopauza nije uvek posledica prirodnog starenja. Kod mnogih žena upravo lečenje raka dovodi do naglog prestanka rada jajnika, što izaziva iznenadne hormonske promene i simptome koji mogu da budu jednako teški kao i sama onkološka terapija.

Kako lečenje raka može da izazove menopauzu

Stručnjaci upozoravaju da svaka žena pre početka lečenja treba da dobije informacije o riziku od prevremene menopauze, mogućem uticaju na plodnost i načinima ublažavanja tegoba.

Preporučujemo

Prirodna menopauza najčešće nastupa oko 51. godine života, dok se prve hormonske promene javljaju nekoliko godina ranije. Međutim, operacije tokom kojih se uklanjaju jajnici, zračna terapija male karlice, pojedini citostatici i hormonska terapija za lečenje raka dojke mogu da dovedu do prestanka rada jajnika mnogo ranije.

Ako menopauza nastupi između 40. i 45. godine, smatra se ranom menopauzom, dok prestanak funkcije jajnika pre 40. godine predstavlja prevremenu insuficijenciju jajnika.

Kod žena kojima su odstranjena oba jajnika menopauza nastupa odmah nakon operacije. Posle hemioterapije ili radioterapije može da bude privremena ili trajna, u zavisnosti od godina života i vrste primenjenog lečenja.

Koji simptomi najviše opterećuju žene

Nagli pad estrogena često izaziva izraženije tegobe nego prirodna menopauza. Najčešći simptomi su valunzi, noćno znojenje, nesanica, promene raspoloženja, umor, smanjena koncentracija i takozvana „moždana magla“.

Mnoge žene imaju i suvoću vagine, bolne seksualne odnose, učestale urinarne infekcije i pad seksualne želje. Promene mogu da zahvate i kožu, kosu i zglobove, dok kod žena koje pate od migrene napadi često postaju češći i intenzivniji.

Posledice nisu samo trenutne

Prevremena menopauza povećava rizik od osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti. Tokom prvih pet godina nakon menopauze žena može da izgubi i do 10 odsto koštane mase, zbog čega raste opasnost od preloma.

Pad estrogena utiče i na krvne sudove, pa dugoročno može da poveća rizik od bolesti srca i krvnih sudova.

Da li hormonska terapija sme da se koristi?

Jedna od najčešćih zabluda jeste da hormonska terapija nije dozvoljena nijednoj ženi koja je imala rak ili u porodici ima obolele od malignih bolesti.

Stručnjaci naglašavaju da to nije tačno. Kod žena koje nisu lečene od hormonski zavisnih tumora, hormonska terapija često predstavlja bezbedan i najefikasniji način ublažavanja simptoma. Čak i žene koje imaju bliskog člana porodice sa rakom dojke ili jajnika u mnogim slučajevima mogu da koriste hormonsku terapiju, ali isključivo nakon procene lekara.

Osim što ublažava valunge i noćno znojenje, hormonska terapija štiti kosti i doprinosi očuvanju zdravlja srca, što je posebno važno kod žena koje u menopauzu ulaze prerano.

Kada hormonska terapija nije opcija

Za žene koje ne mogu ili ne žele da koriste hormonsku terapiju postoje druge mogućnosti. Određeni antidepresivi, kao i pojedini lekovi koji deluju na nervni sistem, mogu da ublaže valunge, dok lokalni preparati sa estrogenom, vaginalni hidratantni gelovi i lubrikanti efikasno rešavaju suvoću vagine i tegobe sa mokrenjem.

Dobar efekat kod pojedinih žena daju i kognitivno-bihejvioralna terapija, redovna fizička aktivnost, vežbe opuštanja i održavanje zdrave telesne težine.

Zdrav način života ima važnu ulogu

Redovno vežbanje, ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D, prestanak pušenja i umereno konzumiranje alkohola mogu da ublaže simptome i smanje rizik od osteoporoze. Mnoge žene primećuju da valunge češće izazivaju alkohol, kofein, ljuta hrana i stres, pa njihovo izbegavanje može da donese značajno olakšanje.

Lekari ističu da žene ne bi trebalo da čekaju da simptomi postanu nepodnošljivi. Razgovor sa ginekologom ili specijalistom za menopauzu pre početka onkološkog lečenja može da olakša izbor terapije i sačuva kvalitet života tokom i nakon lečenja raka.

(eKlinika.rs)