Dobro držanje tela ne sprečava bol u leđima, a loše nije uzrok zbog kog se bol pojavljuje, naglašavaju stručnjaci. Bol u leđima je vodeći uzrok invaliditeta širom sveta s obzirom na to da većina ljudi tokom života doživi epizodu bola u leđima. Često se pojavljuje i tokom adolescencije i postaje sve češći problem kod odraslih.
„Dobro držanje tela“ je kombinacije društvene poželjnosti i neosnovanih pretpostavki
Za 25 odsto populacije, koja ima bol u leđima, on može da postane uporan, da onesposobljava čoveka za normalan život, a često je i vrlo uznemirujuć. Aktivnosti kao što su sedenje, stajanje, savijanje i podizanje nekog tereta često pogoršavaju bol u leđima. Uobičajeno je verovanje da je „dobro“ držanje važno za zaštitu kičme od oštećenja, kao i za sprečavanje i lečenje bolova u leđima. Dobro držanje se obično definiše kao sedenje „uspravno“, stajanje uzdignutih ramena i prave kičme, a podizanje treba praktivoati uz pomoć tehnike čučnjeva i „pravih leđa“.
Suprotno tome, često se upozorava na „pogrbljeno“ sedenje, „pogrbljeno“ stajanje i podizanje sa „povijenim leđima“ ili pognutim držanjem. Ovo gledište široko zastupaju ljudi sa i bez bolova u leđima, kao i kliničari primarne zdravstvene zaštite. Međutim, iznenađujuće je to da postoji nedostatak dokaza za jaku vezu između „dobrog“ držanja i bolova u leđima. Jer, percepcije o „dobrom” držanju potiču iz kombinacije društvene poželjnosti i neosnovanih pretpostavki. Takođe, sistematski pregledi i studije otkrile su da ergonomske intervencije za radnike i saveti za fizičke radnike o najboljem držanju tela prilikom podizanja tereta nisu smanjili bol u leđima koji ima veze sa određenim poslom i položajem tela.
I pravi i pogrbljeni ljudi mogu da iskuse bol u leđima
Grupa istraživača sprovela je nekoliko studija koje istražuju vezu između držanja kičme i bolova u leđima. Istražili su da li su „spušteni“ sedeći ili „neutralni“ stojeći položaj (na primer, nagnuta ili pognuta leđa), u velikoj populaciji adolescenata, povezani sa ili predviđaju pojavu bola u leđima u budućnosti. Kako navode, našli su vrlo malo osnova koji bi potkrepili to gledište. Ljudi imaju niz različitih položaja kičme, a nijedan ne štiti osobu od bolova u leđima, jer i oni koji leđa drže pravo i oni koji su pomalo „pogrbljeni“ ipak mogu da iskuse bol u leđima.
Dobro držanje tela nije garant da se bol neće pojaviti
I za globalno prihvaćeno stanovište i praksu o zaštiti zdravlja na radu o „dobrim“ ili sigurnim položajima leđa tokom podizanja tereta takođe nedostaju dokazi. Sistemski pregledi nisu otkrili nikakve dokaze da je podizanje terat pognutih leđa povezano sa pojavom ili predviđa bol u leđima. Nedavna laboratorijska studija otkrila je da ljudi koji nemaju bolove u leđima, a bave se fizičkim radom duže od pet godina, češće podižu teret povijenih leđa, nego iz čučnja, kako se savetuje. Poređenja radi, fizički radnici koji imaju problem sa bolovima u leđima više su skloniji podizanju tereta iz čučnja, sa ravnim leđima. Drugim rečima, ljudi sa bolovima u leđima imaju tendenciju da slede savete o „dobrom“ držanju tela, ali ljudi koji ne podižu teret na „dobar“ način uopšte nemaju problem sa bolovima.
Ako dobro držanje tela ne pomaže, šta je još razlog pojave bola?
Ne postoje dokazi da neki posebn položaj, odnosno „dobro držanje“ sprečava ili smanjuje bol u leđima. Ljudske kičme postoje u svim oblicima i veličinama, tako da je držanje veoma individualno. Kretanje je važno za zdravlje leđa, tako da će vežbanje da se menjaju i usvajaju različiti položaji tela, koji su čoveku prijatniji, verovatno biti korisnije od strogog pridržavanja određenog „dobrog“ stava.
Iako bol u leđima može biti intenzivan i uznemirujući, za većinu ljudi, njih oko 90 odsto, bol u leđima nije povezan sa oštećenjem tkiva ili patologijom koja se može identifikovati. Bol u leđima može da se javi kao uganuće u vezi sa nezgodnim, iznenadnim, teškim ili nenaviknutim opterećenjem na leđima, ali može se javiti i, na primer, kao jaka glavobolja, bez razlog, odnosno bez ikakve povrede.
Važno je istaći da su ljudi podložniji bolovima u leđima kada im je zdravlje ugroženo, na primer, ako je neko:
- pod stresom
- lošeg raspoloženja
- umoran
- slabo je spavao
- manje aktivan.
Verovatnije je da će bol u leđima potrajati ako osoba:
- postaje preterano zabrinuta i uplašena zbog pojave bolova u leđima
- previše štiti leđa i izbegava kretanje, fizičku aktivnost, posao i društveni angažman.
Šta ljudi mogu da urade protiv bolova u leđima?
U maloj grupi od jedan odsto ljudi, bol u leđima može biti uzrokovan patologijom, uključujući prelom, malignitet, infekciju ili kompresiju nerva (povezanu sa bolom u nogama i gubitkom mišćne snage i osećaja). U ovim slučajevima, potrebno je potražiti medicinsku pomoć. Za većinu ljudi, njih 90 odsto, bol u leđima je povezan sa senzibilizacijom leđnih struktura, ali ne i oštećenjem tkiva. U ovoj situaciji, previše fokusiranja na praktikovanje „dobrog“ držanja može da odvrati pažnju od drugih faktora za koje se zna da su važni za zdravlje kičme, a to su:
- pomeranje i opuštanje leđa
- bavljenje redovnim fizičkim aktivnostima
- izgradnja samopouzdanje i održavanje kondicije i snage za uobičajene dnevne zadatke
- održavanje zdravih navika spavanja i telesne težine
- briga o opštem fizičkom i mentalnom zdravlju.
Dakle, ako sedite ili stojite, pronađite udobne, opuštene položaje i menjajte ih. Ako dižete teret, trenutni dokazi pokazuju da je u redu da se teret dižete prirodno – čak i sa povijenim leđima. Ali, uvek se treba uveriti da ste dovoljno spremni i jaki za neki fizički poao koji zahteva dodatno angožvanje kičme i leđa.
