Koliko dugo boli i zarasta slomljeno rebro: Oporavak često traje duže nego što je rečeno

Prelom rebra uglavnom zarasta za šest do osam nedelja, ali bol ne mora potpuno da nestane u tom periodu. Intenzitet i trajanje tegoba zavise od broja polomljenih rebara, položaja preloma, životnog doba i eventualnih povreda pluća ili drugih organa. Dobra kontrola bola važna je i zato što omogućava duboko disanje i smanjuje opasnost od plućnih komplikacija.

Koliko vremena je potrebno da slomljeno rebro zaraste

Kod jednostavnog, izolovanog preloma rebra kost najčešće zaraste za oko šest nedelja, dok kod nekih osoba oporavak traje osam nedelja ili duže. Starije životno doba, osteoporoza, više polomljenih rebara, pomeranje koštanih delova i pušenje mogu da uspore proces zarastanja. Čak i kada se prelom stabilizuje, osetljivost pri pritisku, okretanju tela ili većem fizičkom naporu može još neko vreme da ostane prisutna.

Preporučujemo

Rebra se pri svakom udahu, kašlju i pokretu grudnog koša neznatno pomeraju, pa povređeni deo ne može potpuno da miruje kao ruka ili noga u gipsu. Zbog toga pacijenti često imaju utisak da oporavak napreduje sporije nego kod drugih preloma. Većina izolovanih preloma ipak dobro zarsta uz odgovarajuće ublažavanje bola, odmor i postepeno vraćanje uobičajenim aktivnostima, navodi stručni pregled američke Nacionalne medicinske biblioteke StatPearls.

Kada je bol najjači i koliko dugo može da traje

Bol je obično najizraženiji tokom prvih nekoliko dana posle povrede, naročito pri dubokom udahu, kijanju, kašljanju, smejanju ili promeni položaja. Tokom naredne dve do tri nedelje trebalo bi postepeno da slabi, ali nagli pokret ili ležanje na povređenoj strani mogu ponovo da ga pojačaju. Kod lakšeg preloma mnogi pacijenti osećaju jasno poboljšanje posle tri do četiri nedelje, iako potpuni prestanak bola može da usledi kasnije.

Ne postoji rok koji važi za svakog pacijenta. Bol može da se zadrži i posle osam nedelja, posebno kada postoji više preloma, kada su delovi rebra pomereni ili kada je početni bol bio veoma jak. Važan je pravac promene: tegobe bi iz nedelje u nedelju trebalo da budu blaže, a disanje i kretanje sve lakši.

Studija pokazuje da bol može da se zadrži i posle dva meseca

Studija „Prolonged pain and disability are common after rib fractures” u kojoj su učestvovala 203 pacijenta pokazala je da bol i funkcionalna ograničenja posle preloma rebara mogu da traju znatno duže od očekivanih šest do osam nedelja. Među 187 pacijenata koji su praćeni najmanje dva meseca, produženi bol u zidu grudnog koša imalo je 59 odsto ispitanika, dok je 76 odsto i dalje imalo određeni stepen funkcionalne onesposobljenosti. U grupi sa izolovanim prelomima rebara produženi bol registrovan je kod 64 odsto pacijenata.

Autori su zaključili da se posledice preloma rebara često potcenjuju i da jak bol neposredno posle povrede može da ukaže na veći rizik od dugotrajnih tegoba. Rezultati ne znače da će kod većine ljudi bol ostati jednako snažan tokom dva meseca, već da određena neprijatnost ili ograničenje mogu da potraju i kada je glavni deo zarastanja već završen.

Kako da ublažimo bol, a da ne otežamo disanje

Lek protiv bolova koji je preporučio lekar pomaže pacijentu da dublje diše, kašlje kada je potrebno i lakše se kreće. Hladna obloga, postavljena preko tkanine tokom prvih dana, može da smanji bol i otok. Položaj sa blago podignutim gornjim delom tela često olakšava spavanje, dok nekim osobama više odgovara ležanje na nepovređenoj strani.

Grudni koš ne bi trebalo čvrsto da se obavija zavojem, jer takva imobilizacija ograničava širenje pluća. Plitko disanje i izbegavanje kašlja mogu da doprinesu zadržavanju sekreta, nastanku atelektaze i razvoju upale pluća. Lekar može da preporuči vežbe dubokog disanja, tokom kojih pacijent nekoliko puta polako udahne punim plućima, a zatim kontrolisano izdahne.

Kada možemo da se vratimo poslu i fizičkim aktivnostima

Povratak svakodnevnim obavezama zavisi od vrste posla, jačine bola i obima povrede. Osoba koja radi kancelarijski posao može ranije da se vrati obavezama ukoliko može normalno da sedi, diše i kreće se, dok fizički posao zahteva dužu pauzu. Nošenje tereta, guranje, povlačenje i pokreti koji uvijaju trup mogu da pojačaju bol i uspore oporavak.

Lagane šetnje uglavnom prijaju i pomažu da se očuvaju pokretljivost i funkcija pluća. Opterećenje bi trebalo postepeno da raste, bez aktivnosti koja izaziva oštar bol ili otežano disanje. Povratak kontaktnim sportovima i težim treninzima zahteva saglasnost lekara, naročito ako je bilo više preloma ili pomeranja koštanih delova.

Koji simptomi zahtevaju hitan pregled

Otežano disanje, osećaj nedostatka vazduha, plavičasta boja usana, iskašljavanje krvi ili bol koji se naglo pojačava zahtevaju hitnu medicinsku procenu. Takvi simptomi mogu da ukažu na pneumotoraks, krv u grudnoj duplji, povredu pluća ili drugu komplikaciju. Posle preloma donjih rebara pažnju zahtevaju i bol u stomaku ili ramenu, vrtoglavica i izrazita slabost, jer povreda ponekad zahvata jetru, slezinu ili bubreg.

Lekaru bi trebalo da se javi i osoba koja dobije temperaturu, produktivan kašalj ili sve izraženiju zadihanost tokom oporavka. Kontrola je potrebna i kada bol ne pokazuje znake poboljšanja, kada ostane jak posle šest do osam nedelja ili kada sprečava normalno disanje i spavanje. Starije osobe, pacijenti sa bolestima pluća i ljudi sa više polomljenih rebara zahtevaju pažljivije praćenje zbog većeg rizika od komplikacija.

(eKlinika.rs)