Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Dopamin nije samo hemija zadovoljstva, manjak ovog neurotransmitera dovodi se u vezu sa ozbiljnim bolestima

Priredio/la: D. T.
19:00 - 01. 08. 2022.

Dopamin utiče na naše raspoloženje, san, pamćenje, učenje i koncentraciju. Stručnjaci smatraju da se dopamin često pogrešno shvata kao hemija „zadovoljstva“ i ističu da je više povezan sa motivacijom, željom i nagonom

dopamin Dopamin je neurotransmiter čiji je osnovni zadatak da služi kao glasnik između neurona (nervnih ćelija). Ovo je hormon povezan sa motivacijom Foto: Shutterstock

Dopamin je neurotransmiter čiji je osnovni zadatak da služi kao glasnik između neurona (nervnih ćelija). Svaka oscilacija dopamina koji kao hormon inhibira lučenje prolaktina iz hipofize, može da dovede do ozbiljnih bolesti kao što su šizofrenija ili Parkinsonova bolest. Dobar balans dopamina od vitalnog je značaja za fizičko i mentalno blagostanje. Dopamin utiče na naše raspoloženje, san, pamćenje, učenje i koncentraciju. Stručnjaci smatraju da se dopamin često pogrešno shvata kao hemija „zadovoljstva“ i ističu da je više povezan sa motivacijom, željom i nagonom.

Moguće posledice nedostatka dopamina

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je stanje poremećaja pokreta zbog smanjenja lučenja dopamina u delu mozga koji ima bitnu ulogu u kontroli voljnih pokreta (bazalne ganglije). U bazalnim ganglijina uočava se manjak ćelija koje proizvode dopamin. Nauka još nije otkrila zbog čega propadaju te ćelije. Parkinsonova bolest je praćena podrhtavanjem tela, ukočenošću mišića, problemima sa ravnotežom i kooridnacijom.

Poremećaj pažnje (ADHD/ADD)

Poremećaj pažnje (ADHD/ADD) neurološki je poremećaj koji može da izazove hiperaktivnost i impulsivnost. Ovaj poremećaj počinje u detinjstvu, ali može da potraje i u odraslom dobu. Stanje je praćeno poteškoćama sa održavanjem pažnje i kontrolom impulsivnog ponašanja.  Nije do kraja poznato usled čega dolazi do poremećaja pažnje, ali smatra se da niski nivoi dopamina utiču na pojavu ovog neurološkog stanja.

Način ishrane

Način ishrane može uticati na nivo dopamina, smatra se da zasićene masnoće izazivaju upalne procese koji mogu da utiču na lučenje dopamina.  Usled nedostatka proteina moguć je manjak  l-tirozina, aminokiseline koja pomaže produkciju dopamina.

Gojaznost

Neke osobe poseduju „gen za gojaznost – FTO. Smatra se da na 16-tom hromozomu postoji gen – FTO,  koji utiče na gojaznost. Navodi se da je među Evropljanima bele rase, svaka šesta osoba nosilac dva gena FTO. Neki naučnici veruju da FTO gen utiče na količinu dopamina.

Upotreba narkotika

Utvrđena je veza između dopaminergičkog sistema i razvoja bolesti zavisnosti. Velike i nagle količine dopamina prodiru u organizam pri unosu narkotika i stvaraju osećaj zadovstva. Dolazi do poremećaja u normalnoj sintezi neurotransmitera. Zavisnost se razvija brzo i utiče na raspoloženje, gubitak motivacije.

Simptomi nedostatka dopamina

Simptomi nedostatka dopamina su raznoliki i zavise od osnovnog stanja pacijenta. Na primer osoba koja pati od Parkinsonove bolesti ima drugačije simptome, nego osoba koja je narkomanski zavisnik. Postoje ipak neki opšti simptomi koji mogu ukazati na nizak nivo dopamina, a to su: umor,  manjak motivacije, poteškoće sa obradom informacija, razmišljanjem, “moždana magla”, tuga, li apatija, hladne ruke i noge. Stručnjaci naglašavaju da su ovi simptomi često pratioci najrazličitijih oboljenja.

Kako nedostatak dopamina utiče na mentalno zdravlje?

Nizak nivo dopamina ima veze sa brojnim poremećajima mentalnog zdravlja, uključujući velike depresivne poremećaje  šizofreniju. Nauci ipak, nije još do kraja jasna uloga dopamina u ovom procesu. Ne zna se sigurno da je uzrok bolesti nizak nivo dopamina ili nešto drugo što utiče na sposobnost dopamina da dospe u različite regione mozga.

Dijagnostikovanje nedostatka dopamina

Ne postoji pouzdan način da se direktno utvrdi nivoa dopamina u mozgu, ali postoje neki indirektne mogućnosti na koje se to može učiniti. Pojedine analize krvi mogu utvrditi nivoe neurotransmitera, kao što je dopamin. Ipak ove analize ne nude podatak o količini neurotransmitera u samom nervnom sistemu.

Naučnici mogu da izmere gustinu transportera dopamina koji pozitivno koreliraju sa nervnim ćelijama koje koriste dopamin. Lekari, ipak, ne koriste ovaj test za dijagnozu, već pre svega nastoje da utvrde specifično stanje koje dovodi do manjka dopamina.

Lečenje nedostatka dopamina

Lečenje nedostatka dopamina zavisi od osnovnog uzroka. Nekada se savetuju promene u načinu života i ishrani. Fizička aktivnost može povećati nivo dopamina u telu. Redovne šetnje, plivanje ili vožnja bicikla mogu pomoći. Promene u načinu ishrane mogu stimulisati lučenje dopamina. Ishrana bogata zasićenim masnoćama  šećerom u početku može aktivirati dopamin, ali vremenom i izazvati upalu u organizmu, koja može uticati na aktivnost dopamina. Neke studije navode da nezasićene masti nemaju isti efekat, ishrana koja sadrži više  dobrih nezasićenih masnoća, uz dodatak voća, povrća i proteina može biti korisna.

Amino kiselina l-tirozin je posebno važna, jer je telu potrebna za proizvodnju dopamina. L-tirozina ima u piletini, govedini, jajima, bademima, avokadu, bananama. Avokado i banane su  i prirodni izvori samog dopamina, zajedno sa drugim namirnicama, kao što su grašak, patlidžani, agrumi, paradajz.

Neki suplementi mogu pomoći u povećanju nivoa dopamina kao što su vitamin D3, savet je ipak da se pre bilo kakve primene suplemenata porazgovara sa stručnjakom.

Lekovi

Lekovi ropinirol, pramipeksol i levodopa mogu povećati nivoe dopamina. Levodopa je prekursor dopamina, što znači da je to nešto što je potrebno za proizvodnju dopamina. Lekari mogu da propišu ove lekove za lečenje Parkinsonove bolesti ili poremećaja koji izazivaju neželjene pokrete.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend