Multipla skleroza i strah od relapsa: Šta možete da uradite sami da smanjite šansu za pogoršanje

Relapsno-remitentna multipla skleroza (RRMS) najčešći je oblik multiple skleroze. Karakterišu je periodi tokom kojih su simptomi stabilni ili se povlače, kao i periodi kada se ponovo javljaju, pojačavaju ili nastaju novi simptomi. Upravo zbog takvog toka mnogi ljudi sa MS pitaju se da li bolest neminovno postaje teža kako godine prolaze.

Zašto multipla skleroza vremenom može da postane sve teža?

Multipla skleroza jeste hronična bolest i kod nekih osoba vremenom napreduje, ali njen tok veoma se razlikuje od čoveka do čoveka. Savremena terapija može da smanji broj relapsa i uspori napredovanje bolesti. Rano uvođenje odgovarajućeg lečenja zato ima važnu ulogu u dugoročnom očuvanju funkcija i kvaliteta života.

Preporučujemo

Simptomi multiple skleroze i način njihovog lečenja mogu da se menjaju tokom godina. Tegobe koje se pojave ili pojačaju tokom prolaznog pogoršanja često se ublaže kada prestane faktor koji ih je izazvao. Posle pravog relapsa oporavak može da bude potpun, ali kod nekih osoba pojedine smetnje ostaju prisutne. Relapsno-remitentna multipla skleroza kod dela pacijenata može vremenom da pređe u sekundarno progresivnu multiplu sklerozu. Tada se neurološke funkcije postepeno pogoršavaju nezavisno od jasno odvojenih relapsa. Relapsi se i dalje mogu javiti, ali periodi potpunog povlačenja simptoma postaju manje izraženi.

To ipak ne znači da svaku osobu sa RRMS očekuje isti tok bolesti. Terapije koje menjaju tok bolesti značajno su promenile dugoročnu perspektivu pacijenata sa MS. Cilj lečenja jeste da se smanji aktivnost bolesti, spreče novi relapsi i što duže očuvaju neurološke funkcije.

Da li multipla skleroza uvek napreduje istim intenzitetom kod svih pacijenata?

Multipla skleroza smatra se progresivnom bolešću, ali brzina i obrazac promena nisu isti kod svih pacijenata. Neko može godinama da ima stabilno stanje, dok se kod druge osobe simptomi i funkcionalne sposobnosti menjaju brže. Zbog toga se tok bolesti ne može pouzdano proceniti samo na osnovu vremena koje je prošlo od dijagnoze.

Rano započeta terapija može da produži periode bez relapsa i smanji rizik od novih oštećenja centralnog nervnog sistema. Lekovi koji menjaju tok bolesti utiču na inflamatorne procese povezane sa MS i mogu da uspore njeno napredovanje. Redovne neurološke kontrole i magnetna rezonanca pomažu lekaru da proceni aktivnost bolesti i odgovor na terapiju.

Starije životno doba takođe može da utiče na kliničku sliku multiple skleroze, ali ni ovde ne postoji pravilo koje važi za svakog pacijenta. Istraživanja pokazuju da se kod dela ljudi funkcionalno pogoršanje češće uočava u kasnijim decenijama života. Individualni tok zavisi od brojnih faktora, među kojima su aktivnost bolesti, raniji relapsi, postojeće neurološko oštećenje i odgovor na terapiju.

Relaps i prolazno pogoršanje MS nisu isto

Relaps podrazumeva pojavu novih neuroloških simptoma ili jasno pogoršanje postojećih tegoba zbog nove aktivnosti bolesti u centralnom nervnom sistemu. Simptomi obično traju najmanje 24 sata i ne mogu da se objasne povišenom temperaturom, infekcijom ili drugim prolaznim uzrokom. Lekar zato procenjuje da li je zaista reč o relapsu pre odluke o daljem lečenju.

Kod prolaznog pogoršanja, koje se često naziva pseudorelapsom ili pseudoegzacerbacijom, ponovo se javljaju ili pojačavaju simptomi koje je osoba već imala. Uzrok nije novo oštećenje nervnog sistema, već privremeni faktor koji utiče na postojeće neurološke smetnje. Kada taj faktor nestane, simptomi se uglavnom vraćaju na prethodni nivo.

Relaps može da traje nekoliko dana, nedelja, a ponekad i duže. Posle njega sledi period oporavka tokom kojeg simptomi mogu potpuno da se povuku ili da se samo delimično ublaže. Kod RRMS periodi remisije mogu da traju mesecima ili godinama.

Kako izgleda pogoršanje multiple skleroze

Manifestacije pogoršanja razlikuju se od osobe do osobe i zavise od toga koje je funkcije centralnog nervnog sistema MS već zahvatila. Neko može da primeti izraženiji umor ili slabost, dok drugi osećaju probleme sa ravnotežom, koordinacijom ili senzacijama. Važno je obratiti pažnju i na trajanje simptoma i okolnosti u kojima su se pojavili. Među čestim tegobama nalaze se utrnulost i trnjenje, slabost, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu i poremećaji ravnoteže. Mogu da se jave i promene funkcije mokraćne bešike ili creva, kao i izraženiji umor. Kod pojedinih ljudi simptomi postaju primetniji kada telesna temperatura poraste.

Pojava novih simptoma ne znači automatski da je multipla skleroza trajno napredovala. Infekcija, temperatura ili drugi zdravstveni problem mogu privremeno da pojačaju postojeće tegobe. Novi, naglo pogoršani ili dugotrajni simptomi zahtevaju razgovor sa neurologom, naročito kada traju duže od 24 sata.

Toplota, stres i infekcije mogu da pojačaju postojeće simptome

Povišena telesna temperatura ili velika spoljašnja vrućina kod nekih osoba sa MS privremeno pojačavaju neurološke simptome. Tegobe mogu da postanu izraženije posle dužeg boravka na suncu, u veoma toploj prostoriji ili nakon aktivnosti koja znatno podigne telesnu temperaturu. Takvo pogoršanje samo po sebi ne mora da znači da je nastalo novo oštećenje nervnog sistema.

Emocionalni stres takođe može da utiče na doživljaj i intenzitet postojećih simptoma. Stres nije moguće potpuno ukloniti iz svakodnevnog života, ali tehnike opuštanja, prilagođena fizička aktivnost i kvalitetan san mogu da pomognu u njegovom kontrolisanju. Ako stres značajno narušava svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može da bude koristan deo podrške.

Infekcije, uključujući respiratorne i urinarne, takođe mogu da izazovu privremeno pogoršanje simptoma MS. Važno je obratiti pažnju i na promene terapije, jer lekove za multiplu sklerozu i druge bolesti valja uskladiti sa lekarom. Ako se postojeći simptomi naglo pogoršaju tokom infekcije ili povišene temperature, potrebno je utvrditi uzrok pre nego što se stanje proglasi relapsom.

MS je doživotna, ali dijagnoza ne određuje unapred njen tok

Multipla skleroza je hronična bolest za koju trenutno ne postoji terapija koja može potpuno da je izleči. Postoje, međutim, lekovi koji utiču na tok bolesti, kao i terapije koje pomažu u kontroli pojedinačnih simptoma. Lečenje RRMS može da smanji učestalost relapsa i odloži razvoj većeg stepena neurološkog oštećenja.

MS nije klasična nasledna bolest koja se direktno prenosi sa roditelja na dete. Genetski faktori ipak imaju određenu ulogu u sklonosti ka njenom razvoju, zajedno sa faktorima sredine i imunološkim mehanizmima. Prisustvo genetske predispozicije zato ne znači da će osoba sigurno razviti multiplu sklerozu.

Najvažnije je da dijagnoza RRMS ne znači da se stanje mora brzo ili neprekidno pogoršavati. Tok bolesti veoma je individualan, a savremene terapije omogućavaju mnogim pacijentima duge periode bez relapsa i nove aktivnosti bolesti. Redovno praćenje kod neurologa, odgovarajuća terapija i pravovremeno reagovanje na nove simptome ostaju ključni za dugoročnu kontrolu multiple skleroze.

(eKlinika.rs)