Pali ste, ugruvali se, boli vas u grudima kad udahnete: Evo kakav bol izaziva polomljeno rebro

Pad na klizavom trotoaru, udarac ivicom nameštaja, nezgodan pokret ili povreda tokom sporta mogu da se završe bolom u predelu rebara. Nekada je u pitanju samo nagnječenje mekih tkiva, a nekada prelom jednog ili više rebara. Problem je što simptomi mogu biti veoma slični, pa samo na osnovu intenziteta bola nije uvek moguće zaključiti da li je rebro polomljeno.

Kako boli polomljeno rebro?

Jak bol pri dubokom udahu, kašljanju, kijanju ili promeni položaja tela tipičan je za povrede grudnog koša. Ipak, mnogo važnije od pitanja „da li je rebro puklo“ jeste proceniti da li je povreda ugrozila pluća ili druge strukture u grudnom košu.

Prelom rebra najčešće nastaje posle direktnog udarca ili pada, posebno kada se grudni koš udari o tvrdu podlogu. Bol je obično jasno lokalizovan i pojačava se pri pritisku na povređeno mesto. Osoba može da oseća oštar, probadajući bol kada duboko udahne, zakašlje se, kine, nasmeje ili napravi određeni pokret. Okretanje u krevetu, ustajanje iz ležećeg položaja ili podizanje ruke takođe mogu biti neprijatni.

Na mestu udarca mogu da se pojave otok i modrica, ali njihov izostanak ne znači da nema preloma.

Nagnječeno ili polomljeno rebro - može li se prepoznati po simptomima?

Ne uvek. Nagnječenje zida grudnog koša i prelom rebra mogu izazvati gotovo iste tegobe. I jedna i druga povreda mogu veoma da bole pri disanju, kašljanju i pokretima. Zbog toga postoji česta zabluda da „ako mogu da izdržim bol, sigurno nije polomljeno“ ili, obrnuto, da veoma jak bol automatski znači prelom.

Intenzitet bola sam po sebi nije pouzdan način da se napravi razlika. Lekaru su važni način na koji je povreda nastala, mesto i karakter bola, pregled grudnog koša, disanje i opšte stanje pacijenta. Kada je potrebno, dijagnostika se dopunjuje snimanjem.

Da li se svako polomljeno rebro vidi na rendgenu?

Ne mora da znači. Pojedini, naročito manji i sveži prelomi rebara mogu da budu teško uočljivi na standardnom rendgenskom snimku. Rendgen grudnog koša, međutim, nije važan samo zbog traženja linije preloma. Posle jače povrede lekar želi da isključi komplikacije u grudnom košu. U zavisnosti od simptoma, mehanizma povrede i nalaza pregleda, mogu biti potrebne i druge dijagnostičke metode.

Drugim rečima, odluka o snimanju ne zavisi samo od toga koliko pacijenta boli.

Zašto bol pri udahu ne treba ignorisati?

Povređeno rebro samo po sebi najčešće zarasta bez operacije. Veći problem mogu biti komplikacije povrede grudnog koša. Prelomljeno rebro može da bude udružen sa povredom pluća, a nakon traume može doći do nakupljanja vazduha ili krvi u prostoru oko pluća. Rizik zavisi od težine povrede, broja povređenih rebara, njihovog položaja, godina pacijenta i drugih zdravstvenih okolnosti.

Postoji i još jedan problem: zbog bola osoba počinje da diše veoma plitko i izbegava da kašlje. Takvo „čuvanje“ grudnog koša može otežati normalno širenje pluća i izbacivanje sekreta, što kod nekih pacijenata povećava rizik od plućnih komplikacija.

Zato adekvatno ublažavanje bola nije važno samo zbog komfora - ono pomaže čoveku da normalnije diše i kašlje.

Kada posle pada ili udarca treba odmah potražiti pomoć?

Posebnu pažnju zahtevaju simptomi koji mogu ukazivati da nije povređeno samo rebro. Hitna medicinska procena potrebna je ako se nakon povrede pojave otežano disanje ili osećaj nedostatka vazduha, sve jači bol u grudima, izrazita slabost, omaglica, gubitak svesti, plavičasta boja usana ili kože ili iskašljavanje krvi.

Pregled je posebno važan i posle snažne traume grudnog koša, kao što su saobraćajna nezgoda ili pad sa visine, kao i kod starijih osoba i ljudi koji imaju bolesti srca ili pluća ili uzimaju lekove koji utiču na zgrušavanje krvi.

Šta možete da uradite neposredno nakon povrede?

Kod lakših povreda, dok čekate pregled ili ukoliko lekar proceni da bolničko lečenje nije potrebno, cilj je kontrolisati bol i omogućiti normalno disanje. U prvim danima može pomoći hladna obloga preko tkanine, u kraćim intervalima. Lekove protiv bolova treba koristiti u skladu sa savetom lekara ili farmaceuta, posebno ako osoba ima hronične bolesti, probleme sa želucem ili bubrezima ili koristi druge lekove.

Potpuno mirovanje i stalno plitko disanje nisu poželjni. U granicama bola važno je povremeno udahnuti dublje i održavati normalno disanje. Nekada je bilo uobičajeno čvrsto zavijati grudni koš kod preloma rebara. Danas se takva praksa uglavnom izbegava jer ograničavanje širenja grudnog koša može otežati duboko disanje.

Koliko dugo boli povređeno rebro?

Povrede rebara umeju da budu neprijatne upravo zato što grudni koš ne možemo potpuno da „odmorimo“ - rebra se pomeraju pri svakom udahu. Bol zato može da potraje više nedelja i trebalo bi postepeno da slabi kako povreda zarasta. Brzina oporavka razlikuje se od osobe do osobe i zavisi od vrste povrede, godina, opšteg zdravstvenog stanja i drugih faktora.

Ako bol umesto da slabi postaje intenzivniji, pojavi se temperatura, novi kašalj, otežano disanje ili se opšte stanje pogorša, potrebno je ponovo javiti se lekaru.

Najvažnije nije samo pitanje „da li je rebro puklo“

Posle pada ili udarca sasvim je razumljivo želeti jednostavan odgovor: modrica ili prelom? Međutim, kod povreda grudnog koša važnije pitanje je da li osoba normalno diše i postoje li znaci komplikacija. Jak, lokalizovan bol koji se pogoršava pri udahu, kašljanju ili pokretu može odgovarati i nagnječenju i prelomu rebra. Pouzdanu procenu zato daje lekar na osnovu pregleda i, kada je potrebno, dodatne dijagnostike.

Ako posle povrede možete normalno da dišete i stanje se postepeno popravlja, to je povoljan znak. Ali otežano disanje, naglo pogoršanje bola, iskašljavanje krvi, omaglica ili izrazita slabost nisu simptomi koje treba čekati da „prođu sami“.

(eKlinika.rs)