Sedenje duže od 25 minuta bez prekida narušava zdravlje. Male promene prave veliku razliku

Iako je opštepoznato da je dugotrajno sedenje štetno za organizam, najnovije istraživanje naučnika sa Swinburne University of Technology otkriva da granica kada bi trebalo da se pokrenemo nastupa znatno ranije nego što se dosad mislilo.

Sedenje duži vremenski period je razlog što manje koristimo mišiće 

Studija objavljena u naučnom časopisu npj Exercise Medicine and Health pokazuje da sedenje duže od 25 minuta u kontinuitetu predstavlja prelomnu tačku nakon koje dolazi do drastičnog pada mišićne aktivnosti, što direktno ugrožava zdravlje.

Preporučujemo

Vodeći autor studije, dr Christian Brakenridge, stručnjak za analizu dnevnih navika (sedenje, stajanje i spavanje), sa svojim timom je analizirao više od 7.000 pojedinačnih epizoda sedenja u svakodnevnom životu učesnika. Za precizno merenje korišćene su specijalizovane sportske šorceve sa senzorima od provodljivog platna koji prave elektromiografske (EMG) zapise mišićne aktivnosti u realnom vremenu.

- Naše istraživanje pokazalo je da znatno manje koristimo mišiće kada sedimo duži vremenski period u kontinuitetu nego kada je sedenje kraće. Međutim, otkrili smo da prekidanje sedenja kratkom šetnjom ili laganim vežbama održava mišiće aktivnijim čak i dok sedimo - objašnjava dr Brakenridge.

Zašto je smanjena mišićna aktivnost opasna?

Kada mišići postanu neaktivni duže od 25 minuta, dolazi do:

• Smanjenja protoka krvi kroz organizam
• Otežanog preuzimanja šećera iz krvi (glukoze)
• Povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2.

Ipak, nije svako sedenje podjednako štetno. Naučnici ističu da „aktivnije” vrste sedenja -  poput vožnje automobila, rada za radnim stolom ili razgovora sa prijateljima - uključuju mikro-pokrete mišića. Zbog toga su manje štetne u poređenju sa potpunim mirovanjem, kao što je višesatno gledanje televizije ili filma na kauču.

Čak i najmanji pokreti tokom sedenja imaju veze sa boljim zdravstvenim pokazateljima, poput nižeg indeksa telesne mase (BMI), manjeg obima struka i smanjenog rizika od oboljenja srca.

Formula 25 minuta: Kako 10 odsto manje neaktivnosti menja sve?

Dr Brakenridge ističe da je prekidanje sedenja jednostavan i svima dostupan mehanizam za neutralisanje štetnih posledica zaboravljenog sedenja za stolom.

- Uzmemo li za primer ukupno dnevno vreme sedenja od 10 sati - ukoliko ga prekinete kratkom aktivnošću na svakih 25 minuta, to može da rezultira sa oko 1,5 sati više mišićne aktivnosti tokom dana. To odgovara smanjenju mišićne neaktivnosti za 10 odsto tokom budnih sati, što je prema našim ranijim istraživanjima direktno u vezi sa boljim zdravstvenim ishodima - objašnjava dr Brakenridge.

Mala čaša vode - jednostavan trik za svakodnevicu

U eri u kojoj sve više vremena provodimo ispred ekrana i u sedećim zanimanjima, planiranje kretanja postaje neophodna dnevna rutina. Stručnjaci predlažu jednostavne trikove: koristite malu čašu za vodu. Na taj način ćete češće morati da ustanete kako biste je ponovo napunili, čime automatski prekidate opasni ciklus sedenja i čuvate svoje zdravlje.

(eKlinika.rs)