Sindrom policističnih jajnika dobio je novi naziv, stručnjaci objasnili zašto

Sindrom policističkih jajnika (PCOS) je najčešći hormonski poremećaj kod žena u reproduktivnom dobu. Iako naziv pomalo može da zavara da je reč o klasičnim cistama na janicima, u pitanju je poremećaj koji pod ultrazvukom izgleda kao „niska bisera” koju čini specifičan raspored folikula. Ti „biseri" zapravo nisu ciste u klasičnom smislu, već nerazvijeni folikuli ili kesice sa jajnim ćelijama. Sindrom policističkih jajnika zapravo je složen metabolički i endokrini poremećaj koji utiče na celo telo, a ne samo na jajnike.

Važan zaokret u razumevanju bolesti

Međutim, hormonski poremećaj koji pogađa jednu od 8 žena širom sveta mogao bi da dobije novo ime. Naime, stručnjaci predlažu da se sindrom policističnih jajnika (PCOS) preimenuje u poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom ili skraćeno PMOS. Promena naziva usledila je nakon 14 godina saradnje stručnjaka i pacijentkinja sa šest kontinenata, navodi se u radu objavljenom u medicinskom časopisu The Lancet.

Preporučujemo

Stručnjaci ističu da se ne radi samo o kozmetičkoj promeni, već o važnom zaokretu u razumevanju bolesti. Dosadašnji naziv, koji se decenijama koristio za ovaj poremećaj, prema rečima lekara i istraživača, bio je medicinski netačan jer se složeni endokrini poremećaj svodio na prisustvo cista i probleme sa jajnicima. Prema stručnjacima, takvo tumačenje je često doprinosilo pogrešnim dijagnozama i neadekvatnom lečenju.

Šta je PMOS ili poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom?

Novi naziv - poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, trebalo bi bolje da opisuje stvarnu prirodu bolesti:

- Izraz „poliendokrini“ ukazuje na to da je uključeno više hormonskih sistema

- „Metabolički“ označava vezu sa metabolizmom, insulinskom rezistencijom, telesnom masom i rizikom od dijabetesa

- „Ovarijalni“ potvrđuje uticaj na ovulaciju, menstruaciju i plodnost

- „Sindrom“ označava skup međusobno uvezanih simptoma i zdravstvenih rizika.

Međunarodni stručnjaci naglašavaju da novi naziv pomaže pacijentkinjama i lekarima da razumeju da se ne radi samo o poremećaju jajnika, već o sistemskom endokrinom i metaboličkom stanju koje može da zahvati ceo organizam.

Poremećaj karakterišu hormonske promene koje mogu da utiču na telesnu težinu, metabolizam, mentalno zdravlje, reproduktivni sistem i kožu. Tačan uzrok poremećaja još uvek nije poznat, ali prema podacima Cleveland Clinic, postoje dokazi da važnu ulogu igraju genetika i metabolički faktori, uključujući i gojaznost.

Koji simptomi su karakteristični za poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom?

Simptomi poliendokrinog metaboličkog ovarijalnog sindroma mogu da budu veoma različiti, što često otežava postavljanje dijagnoze. Poremećaj se dovodi u vezu sa nepravilnim menstrualnim ciklusima i pojačanom proizvodnjom androgena, grupe hormona koji mogu da uzrokuju akne, pojačanu maljavost ili proređivanje kose. Na jajnicima mogu da se vidi brojni mali folikuli koji izgledom podsećaju na ciste, ali se ne radi o pravim patološkim cistama.

Među najčešćim simptomima navode se:

• Neredovne ili izostale menstruacije
• Poteškoće sa začećem
• Pojačana maljavost na licu i telu
• Akne i masna koža
• Gojenje ili otežano mršavljenje
• Opadanje kose
• Promene raspoloženja i anksioznost
• Tamnije promene na koži oko vrata ili ispod pazuha
• Insulinska rezistencija.

Kod nekih žena prisutno je tek nekoliko simptoma, dok druge mogu da razviju više metaboličkih i hormonskih komplikacija istovremeno.

Kako se leči poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom? 

Promena naziva mogla bi da utiče i na pristup lečenju. Umesto usmeravanja samo na menstruaciju i ciste na jajnicima, stručnjaci sada naglasak stavljaju na hormonsku ravnotežu, metaboličko zdravlje, kontrolu telesne težine, mentalno zdravlje, promene životnih navika i dugoročnu prevenciju bolesti.

Lečenje može da uključuje dijetalne smernice, fizičku aktivnost i promene životnog stila, poboljšanje sna, kontrolu stresa, hormonsku terapiju, lekove za poboljšanje osetljivosti na insulin, kao i podršku plodnosti kada je to potrebno. Sve se više podstiče multidisciplinarni pristup u kojem učestvuju ginekolozi, endokrinolozi, nutricionisti i stručnjaci za mentalno zdravlje.

Procenjuje se da ovo stanje pogađa gotovo jednu od 8 žena u svetu, ali veliki broj slučajeva i dalje ostaje neprepoznat. Stručnjaci se nadaju da će novi naziv doprineti boljoj informisanosti, bržem postavljanju dijagnoze i kvalitetnijoj zdravstvenoj zaštiti.

Iako PMOS ostaje jedan od vodećih uzroka neplodnosti i povećava rizik od komplikacija u trudnoći, poput gestacijskog dijabetesa, hipertenzije i preeklampsije, specijalisti ginekologije i akušerstva, kažu da većina žena, uz odgovarajuće lečenje i praćenje, ipak može da ostane u drugom stanju.

(eKlinika.rs)