Istraživanja su dovela u vezu dugotrajno sedenje sa brojnim zdravstvenim problemima, jer, kako kažu stručnjaci, kada sedimo, trošimo manje energije nego kada stojimo ili se krećemo. Među najčešćim zdravstvenim rizicima koje izaziva dugotrajno sedenje izdvajaju se gojaznost, povišen krvni pritisak, visok šećer u krvi, višak telesne masti oko struka i nezdrav nivo holesterola – koji čine metabolički sindrom. Takođe, previše sedenja povećava rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti i raka.
Bilo da je za stolom, za volanom ili ispred ekrana – dugotrajno sedenje je štetno
Svako dugotrajno sedenje – za stolom, za volanom ili ispred ekrana, može da bude štetno, upozoravaju stručnjaci. Istraživači su otkrili da oni koji sede duže od 8 sati dnevno bez fizičke aktivnosti imaju rizik od smrti sličan onom koji predstavlja gojaznost i pušenje. Međutim, analizom podataka za više od milion ljudi otkriveno je da 60 do 75 minuta umereno intenzivne fizičke aktivnosti dnevno može da se suprotstavi štetnim efektima dugotrajnog sedenja.
Najviše stradaju vrat i kičma
Dugotrajno sedenje za računarom može da ima značajne negativne posledice na vrat i kičmu. Diplomirani fizioterapeut Aleksandra Krstić, predsednica Sekcije za sport „Društva fizioterapeuta Srbije“ za eKlinika portal objašnjava šta sve može da se dogodi sa kičmom i vratom kada sedimo i duže od uobičajenog radnog vremena.
– Prvi problem je mišićna napetost i ukočenost. Dugi periodi sedenja mogu da uzrokuju napetost i ukočenost u mišićima vrata, ramena i leđa. Ovo stanje često nastaje zbog ukočenog i prinudnog polozaja tela na stolici i smanjenog kretanja. Loše držanje je sledeći problem. Ako se sedi s pognutom glavom i zaobljenim ramenima i leđima, dolazi do nastanka lošeg držanja koje može da pređe u trajno, a može da dovede do dodatnog stresa na kičmeni stub. Dalje se javljaju degenerativne promene. Hronično loše držanje može da dovede do degenerativnih promena na kičmenom stubu, a u težim slučajevima i do ozbiljnih oboljenja kao što su hernijacija diska i osteoartritis – upozorava fizioterapeut Krstić.
Dugotrajno sedenje izaziva i bolove u vratu i leđima
Preme objašnjenju sagovornice eklinika portala, bolovi u vratu i leđima takođe su posledica prekomernog sedenja. Dugotrajno sedenje, kako kaže, često uzrokuje bolove u vratu – cervikalni bol, i bolove u donjem delu leđa – lumbalni bol. Ovi bolovi mogu da budu akutni ili hronični.
– Kompromitacija nerava je još jedna posledica sedenja dužeg od 8 sati. Loše držanje i dugotrajno sedenje mogu da prouzrokuju kompresiju nerva, što može da dovede do simptoma kao što su trnci, utrnulost prstiju i slabost u rukama ili nogama. Smanjenje fleksibilnosti je sledeća posledica sedenja. Dugotrajno sedenje može da smanji elastičnost mišića i zglobova, posebno u kukovima i donjem delu leđa i dovede do smanjenja pokretljivosti u tim delovima tela – naglašava Krstić.
Zbog sedenja stradaju vene, diskovi, a kilogrami se gomilaju
Slaba cirkulacija javlja se kada svakodnevno predugo sedimo. Sedenje duže od 8 sati može da smanji cirkulaciju krvi, što može da dovede do oticanja nogu i povećati rizik od duboke venske
tromboze.
– Diskus hernija može da bude posledica sedenja. Dugotrajno sedenje može da poveća pritisak na intervertebralne diskove, što dalje povećava rizik od nastanka diskus hernije, posebno u lumbalnoj i cervikalnoj regiji. I na kraju, sledi povećanje telesne težine. Nedostatak fizičke aktivnosti koja se dovodi u vezu sa dugotrajnim sedenjem može da dovede do povećanja telesne težine i pridruženih problema kao što su bolovi u leđima i zglobovima – navodi za čitaoce eKlinika portala diplomirani fizioterapeut Aleksandra Krstić, predsednica Sekcije za sport „Društva fizioterapeuta Srbije“ i savetuje da, kako bismo izbegli sve ove probleme, važno je da se sedi na ergonomskim stolicama, održava pravila položaj tela, prave redovne pauze za istezanje i kretanje, te održava dobra fizička kondicija nakon posla.
