Mogu li GLP-1 lekovi da pomognu kod policističnih jajnika: Stručnjaci odgovaraju na 3 važna pitanja

GLP-1 lekovi, poznati pre svega po primeni kod dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, sve češće se ispituju i kod sindroma koji je ranije bio poznat kao PCOS, a danas se sve češće označava kao PMOS. Prva istraživanja ukazuju na moguće koristi za telesnu masu, ovulaciju i metaboličko zdravlje, ali stručnjaci upozoravaju da dokazi još nisu dovoljno jaki da bi ovi lekovi postali standardna terapija za sve osobe sa PMOS (poliendokrini metabolički sindrom jajnika).

Gojaznost kod problema sa jajnicima indikacija za primenu GLP-1

GLP-1 agonisti receptora su grupa lekova koji se koriste u lečenju dijabetesa tipa 2, a pojedini i u terapiji gojaznosti. Među najpoznatijim su semaglutid, koji se nalazi u lekovima Ozempic i Wegovy, kao i tirzepatid, aktivna supstanca u lekovima Mounjaro i Zepbound.

Preporučujemo

Interesovanje za njih poslednjih godina prevazišlo je oblast dijabetesa i regulacije telesne mase. Naučnici ispituju da li bi mogli da budu korisni i kod poliendokrinog metaboličkog sindroma jajnika - PMOS, stanja koje je ranije bilo poznato kao sindrom policističnih jajnika, odnosno PCOS.

PMOS može da se ispolji neredovnim menstruacijama, hormonskim poremećajima, pojačanom maljavošću, promenama na jajnicima i metaboličkim problemima. Kod dela osoba javlja se i gojaznost, što je jedan od razloga zbog kojih su istraživači počeli da ispituju moguće mesto GLP-1 lekova u ovoj oblasti.

1. Šta za sada znamo o GLP-1 lekovima i PMOS

Jedna manja studija, objavljena u julu 2026. godine, pratila je 96 osoba sa PMOS čiji je indeks telesne mase bio iznad 25. Učesnice su tokom šest meseci dobijale individualno prilagođenu terapiju semaglutidom, uz postepeno povećavanje doze kada je bilo potrebno.

Na kraju istraživanja, 95 odsto učesnica sa prekomernom telesnom masom ili blažom gojaznošću uspelo je da reguliše menstrualne cikluse, dok je isti efekat zabeležen kod samo 25 odsto onih sa umerenom ili teškom gojaznošću. Rezultati zato ukazuju na moguću vezu između smanjenja telesne mase i poboljšanja reproduktivne funkcije, ali ne dokazuju da semaglutid direktno leči PMOS.

Šira slika je opreznija. Sistematski pregled i meta-analiza objavljeni u februaru 2026. godine, koji su obuhvatili 17 radova i podatke iz 11 randomizovanih kontrolisanih studija, pokazali su da osobe sa PMOS i viškom kilograma mogu da izgube na težini tokom terapije GLP-1 agonistima, slično osobama sa gojaznošću koje nemaju PMOS.

Međutim, autori te analize naglasili su da je uticaj GLP-1 lekova na druge metaboličke ishode i dalje neizvestan. To znači da je korist za telesnu masu mnogo bolje dokumentovana od koristi za sam hormonski i reproduktivni poremećaj.

2. Zašto bi GLP-1 lekovi uopšte mogli da pomognu kod PMOS

Lekari objašnjavaju da se PMOS često prepliće sa metaboličkim problemima, uključujući povišen nivo insulina, insulinsku rezistenciju i gojaznost. Upravo zbog toga terapije koje poboljšavaju regulaciju šećera u krvi i dovode do smanjenja telesne mase mogu posredno da utiču i na hormonsku ravnotežu. Lekarka opšte prakse dr Kler Tompson objašnjava da kod PMOS često postoji hiperandrogenizam, odnosno povišen nivo androgenih hormona, kao i hiperinsulinemija. Ove promene mogu da poremete endokrine puteve koji učestvuju u normalnoj ovulaciji.

Masno tkivo ima još jednu važnu ulogu jer predstavlja skladište estrogena. Kada ga ima previše, viši nivoi estrogena mogu da naruše hormonski povratni mehanizam potreban za normalnu ovulaciju, što se češće viđa kod osoba sa PMOS i viškom telesne mase. Zbog toga čak i umereno smanjenje težine kod nekih osoba može da poboljša hormonsku ravnotežu i doprinese regulaciji ovulacije. GLP-1 lekovi dodatno mogu da poboljšaju kontrolu šećera u krvi i osetljivost na insulin, što predstavlja još jedan mogući mehanizam koristi.

Ginekolog i onkolog dr Stiven Vasilev objašnjava da smanjenje hiperinsulinemije može da povisi nivo SHBG, proteina koji vezuje polne hormone, i smanji stvaranje androgena u jajnicima. Ipak, on upozorava da ovi mehanizmi jesu biološki uverljivi, ali još nisu dovoljan dokaz da GLP-1 agonisti menjaju tok samog PMOS.

3. Ko bi mogao da ima najviše koristi

I Tompson i Vasilev smatraju da su osobe sa PMOS koje istovremeno imaju prekomernu telesnu masu ili gojaznost trenutno grupa kod koje postoji najviše razloga za očekivanje koristi. Najjači podaci odnose se upravo na njih, posebno kada je potrebno smanjenje telesne mase i poboljšanje metaboličkog zdravlja.

To ipak ne znači da je GLP-1 terapija pogodna za svaku osobu sa PMOS. Neke pacijentkinje nemaju višak kilograma, a kod blažih oblika sindroma promene ishrane, fizička aktivnost i druge intervencije mogu da budu dovoljne za kontrolu simptoma. PMOS je veoma heterogeno stanje i ne izgleda isto kod svih osoba. Upravo zbog toga stručnjaci naglašavaju da pristup mora da bude individualan, a ne zasnovan na pretpostavci da jedan lek odgovara svim pacijentkinjama.

GLP-1 lekovi nisu prvi izbor za sve sa PMOS

Vasilev posebno ističe da trenutni dokazi ne podržavaju GLP-1 agoniste kao terapiju prvog izbora za PMOS niti kao dodatak koji treba rutinski propisivati svima. Kliničke studije su još male i međusobno veoma različite, a sigurnost dokaza ocenjuje se kao niska ili veoma niska. Postoje i situacije u kojima ove lekove treba izbegavati. Osobe koje planiraju trudnoću ne bi trebalo da koriste GLP-1 terapiju u periodu pred začeće, zbog mogućeg rizika za razvoj ploda, pa je važno blagovremeno obustaviti terapiju i razgovarati sa lekarom o kontracepciji i planiranju trudnoće.

Neželjena dejstva, naročito mučnina, povraćanje, vrtoglavica i druge gastrointestinalne tegobe, takođe nisu zanemarljiva. Vasilev dodatno upozorava da tirzepatid usporava pražnjenje želuca i da zbog toga može da smanji efikasnost oralne kontracepcije, što je posebno važno kada je sprečavanje trudnoće neophodno.

Za sada se standardni pristup i dalje oslanja na promene životnih navika, kombinovane oralne kontraceptive kod menstrualnih i androgenih simptoma i metformin kod metaboličkih problema. Da bi se preporuke promenile, biće potrebne veće, kvalitetnije i preciznije studije koje će uključivati različite fenotipove PMOS.

Šta je najvažnije da znaju osobe sa PMOS

Za sada postoje obećavajući signali da GLP-1 lekovi mogu da budu korisni kod dela osoba sa PMOS, naročito kada su prisutni višak kilograma, gojaznost, insulinska rezistencija i drugi metabolički problemi. Najbolje potvrđena korist odnosi se na smanjenje telesne mase, dok su podaci o ovulaciji, hormonima i drugim simptomima još nedovoljno pouzdani.

Zbog toga GLP-1 agoniste ne treba posmatrati kao univerzalnu terapiju za PMOS. Odluka o njihovoj primeni mora da zavisi od telesne mase, metaboličkog zdravlja, simptoma, planiranja trudnoće i drugih individualnih faktora, uz procenu lekara.

(eKlinika.rs)