Migrena nije samo glavobolja: Identifikovana 4 nova podtipa bolesti, sa različitim biološkim potpisom

Decenijama se dijagnostika migrene oslanjala isključivo na subjektivne opise pacijenata o  intenzitetu glavobolje, mučnini, osetljivosti na svetlost i zvuk, a dijagnoza se postavljala na takav način usled nedostatka objektivnih bioloških markera, testova krvi ili snimaka mozga. Još uvek ne postoji test krvi, skeniranje ili drugi utvrđeni biomarker koji može definitivno da identifikuje poremećaj. Umesto toga, kliničari se oslanjaju na poznatu konstelaciju simptoma - intenzivne glavobolje, često praćene mučninom i osetljivošću na svetlost ili zvuk.

Migrena ostavlja dubok biološki i sistemski otisak u celom organizmu 

Najnovije istraživanje naučnika sa Norwegian University of Science and Technology (NTNU), objavljeno u časopisu Neurology, demonstrira upotrebu algoritama mašinskog učenja i veštačke inteligencije nad podacima više od 43.000 pacijenata. Istraživači su koristili veštačku inteligenciju i genetske podatke ljudi kako bi identifikovali biološke obrasce koji bi mogli da promene način na koji se dijagnostikuje i leči jedan od najčešćih neuroloških poremećaja na svetu.

Preporučujemo

AI model je uspešno identifikovao pacijente sa migrenom bez ikakvih informacija o samim simptomima glavobolje, što potvrđuje da migrena ostavlja dubok biološki i sistemski otisak u celom organizmu. Pored toga, AI je podelila migrenu na četiri biološki i genetski različite podgrupe, što utire put ka personalizovanoj medicini i preciznijem izboru terapije.

- Postoji mnogo nedoslednosti sa dijagnozom migrene. Veštačka inteligencija bi mogla da nam pomogne da postavimo tačnu dijagnozu. To bi na kraju moglo da bude  važno za lečenje. Ako različiti oblici migrene imaju različite biološke potpise, lekari bi jednog dana mogli da predvide koji će pacijenti reagovati na koje terapije kako bi ljudi mogli da dobiju najbolji mogući tretman umesto da se u velikoj meri oslanjaju na pokušaje i greške - kaže dr Anker Stubberud, istraživač glavobolje na Norwegian University of Science and Technology.

AI izdvojila četiri specifična podtipa migrene

Iz obimne zdravstvene baze Trøndelag Health Study istraživački tim analizirao je kliničke i genetske podatke 43.197 osoba, od kojih je oko 9.000 bilo sa dijagnostikovanom migrenom. Istraživači su modelu veštačke inteligencije uneli desetine informacija o zdravlju i životima ljudi - uključujući demografske karakteristike, mentalno zdravlje, kardiovaskularna i mišićno-skeletna stanja, san, vežbanje, upotrebu lekova i druge faktore,  pored genetskih informacija.

U drugom koraku analize, primenjeni su algoritmi klasterizacije (grupisanja) kako bi se unutar populacije od 12.185 pacijenata sa glavoboljama identifikovale prirodne biološke podgrupe. Algoritam je uspešno izolovao grupu u kojoj je 94 odsto ispitanika imalo migrenu, a koja se dalje raščlanjava na četiri specifična klastera, odnosno četiri podgrupe:

1. Ekskluzivno muški podtip - Klaster sačinjen isključivo od muškaraca, sa specifičnim fenotipskim i genetskim odlikama

2. Podtip sa primarnim bolom u vratu - Pacijenti kod kojih servikalni bol dominira u kliničkoj slici

3. Komorbidni mišićno-skeletni/psihijatrijski podtip - Karakteriše ga visok stepen mišićno-skeletnih tegoba propraćenih anksioznošću i depresijom

4. Klasični podtip sa aurom - Pacijenti sa tipičnim prolaznim neurološkim simptomima (vizuelni efekti, utrnulost, smetnje u govoru).

Svaki od navedenih podtipova pokazao je različite genetske signale, čime je potvrđena hipoteza da migrena nije jedinstvena bolest, već spektralni poremećaj.

Klinički značaj i pravac za razvoj ciljanih terapija 

Ovo otkriće direktno objašnjava dugogodišnji problem u neurologiji - zašto određeni lekovi izuzetno dobro pomažu jednim pacijentima, dok kod drugih uopšte ne deluju. Istraživaći takođe navode da će ovo otkriće biti kraj metode „pokušaja i grešaka" jer će identifikacija biološkog potpisa pojedinačnog podtipa omogućiti lekarima da unapred predvide koji će pacijent reagovati na specifičnu klasu lekova, na primer, CGRP inhibitore, triptane... Otkriće od četiri nova podtipa migrene omogućiće i precizniju dijagnostiku - smanjuje se stopa pogrešnih ili zakasnelih dijagnoza integracijom širih zdravstvenih parametara u kliničku praksu. Naučnici dodaju da će identifikacija novih vrtsa migrene dati novi pravac u razvoju lekova - omogućiće farmaceutskoj industriji razvoj ciljanih terapija za specifične podgrupe pacijenata.

(eKlinika.rs)