Multipla skleroza i uloga majke: Može li terapija da ugrozi plod i da li trudnoća pogoršava bolest?

Multipla skleroza (MS) je hronično autoimuno oboljenje centralnog nervnog sistema koje znatno češće pogađa žene, i to upravo u periodu kada planiraju porodicu. Zbog toga se pitanje trudnoće i majčinstva kod osoba sa ovom dijagnozom često doživljava sa strahom i brojnim nedoumicama.

Da li multipla skleroza utiče na plodnost i tok trudnoće?

Na sreću, savremena medicina danas jasno pokazuje da multipla skleroza sama po sebi nije prepreka za začeće, trudnoću ni porođaj.

Dosadašnja klinička istraživanja nisu pokazala da multipla skleroza smanjuje plodnost, povećava rizik od spontanih pobačaja niti negativno utiče na ishod trudnoće. Trudnoća kod žena sa ovom dijagnozom ne smatra se automatski visokorizičnom, pod uslovom da je bolest stabilna i dobro kontrolisana.

Ključna poruka je da trudnoću treba planirati u periodu smirene bolesti, uz prethodnu konsultaciju sa neurologom i ginekologom. Pravovremeno planiranje omogućava bezbedan izbor terapije i smanjuje rizik od komplikacija.

Trudnoća ne pogoršava dugoročno stanje bolesti, potvrđuju i novija istraživanja

Prema najnovijoj kohortnoj studiji objavljenoj u JAMA Network Open (2025), kod žena sa umerenim ili težim oblikom MS-a, trudnoća nije povezana sa dugoročnim pogoršanjem invaliditeta. Istraživanje je takođe ukazalo da prekid određenih terapija (npr. fingolimoda) pre trudnoće može dovesti do povratnog pogoršanja bolesti, pa se takve odluke moraju pažljivo planirati.

Trudnoća i simptomi multiple skleroze

Uobičajeni simptomi trudnoće, poput umora, mučnine ili promena raspoloženja, ne javljaju se intenzivnije kod trudnica sa multiplom sklerozom u odnosu na druge trudnice. Takođe, nema dokaza da sama trudnoća pogoršava osnovne simptome bolesti.

Ranije se smatralo da terapiju treba obustaviti do završetka rađanja, ali je danas jasno da je odlaganje lečenja neopravdano i potencijalno štetno, jer oštećenje nervnog sistema može početi veoma rano u toku bolesti.

Terapija multiple skleroze tokom trudnoće

Lečenje tokom trudnoće zavisi od tipa i aktivnosti bolesti, kao i od vrste terapije. Postoje lekovi koji se mogu bezbedno koristiti tokom trudnoće, ali i oni koji su strogo zabranjeni. Zato je individualni pristup od presudnog značaja.

Kod žena sa stabilnom bolešću i bez znakova aktivnosti tokom dužeg perioda, u nekim slučajevima moguće je privremeno obustaviti terapiju uz pažljivo praćenje. Sa druge strane, kod visokoaktivnih formi multiple skleroze, prekid terapije može da dovede do ozbiljnih pogoršanja i trajnog funkcionalnog oštećenja, pa se lečenje često nastavlja i tokom trudnoće.

Imunomodulatorna terapija, koja se primenjuje kod umereno aktivne bolesti, pokazala se bezbednom u periodu začeća, trudnoće i dojenja. Dugogodišnji podaci ne ukazuju na povećan rizik od teških urođenih anomalija, niti spontanih pobačaja.

Relapsi bolesti nakon porođaja

Rizik od pogoršanja bolesti postoji, naročito u prvim mesecima nakon porođaja. Oko četvrtine žena može da doživi relaps u tom periodu, ali se taj rizik značajno smanjuje ako je trudnoća pažljivo planirana i terapija adekvatno prilagođena.

Porođaj, dojenje i lekovi

Multipla skleroza sama po sebi nije razlog za carski rez. Način porođaja određuje se isključivo prema akušerskim indikacijama. Carski rez se razmatra samo ako postoje neurološki razlozi, poput izražene slabosti karlične muskulature.

Dojenje nije štetno za tok multiple skleroze, a sve više podataka ukazuje i na njegov potencijalno zaštitni efekat. Kortikosteroidi se mogu koristiti i tokom trudnoće i u periodu dojenja, uz odgovarajuće vremensko razdvajanje između primene leka i dojenja kako bi se izloženost novorođenčeta svela na minimum.

Većina savremenih terapija koje se koriste u lečenju multiple skleroze pokazala se bezbednim tokom dojenja jer u majčino mleko prelaze u zanemarljivim količinama, bez zabeleženih štetnih efekata kod odojčadi.

Nasleđivanje multiple skleroze

Multipla skleroza nije nasledna bolest u klasičnom smislu. Ne prenosi se direktno sa roditelja na dete, već se može preneti samo sklonost ka razvoju bolesti. Za ispoljavanje multiple skleroze neophodna je kombinacija genetske predispozicije i faktora okoline, a bolest se nikada ne javlja odmah po rođenju.

(eKlinika.rs)