Da li nas dopamin čini srećnim: Šta je istina, a šta fikcija o niskom nivou ovog hormona?

Nekada nam se čini da smo zaglavljeni u svakodnevnoj kolotečini, bez motivacije i iscrpljeni

Trendovsko objašnjenje za sve, od odlaganja do sagorevanja, opravdanje na internetu nalazi u znacima niskog nivoa dopamina. Influenseri u oblasti zdravlja često niske nivoe ove supstance u mozgu krive za skoro svaku modernu bolest. Takođe obećavaju brza rešenja, kao što su „detoks dopamina” i suplementi.

– Postoji nekoliko stvari koje su komplikovanije od mozga. Neurotransmiteri, uključujući dopamin, strogo su regulisani višestrukim mehanizmima, osiguravajući da se ne proizvodi ni previše ni premalo – kaže dr William Ondo, neurolog u Houston Methodist.

Preporučujemo

Da li bi trebalo da budemo zabrinuti zbog nivoa dopamina, kao i naučno podržanih načina za podršku njegovoj proizvodnji – to zahteva prevazilaženje buke koja se oko njega diže i istraživanje dokaza.

Šta je dopamin

Dopamin ili kako ga obično nazivaju „hormon sreće” često se pogrešno shvata.

– Nije baš da nas toliko čini srećnim. Oslobađanje dopamina pomaže nam da imamo želju da se osećamo dobro – objašnjava dr Ondo.

Ova razlika može izgledati suptilno, ali naglašava opasnost od prevelikog pojednostavljivanja efekta dopamina na mozak i telo. Osim toga, njegove funkcije daleko prevazilaze motivaciju za zadovoljstvo.

– Dopamin igra mnogo različitih uloga – kaže dr Ondo. U kliničkom svetu, najpoznatiji je po omogućavanju glatkih, koordinisanih pokreta. I mnoge druge oblasti tela i mozga sadrže dopaminske neurone – uključujući one odgovorne za vid, miris, imunitet, san, osećaj bola, raspoloženje i još mnogo toga.

S obzirom na toliko važne i raznovrsne uloge, nije ni čudo što se neki ljudi brinu o posledicama niskih nivoa dopamina.

Da li je nedostatak dopamina stvaran

Nedostatak gvožđa pogađa oko 20 odsto žena i može dovesti do anemije. Nedostatak vitamina B12 čest je kod vegana i vegetarijanaca i uzrokuje slabost mišića i glavobolje. Nedostatak vitamina D naziva se „tiha epidemija”, sa simptomima u rasponu od bolova u kostima i zglobovima do promena raspoloženja.

Za razliku od ovih primera, nedostatak dopamina nije zvanična dijagnoza. „To nije formalni medicinski termin,” kaže dr Ondo. On naglašava da telo izuzetno kontroliše proizvodnju dopamina.

Međutim, nivoi dopamina mogu pasti dovoljno nisko da izazovu primetne simptome. 

– Parkinsonova bolest, gde neuroni koji proizvode dopamin prerano umiru, klasičan je primer za to – kaže dr Ondo. On dodaje da su karakteristični tremori, ukočenost i sporost simptomi niskog dopamina.

Zanimljivo je da nivoi dopamina prirodno opadaju sa godinama. Kako kaže dr Ondo0, prosečna odrasla osoba proizvodi 35 odsto manje dopamina do 75. godine.

Da li ljudi sa ADHD imaju manje dopamina

Veza između Parkinsonove bolesti i dopamina je jasna, ali to nije pretpostavljena veza koju mediji ističu kada upozoravaju na opasnosti niskog nivoa dopamina. Da li je premalo dopamina zaista uzrok stanja kao što su poremećaj pažnje/hiperaktivnosti (ADHD), sindrom nemirnih nogu i depresija?

– Svakako razumem zašto ovo može zvučati intuitivno, s obzirom na to da se simptomi ovih stanja poboljšavaju kada se leče lekovima zasnovanim na dopaminu. Ako nešto tretirate dopaminom i to funkcioniše, onda sigurno niste imali dovoljno dopamina na početku, zar ne? Pa, ne. Mozak retko može biti tako jednostavan – kaže dr Ondo.

Kada se skeniranje mozga radi kod dece sa ADHD ili odraslih sa sindromom nemirnih nogu, ne primećuje se značajno smanjenje nivoa dopamina.

– Ove sisteme ne razumemo dovoljno dobro da bismo pretpostavili da je nešto što izgleda intuitivno zapravo stvarno. Lekovi koji sadrže dopamin mogu da rade bilo šta u telu – izazivajući neki sekundarni efekat na drugi neurotransmiter, što se zatim vraća u drugi sistem i dovodi do poboljšanja simptoma – dodaje dr Ondo.

Kako povećati nivo dopamina

Generalno, nema štete u preduzimanju koraka da se podrži prirodna sposobnost tela da proizvodi važne supstance, uključujući dopamin. Ali ne treba nasedati na one savete o zdravlju koje vidite na internetu, kao što je „detoksikacija dopamina” – smanjenja digitalne prekomerne stimulacije – preporučena za pomoć u resetovanju nivoa dopamina. Ili na one suplemente koji obećavaju da će povećati vaše nivoe.

– Način na koji se dopamin proizvodi u telu dobro je shvaćen. Samo uzimanje suplementa prekursora ne povećava količinu stvarnog dopamina u mozgu – kaže dr Ondo.

„Detoksikacija dopamina” takođe to ne menja – iako postoje i druge značajne koristi smanjenja vremena ispred ekrana ili onih stalnih telefonskih obaveštenja koje prečesto dobijamo. Iako trendovi u zdravlju mogu previše pojednostaviti dopamin, postoje dokazani načini da se podstakne njegovo oslobađanje.

Dr Ondo kaže da se pokazalo da vežbanje povećava nivoe dopamina u mozgu dovodeći do očekivanja poboljšanja raspoloženja i fizičkih performanmsi. U stvari, sve što povećava očekivanje nagrade može stimulisati oslobađanje dopamina.

– Nema dokaza da bilo koji oblik suplemenata ili „detoksikacije” menja količinu dopamina u vašem mozgu. Ali, bolja vest jeste da znamo da svakodnevne aktivnosti, kao što su vežbanje ili planiranje nečeg zabavnog, mogu, tako je jednostavno – zaključuje dr Ondo.