Curenje iz nosa ne prestaje: Šta možemo da uradimo i kada je potreban pregled

Uporno curenje iz nosa najčešće prati prehladu ili alergiju, ali uzrok mogu da budu i nadražujuće materije, promene temperature, određeni lekovi ili hronično zapaljenje sluzokože nosa. Terapija koja pomaže kod alergije neće nužno ublažiti virusnu infekciju ili nealergijski rinitis.

Zašto nam nos neprekidno curi?

Sluzokoža nosa svakodnevno stvara sekret koji vlaži vazduh i zadržava prašinu, alergene i mikroorganizme. Kada virus, alergen ili druga nadražujuća materija izazove zapaljenje, krvni sudovi u sluzokoži se šire, a žlezde počinju da luče veću količinu tečnosti. Rezultat su vodenast sekret, kijanje, zapušenost i potreba da stalno brišemo ili izduvavamo nos.

Preporučujemo

Kod prehlade se uz curenje nosa obično javljaju bol ili grebanje u grlu, kijanje, kašalj, malaksalost i ponekad blago povišena temperatura. Simptomi najčešće dostižu vrhunac tokom drugog ili trećeg dana, dok curenje nosa i kašalj mogu da potraju od 10 do 14 dana. Antibiotici ne deluju na viruse koji izazivaju prehladu i ne skraćuju trajanje virusnih simptoma, naglašavaju stručnjaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolestI (CDC).

Alergijski rinitis češće izaziva bistar, vodenast sekret, učestalo kijanje i svrab nosa, očiju ili nepca. Tegobe mogu da se pojave posle kontakta sa polenom, grinjama, buđi ili životinjskom dlakom i da traju sve dok izloženost alergenu traje. Temperatura i bolovi u telu nisu tipični za alergiju, pa njihovo prisustvo više govori u prilog infekciji.

Kada curenje nosa nije posledica prehlade ili alergije

Nealergijski rinitis može da se pojavi zbog duvanskog dima, zagađenja, jakih mirisa, hladnog vazduha, začinjene hrane ili nagle promene temperature. Hormonske promene, trudnoća i pojedini lekovi takođe mogu da utiču na nosnu sluzokožu. Kod ovog oblika rinitisa obično nema izraženog svraba očiju i nosa, koji često prati alergijsku reakciju.

Curenje može da se održava i zbog nepravilne ili preduge upotrebe sprejeva koji sužavaju krvne sudove u nosu. Posle nekoliko dana takve primene može da nastane povratna, još izraženija zapušenost, zbog koje osoba sve češće koristi sprej. Tako se razvija začarani krug poznat kao medikamentozni rinitis, pa dekongestivne sprejeve ne bi trebalo primenjivati duže nego što piše u uputstvu ili što je lekar preporučio.

Gust žut ili zelen sekret sam po sebi ne potvrđuje bakterijsku infekciju. Boja može da se promeni i tokom uobičajenog toka virusne prehlade zbog ćelija imunskog sistema koje se nalaze u sluzi. Na bakterijski sinusitis više može da ukaže kombinacija simptoma, kao što su jak bol ili pritisak u licu, visoka temperatura, tegobe duže od deset dana bez poboljšanja ili novo pogoršanje posle početnog oporavka.

Šta možemo da pokušamo sami kod kuće

Fiziološki rastvor u obliku kapi ili spreja može da razredi sekret, ovlaži sluzokožu i olakša uklanjanje sadržaja iz nosa. Ako se primenjuje posuda za ispiranje nosa, voda treba da bude destilovana, sterilna ili prethodno prokuvana i ohlađena. Obična voda iz slavine nije odgovarajuća za ovakav način ispiranja jer može da sadrži mikroorganizme koji su bezopasni kada ih progutamo, ali mogu da izazovu ozbiljnu infekciju ako dospeju u nosne šupljine.

Dovoljan unos tečnosti, odmor i boravak u prostoriji sa umerenom vlažnošću vazduha mogu da smanje osećaj suvoće i nadraženosti. Duvanski dim, intenzivne mirise i druge poznate okidače trebalo bi izbegavati dok tegobe traju. Kožu oko nozdrva možemo da zaštitimo tankim slojem neutralne zaštitne kreme, jer često brisanje nosa izaziva crvenilo, peckanje i sitne ranice.

Nos treba nežno izduvavati, jednu po jednu nozdrvu, bez prevelikog pritiska. Snažno i učestalo izduvavanje dodatno nadražuje sluzokožu i može da potisne sekret prema sinusima ili srednjem uhu. Kod beba i male dece fiziološke kapi i odgovarajući aspirator mogu da pomognu, ali preparate protiv prehlade ne treba davati bez saveta pedijatra.

Izbor leka zavisi od uzroka curenja

Ako simptomi ukazuju na alergiju, farmaceut ili lekar može da preporuči odgovarajući antihistaminik. Kortikosteroidni sprejevi za nos smanjuju zapaljenje kod alergijskog rinitisa, ali pun efekat ne nastaje odmah i važna je pravilna, redovna primena. Mlaz spreja usmerava se prema spoljašnjem zidu nozdrve, a ne prema nosnoj pregradi, kako bi se smanjila mogućnost nadražaja i krvarenja.

Dekongestivni sprejevi mogu kratkotrajno da ublaže zapušenost, ali nisu namenjeni dugoj upotrebi. Oprez je potreban kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, bolestima srca, glaukomom, bolestima štitaste žlezde i uvećanom prostatom, kao i tokom trudnoće. Pre primene leka potrebno je da pacijent pročita uputstvo i da se posavetuje sa lekarom ili farmaceutom ako ima hroničnu bolest ili već uzima drugu terapiju.

Kod izrazito vodenastog sekreta lekar ponekad može da propiše sprej sa ipratropijum-bromidom. Ovaj lek smanjuje stvaranje sekreta, ali ne rešava u istoj meri zapušenost nosa. Nije namenjen svakom pacijentu, a neželjene reakcije mogu da obuhvate suvoću sluzokože, nadražaj i primesu krvi u sekretu.

Šta kažu istraživanja: Sprej može da smanji količinu sekreta, ali ima ograničenja

U randomizovanoj, dvostruko slepoj i placebo kontrolisanoj studiji ispitano je dejstvo nazalnog ipratropijum-bromida kod osoba sa prehladom. Učesnici koji su dobijali ovaj lek imali su 26 odsto manje nosnog sekreta nego grupa koja je koristila kontrolni sprej sa slanim rastvorom. Lek je ublažio curenje i donekle kijanje, ali nije značajno smanjio zapušenost nosa.

Suvoća nosa i sekret sa tragovima krvi bili su češći kod učesnika koji su koristili ipratropijum. Rezultati zato ne znače da ovaj sprej treba samoinicijativno da primenjuje svaka osoba kojoj nos curi. Izbor terapije zavisi od uzroka, uzrasta, drugih bolesti i lekova koje pacijent već koristi.

Važno je i da nijedan simptomatski lek ne uklanja sam virus koji izaziva običnu prehladu. Terapija može da smanji količinu sekreta i olakša svakodnevno funkcionisanje dok se organizam bori sa infekcijom. Ako je uzrok alergija, dugoročnija kontrola podrazumeva smanjenje kontakta sa alergenom i terapiju koju je odredio stručnjak.

Kada uporno curenje iz nosa zahteva pregled

Pregled lekara potreban je ako simptomi traju duže od desetak dana bez poboljšanja, ako se posle kratkog oporavka naglo pogoršaju ili ako ih prate visoka temperatura i jak bol u licu. Pomoć treba potražiti i kada se jave otežano disanje, otok oko očiju, poremećaj vida, jaka glavobolja, ukočenost vrata ili izražena pospanost. Kod osoba sa oslabljenim imunitetom, teškom plućnom bolešću ili drugim ozbiljnim hroničnim stanjem raniji pregled može da bude opravdan.

Sekret neprijatnog mirisa koji curi samo iz jedne nozdrve kod deteta može da ukaže na strano telo u nosu. Roditelji ne bi trebalo da pokušavaju da predmet izvade pincetom ili drugim alatom, jer mogu da ga potisnu dublje. Dete treba da pregleda lekar, posebno ako se pojave krvarenje, bol ili teškoće sa disanjem.

Potpuno bistar, vodenast sekret koji neprekidno curi samo iz jedne nozdrve, naročito posle povrede glave ili operacije sinusa, zahteva hitnu procenu. U retkim slučajevima takav sekret može da predstavlja likvor, odnosno tečnost koja okružuje mozak i kičmenu moždinu. Hitna pomoć potrebna je i kada se uz curenje nosa pojave gušenje, oticanje usana ili jezika, promuklost i raširena koprivnjača, jer ti simptomi mogu da ukažu na ozbiljnu alergijsku reakciju.

(eKlinika.rs)