Da li unosite dovoljno „vitamina P“: Kakve veze ima sa uživanjem u hrani i zašto je to važno za telo i psihu

Gotovo svako ima odgovor na pitanje koja mu je omiljena hrana, a razlog nije samo glad. Ljudi su prirodno predodređeni da osećaju zadovoljstvo dok jedu, pa se hrana za mnoge nalazi među najvećim svakodnevnim uživanjima. Upravo to zadovoljstvo autori slikovito nazivaju „vitaminom P“, prema engleskoj reči pleasure - uživanje ili zadovoljstvo.

Šta je „Vitamin P“? 

„Vitamin P“, naravno, nije pravi vitamin niti hranljiva materija koju treba da tražimo u namirnicama ili suplementima. Reč je o metafori koja ukazuje na značaj zadovoljstva tokom jela, a ono može da utiče na naš odnos prema hrani, emocionalno stanje i ponašanje tokom obroka. Uživanje u hrani može da bude povezano i sa kvalitetnijom ishranom, manjom sklonošću ka prejedanju i prijatnijim doživljajem obroka.

Preporučujemo

Šta se događa u mozgu kada dobijemo svoj „vitamin P“

Naučnici godinama proučavaju psihološke i fiziološke procese koji stoje iza zadovoljstva koje osećamo tokom jela. To iskustvo ne nastaje samo u ustima, zahvaljujući ukusu, mirisu i teksturi hrane, već uključuje i složene procese u mozgu. Jedan od važnih učesnika u tim procesima jeste dopamin, neurotransmiter koji ima ulogu u sistemu nagrade, motivaciji i doživljaju zadovoljstva.

- Zadovoljstvo bilo koje vrste, uključujući ono koje dobijamo od hrane, dovodi do oslobađanja dopamina u mozgu - objašnjava terapeutkinja i dijetetičarka Aleta Storch. Dopamin aktivira puteve sistema nagrade u mozgu, zbog čega se često pojednostavljeno naziva „hormonom dobrog osećaja“, iako je njegova funkcija znatno složenija. Storch navodi da je povezan sa motivacijom, usmeravanjem pažnje, smirenošću i osećajem zadovoljstva.

Starije istraživanje iz 2011. godine ukazalo je na mogućnost da kod nekih osoba sa gojaznošću postoji izmenjena osetljivost dopaminskog sistema. Jedna od pretpostavki jeste da bi to moglo da doprinese potrebi za većom količinom hrane kako bi se postigao željeni osećaj nagrade, ali odnos dopamina, telesne mase i prejedanja daleko je složeniji od jednostavne uzročno-posledične veze. Zbog toga ovakve rezultate ne treba tumačiti kao dokaz da nedostatak zadovoljstva u hrani sam po sebi izaziva gojaznost ili prejedanje.

Uživanje u hrani i varenje: Zašto opušten obrok može da bude važan

Storch objašnjava da prijatno iskustvo tokom jela može da bude povezano i sa fiziološkim procesima koji prate varenje. Kada smo opušteni, parasimpatički deo autonomnog nervnog sistema podržava funkcije povezane sa odmorom i varenjem, zbog čega se ovo stanje često opisuje izrazom „rest and digest“. To ne znači da će ukusniji obrok automatski omogućiti organizmu da iskoristi više hranljivih materija, ali opuštenost i odsustvo stresa mogu da podrže normalno funkcionisanje sistema za varenje.

Uživanje u jelu moglo bi da bude povezano i sa kvalitetnijim izborom hrane. Veliki sistematski pregled iz 2020. godine obuhvatio je 119 studija koje su ispitivale odnos zadovoljstva tokom jela i zdrave ishrane, a 57 odsto studija pronašlo je povoljnu povezanost između uživanja u hrani i različitih ishoda povezanih sa ishranom. Ranija istraživanja takođe su ukazivala na vezu između većeg zadovoljstva tokom obroka i boljeg nutritivnog statusa.

- Postoji verovanje da „zdrava“ hrana mora da bude bezukusna ili dosadna, ali to jednostavno nije tačno - kaže dijetetičarka i sertifikovana savetnica za intuitivnu ishranu Sarah Gold Anzlovar. Kada jedemo hranu u kojoj zaista uživamo, osećaj zadovoljstva posle obroka može da bude veći. Prema njenim rečima, to može da doprinese kvalitetnijoj ishrani i smanji verovatnoću prejedanja ili epizoda nekontrolisanog jedenja.

„Vitamin P“ hrani i emocije: Zašto obrok nikada nije puko gorivo za preživljavanje

Kada bi hrana služila isključivo kao gorivo, obroci bi izgubili veliki deo svog društvenog i emocionalnog značenja. Hrana nas okuplja za istim stolom, povezuje sa ljudima koje volimo i vraća uspomenama, porodičnim običajima i kulturnom nasleđu. Zbog toga ono što jedemo ne pruža samo fizičku već i emocionalnu vrstu „ishrane“.

Zajednički obroci mogu da doprinesu osećaju povezanosti i zadovoljstva, što su pokazivala i istraživanja društvenih zajednica. Hrana takođe može da pruži utehu - od tople pileće supe kada smo bolesni do testenine koja nas podseća na baku ili deserta koji povezujemo sa lepim trenucima. Anzlovar ističe da čak ni potreba za hranom posle napornog dana ne mora automatski da se posmatra kao nešto negativno ako smo svesni onoga što jedemo i zaista uživamo u tom iskustvu.

Hrana ima posebno mesto i u očuvanju kulturnog identiteta, a osećaj pripadnosti važan je za psihičko blagostanje. Storch upozorava da potpuno odbacivanje tradicionalnih jela može kod nekih ljudi da stvori osećaj udaljenosti od porodice, zajednice ili sopstvenog porekla. Prihvatanje hrane koja nas povezuje sa tradicijom zato može da doprinese osećaju slobode, bliskosti i pripadnosti.

Zašto „zabranjena“ hrana ponekad postaje još privlačnija

Kultura dijeta često nas uči da hranu delimo na „dobru“ i „lošu“, a da namirnice koje volimo treba da izbegavamo ako sadrže mnogo kalorija ili masti. Takva rigidna pravila mogu kod nekih ljudi da pojačaju osećaj krivice, strah od određene hrane i stalnu mentalnu zaokupljenost jelom. Svesno uživanje u hrani može da pomogne da se taj odnos postepeno promeni.

- Kada su sve namirnice dozvoljene bez strogih pravila, uključujući i one najukusnije, telo uči da može da dobije ono što mu je potrebno - kaže Storch. Ona smatra da davanje dozvole sebi da pojedemo hranu koju smo ranije označavali kao „lošu“ ili „zabranjenu“ može da bude važan korak ka mirnijem odnosu prema ishrani. Takav pristup nekim ljudima može da donese više samopouzdanja, slobode i manje straha u vezi sa jelom.

To, međutim, ne znači da nutritivni sastav hrane prestaje da bude važan niti da količina nema nikakav značaj. Ideja je da se hrana ne deli na moralno „dobru“ i „lošu“ i da povremeno uživanje u omiljenoj namirnici ne mora da izaziva grižu savesti. Za većinu ljudi važniji je ukupan obrazac ishrane nego jedan kolač, porcija sladoleda ili pojedinačan obrok.

Uživanje u hrani ili emocionalno jedenje: Kako da prepoznamo razliku

Emocionalno jedenje i jedenje iz zadovoljstva nisu isto, iako se ponekad mogu preklapati. Emocionalno jedenje podrazumeva korišćenje hrane kao načina da se izborimo sa osećanjima kao što su stres, ljutnja, tuga, usamljenost, ali ponekad i snažno uzbuđenje ili sreća. Kada hrana postane glavni ili jedini način regulacije emocija, mogu da se jave automatizovano ili kompulzivno jedenje, gubitak kontrole i komplikovaniji odnos prema hrani.

- Jedenje iz zadovoljstva znači da birate određenu hranu zato što želite da uživate u njenom ukusu, teksturi i celom iskustvu - objašnjava Anzlovar. Primer može da bude odlazak na sladoled tokom toplog letnjeg dana ili jabuka koju pojedemo neposredno nakon što smo je ubrali sa drveta. Kod takvog jedenja obično postoji veća povezanost sa hranom i svesnije uživanje u onome što osećamo.

Kod emocionalnog jedenja, nasuprot tome, često postoji određena udaljenost od samog iskustva obroka i osoba može da jede gotovo automatski. Granica ipak nije savršeno jasna, pa se ova dva oblika ponašanja ponekad prepliću, a korisno pitanje može da bude kako se osećamo nakon jela. Ako se često javljaju osećaj gubitka kontrole, stid, intenzivna krivica ili drugi znaci poremećenog odnosa prema hrani, potrebno je obratiti se sertifikovanom zdravstvenom stručnjaku.

Kako da unesemo više „vitamina P“ u svakodnevne obroke

Uživanje u hrani ne zahteva komplikovane recepte, skupe namirnice niti potpuno menjanje načina ishrane. Storch predlaže jednostavno pitanje: postoji li nešto što možemo da uradimo kako bi obrok ili užina bili makar deset odsto prijatniji? Ponekad je dovoljno zagrejati kolač, dodati malo kozjeg sira u salatu ili sipati još mleka u ovsenu kašu kako bi tekstura više odgovarala našem ukusu.

Posle obroka možemo da se zapitamo i koliko nam je hrana zaista pružila zadovoljstva. Vredi obratiti pažnju na ukus, miris i teksturu, ali i na prijatne emocije, uspomene ili osećaj povezanosti koje je obrok probudio. Takve male mentalne beleške mogu da nam pomognu da ubuduće biramo hranu koja zadovoljava i nutritivne potrebe i potrebu za uživanjem.

„Vitamin P“ zato nećemo pronaći ni u jednoj tabeli nutritivnih vrednosti, ali ideja iza ovog izraza ima smisla - hrana nije samo zbir proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Ona može da nahrani telo, pruži zadovoljstvo, uteši nas i poveže sa ljudima, uspomenama i kulturom kojoj pripadamo. Kada zadovoljstvo i kvalitet ishrane prestanemo da posmatramo kao suprotnosti, otvara se prostor za uravnoteženiji i opušteniji odnos prema hrani.

(eKlinika.rs)