Ukusna hrana koja lepo izgleda ne mora da uvek bude riznica vitamina i minerala. Često je, upravo, ta najprivlačnija hrana puna aditiva čija upotreba u nekim slučajevima može da dovede do zdravstvenih problema. Savremeni čovek, uglavnom, nema vremena, hrani se “praznim kalorijama” biološki bezvrednim namirnicama koje pored viška kilograma mogu da dovedu do mučnine, poteškoća sa probavom, a nekada i do pojave nekih oblika karcinoma, nervnih poremećaja, oboljenja bubrega, kardiovaskularnog sistema.
Šta je pravilna ishrana?
Stara izreka kaže :„Ko god da je otac bolesti, nepravilna ishrana joj je majka.” Stručnjaci kažu da je ova izreka tačna.
– Sadašnji pogled na uzroke mnogih oboljenja kojima smo mi lekari aktuelni svedoci, sve više ukazuje na uzročnost nepravilne ishrane i nekih, nažalost, čestih oboljenja kao što su šećerna bolest, povišen krvni pritisak, kardiovaskularna oboljenja, gojaznost i rak. Pravilna ishrana podrazumeva pravilan odabir namirnica prema raznovrsnosti i sastavu uz pravilnu pripremu, zdravstveno-higijensku ispravnost, kao i optimalnu kalorijsku vrednost prema potrebama organizma – kaže za portal eKlinika prim. dr Ljiljana Bajić Bibić, spec. interne medicine i član Društva za ishranu Srbije.
Ukusna hrana nije uvek i biološki vredna
Najveća greška je konzumacija industrijski prerađene hrane koja u procesu prerade gubi veliki deo nutritivnih sastojaka (vitamine, minerale, bioaktivne supstance), kaže dr Bajić Bibić. Ovakvoj hrani dodaju se aditivi, a neki od tih aditiva mogu biti štetni za zdravlje i usloviti mnoga nelagodna stanja (bolove u stomaku, muku, nervozu…) i bolest, objašnjava doktorka.
– Smatra se da je kod prosečnog gradskog stanovnika u dnevnom jelovniku zastupljeno oko 75 odsto takve hrane. Postoji preterana upotreba industrijski proizvedene, prerađene i koncentrovane hrane pune aditiva što je neretko uvod u bolest koja se najčešće ispoljava više godina kasnije i koja se retko kada povezuje sa ovom uzročnom vezom. Pacijenti umeju nekritički da posmatraju svoje prehrambene navike i da ih ne dovode u vezu sa nastalim oboljenjem – smatra dr Bajić Bibić.
Pravilna ishrana ne trpi instant rešenja
Brz način života želi instant rešenja za mnoge probleme, ukusna hrana, često prepuna soli i šećera, nam je stalno pred očima, ali stručnjaci navode da su dobri rezultati teško ostvarljivi, bez bilo kakvog ličnog napora u procesu promene i (iz)lečenja.
– Setimo se, za sve što smo pozitivno postigli u životu uložili smo napor, tako da to pravilo važi i za zdravu ishranu – ističe dr Bajić Bibić.
Ishrana naših predaka je bila zdravija
Savremeni čovek obeduje u kratkom predahu između mnogobrojnih obaveza. Preskaču se obroci i uglavnom se unesu velike količine biološki nevrednih “praznih kalorija”.
– Promenio se način života, a samim tim i ishrana kao njegov sastavni deo. Ishrana naših predaka je bila zdravija sa toksikološke strane, tada je zemljište uglavnom bilo nezagađeno, tako da su hrana i voda bili bez otrovnih „dodataka“ koji se danas, zbog nezdravog okruženja, često ugrađuju u biljni i životinjski svet, a znamo da lanac ishrane neminovno, kako direktno tako i posredno, ta zagađenja unosi u hranu na našim trpezama- kaže dr Bajić Bibić.
Uticaj „hemijske revolucije“ na ishranu
„Hemijska revolucija“ u poslednjih 50 godina dovela je do toga da su pesticidi i veštačka đubriva najtraženiji proizvodi u poljoprivredi. Dr Bajić Bibić kaže da štetočine brzo razvijaju otpornost na pesticide i veštačka đubriva i da tako dolazi do upotrebe sve novijih i otrovnijih pesticida koje hranom unosimo u organizam.
– Smatra se da se u svetu godišnje upotrebljava oko 1,8 milijardi kilograma pesticida što ima nesagledive negativne posledice na ekosistem, to jest na zemljište, površinske i podzemne vodene tokove, što opet rezultuje štetnim uticaje na biljni i životinjski svet. Nažalost, konzumiranjem namirnica koje ih sadrže, rizikujemo da obolimo od kancera, neuromuskularnih i nervnih poremećaja, oboljenja bubrega i jetre, respiratornog sistema, oštećenja želudačno-crevnog, kardiovaskularnog sistema … – upozorava dr Ljiljana Bajić Bibić.
Namaz od avokada ili od margarina?
Sagovornica portala eKlinika pored velike konzumacije industrijski prerađene hrane, kao grešku u načinu ishrane navodi i pretereni unos šećera, slatkiša koji u velikoj meri remete metaboličke procese u organizmu.
– Svedoci smo da su mladi ljudi sve gojazniji i sa čestim poremećajima u vidu insulinske rezistencije i šećerne bolesti, a što kasnije može dovesti do mnogo ozbiljnijih oboljenja. Namirnice koje nisu bile zastupljene u ishrani naših predaka a koje nam se danas nude, mislim da su manji problem od ovoga što sam upravo navela u vezi „praznih“ namirnica. Te „nove“ namirnice najčešće su biljnog porekla (avokado, kinoa, čia semenke…), obično skupe za prosečnog konzumenta, ali ako su pravilno uzgajane, mislim da sa zdravstvenog aspekta ne mogu mnogo promeniti ni na bolje ni na gore, i svakako da je uvek, ako nam je dostupan, bolje konzumirati namaz od avokada nego namaz od margarina koji je potpuno veštački proizvod prepun aditiva – kaže dr Bajić Bibić.
Ishrana naših predaka možda je bila manje raznovrsna u odnosu na savremeni način ishrane kada je u pitanju mogućnost nabavke i dostupnost raznih vrsta hrane, navodi doktorka.
– Ali bila je sadržajnija i biološki vrednija od hrane koja nam se sada nudi. Postoji jedan provereni podatak kojim se kaže da bismo danas morali konzumirati 6 glavica kupusa da bismo uneli onoliko minerala i vitamina koje je imala jedna glavica kupusa uzgajanog pre 100 godina – ističe dr Bajić Bibić.
Hemikalije za izgled, trajnost, miris
Kada u današnje vreme govorimo o zdravoj hrani, uglavnom mislimo na biljnu hranu uzgajanu bez pesticida, kao i na hranu kojoj nisu pridodati aditivi u kasnijim procesima proizvodnje, dodaje dr Bajić Bibić.
– Uzgajanje takve hrane je uvek skuplje a prinos manji, te je zbog toga ta hrana skuplja u odnosu na hranu koja je konvencionalno uzgajana. Cela planeta je zagađena, nemoguće je proizvesti hranu koja u sebi nema nijedan toksin. Ali ova hrana, sa znatno manje pesticida i aditiva je dobrobit za zdravlje. S obzirom na to da se na tržištu koriste nazivi „zdrava“ i „organska“ hrana, pod prvom „zdravom“ obično se podrazumeva hrana bogata vitaminima, mineralima, kao i kvalitetnim ostalim uobičajenim sastojcima hrane, ali često se ne misli na način uzgoja i prerade koji, nažalost, u okvirima današnje konvencionalne (uobičajene) proizvodnje hrane podrazumeva mnoge hemikalije koje se se dodaju toj hrani da bi zadržala izgled, miris, svežinu i trajnost – kaže dr Bajić Bibić.
Šta je organska hrana?
Organska hrana hrana je proizvedena bez dodatih hemikalija pri rastu, uzgoju, preradi i pakovanju.
– Njiva na kojoj se uzgaja organska hrana mora biti najmanje tri protekle godine bez hemijskih sredstava. Mora imati i jasne granice da biljke na njoj ne bi dolazile u dodir sa hemikalijama sa susedne njive, zabranjen je genetski inženjering, a problemi sa štetočinama rešavaju se prirodnim putem – postavljanjem zamki i mamaca i korišćenjem životinjskih vrsta koje su prirodni neprijatelji konkretnih štetočina – objašnjava dr Bajić Bibić.
Koje su namirnice najzdravije?
Dr Bajić Bibić navodi i da su istraživanja pokazala da organska hrana sadrži nešto viši sadržaj hranljivih materija, prvenstveno minerala i vitamina.
– Najznačajnije je da se konzumiranjem organske hrane značajno smanjuje unos toksičnih supstanci od kojih je za mnoge dokazano da imaju negativan efekat po zdravlje, to jest, mogu dovesti do raznih oboljenja, kao na primer, alergijskih, gastrointestinalnih, različitih vrsta kancera, neuroloških. Postoje ovlašćene kontrolne organizacije koje sertifikuju takve proizvode kako bismo bili sigurni da su sve nabrojane mere sprovedene. Namirnice dobijene na ovaj način bez sumnje su najzdravije, ali ih treba konzumirati što svežije, jer se bez veštačkih sredstava ne mogu dugo održati. Uglavnom se pod organskom hranom misli na voće i povrće, ali ponekad ovaj izraz upotrebljavamo i za hranu životinjskog porekla (kada su životinje othranjene na zdrav i prirodan način) – precizira dr Ljiljana Bajić Bibić.
Korist od „super hrane“
Jabuke, kruške, ili šljive uzgajane na našem podneblja potpuno zadovoljavaju potrebe organizma i nema, kako kaže dr Bajić Bibić, potrebe da ih zamenjujemo namirnicama koje su se relativno skorije pojavile na našem tržištu.
– Kada se raznovrsno hranimo, nema bojazni da ćemo sebe uskratiti za neki koristan sastojak. Međutim, ipak ne treba izgubiti iz vida da je za mnoge „nove“ namirnice često nazivane „super hrana“ (kombuha, čaga, reiši i šitake pečurke, spirulina…) naučno dokazano imunomodularno dejstvo i odatle potiče njihova popularnost, tako da se one mogu preporučiti u određenim stanjima koja zahtevaju bolji imunitet- navodi doktorka.
Postoji statistička povezanost unosa trans-masti i nekoliko vrsta raka
Dr Bajić Bibić navodi da je piramida ishrane, koja predstavlja preporuku procenta konzumacije različitih vrsta hrane po zastupljenosti, potpuno drugačija danas u odnosu na preporuke sedamdesetih godina prošlog veka.
-Sada se u bazičnu preporučenu hranu stavljaju voće i povrće, manja količina mesa i mlečnih proizvoda, dok su peciva, hleb i testenina u samom vrhu piramide što znači da ih treba konzumirati u veoma ograničenim količinama. Sličan „obrat“ situacije je i sa mastima. Nekoliko desetina godina margarin se smatrao zdravijim od svinjske masti i maslaca, ali je u međuvremenu nauka dokazala da se u procesima rafinacije biljnih ulja, u toku hidrogenizacije biljnih ulja pri proizvodnji margarina kao i pri zagrevanju ulja (prženje na visokim temperaturama) stvaraju tzv. trans-masti koje remete krvne sudove. Postoji statistička povezanost unosa trans-masti i nekoliko vrsta raka (kolorektum, dojka, endometrijum, jajnik, prostata)- naglašava dr Bajić Bibić.
Da li se preporučuje upotreba svinjske masti?
Namirnice koje najviše sadrže trans-masnoća su svi konditorski proizvodi (čokolada, slatka peciva, keks, bombone…), pohovana i pržena hrana na ulju, objašnjava dr Bajić Bibić.
– Savet je: ne koristiti rafinisana biljna ulja koliko god je moguće, koristiti nerafinisana, najbolje maslinovo, ali nikada za prženje i pečenje. S druge strane, svinjska mast je dobra zato što prilikom zagrevanja (prženja, pečenja) ne menja mnogo svoju molekularnu strukturu što nije slučaj sa biljnim uljima koje su po tom pitanju mnogo štetnije za organizam. Međutim, svinjska mast sadrži, zasićene masti koje, ako se preterano konzumiraju, takođe mogu da naruše zdravlje (povećavaju “loš” LDL holesterol). Ovo važi i za punomasne mlečne proizvode. Preporuka je: vrlo umerena konzumacija svinjske masti, po mogućnosti od prirodno uzgajanih svinja – kaže dr Bajić Bibić
Najviše 300 g crvenog mesa sedmično
Kada je u pitanju kvalitet mesa dosta toga zavisi od načina uzgoja.
-Svedoci smo da se danas u mesnoj industriji životinje tretiraju hormonima i hranom koja obećava brz uzgoj, a sve u cilju većeg profita. Meso treba konzumirati umereno, najviše 300 g crvenog mesa sedmično, sa savetom da, ako možete, proverite poreklo i način uzgoja – napominje dr Ljiljana Bajić Bibić.
Doktorka naglašava da se nažalost, malo pažnje poklanja preventivi i da se za zdravstvene aspekte ishrane većina ljudi zainteresuje tek kada bolest nastane.
-Sada imamo daleko veći izbor hrane nego što su imali naši preci, tako da imamo i veće šanse da „zastranimo“ u izboru namirnica. Proizvođači hrane trude se da njihova hrana (kada kažem hrana, mislim i na napitke) izgleda privlačno i ukusno i to je nekada jedini kriterijum po kome se potrošači orijentišu. Takođe, veoma je važna i cena, tako da kada spojite te tri karakteristike ukus, izgled i cenu izbor uglavnom padne na lošiju hranu – kaže dr Ljiljana Bajić Bibić.
Koliko smo svesni značaja pravilne ishrane?
Prema rečina dr Bajić Bibić većina ljudi uopšte ne razmišlja, niti je svesna važnosti pravilne ishrane u stvaranju aktivnog, produktivnog i smislenog života.
– Životni vek je sve duži, ali zato su sve niže godine kada dijagnostikujemo hronična oboljenja čiji je koren u nepravilnoj ishrani. Srbija ima velike potencijale za proizvodnju zdravije hrane i ja se nadam da će se svesnost državnih struktura u tom pravcu podići, ne samo u zdravstvenom već i u ekonomskom cilju- kaže dr Bajić Bibić.
Doktorka Ljiljana Bajić Bibić savetuje sledeći način ishrane:
- Konzumirati hranu u što prirodnijem obliku, svežu, po mogućnosti organsku: znači, što više svežeg voća i povrća.
- Meso konzumirati veoma umereno, i to najbolje meso kojem znamo poreklo. Meso zameniti ribom (skuša, sardine, losos prirodan).
- Izbegavati industrijski prerađenu hranu i koncentrovane rafinisane šećere ( beli rafinisani šećer); koristiti hladno ceđena nerafinisana ulja (maslinovo, laneno); konzumirati integralni hleb pravljen od više vrsta žitarica.
- Iz ishrane izbaciti mesne prerađevine industrijskog porekla (salame, viršle, kobasice); mlečne proizvode koristiti veoma umereno; izbegavati peciva iz pekare.
- Konzumirati ceđene sokove bez dodatka šećera; ukinuti visokokalorična industrijska pića (sokovi sa šećerom, kola pića, energetska pića); dovoljan dnevni unos vode.
Dr Bajić Bibić ne zaboravlja da naglasi i da na naš kvalitet života, osim zdrave ishrane, utiču i fizička aktivnost, čista sredina u kojoj živimo kao i dobri socijalni odnosi, što sveukupno čini naš život lepšim, smislenijim i radosnijim.
Mirjana
20:29, 01. 11. 2022.Keti
16:10, 03. 11. 2022.Potpisujem svaku izjavu dr. Bibić jer se baš za svaku njenu tvrdnju mogu naći znanstvene potvrde!
Biljana
7:28, 04. 11. 2022.Ok…sve je ovo ispravno receno ali…u Srbiji ke kvalitet ribe veoma diskutabilan zbog nacina transporta i cuvanja ali i samog porekla/zagadjenost reka i mora je alarmantna/.Sto se organske proizvidnje tice ,na žalost ,procenat prave je toliko zanemarljiv da mislim da na trzistu zapravo pravih organskih proizvoda i nema.U Srbiji je tako jer smo sve uradili da tako bude
Biljana
21:38, 05. 11. 2022.Hva doktorka. Pozdrav od Dzelebdzic Ane iz Uzica, neznam da li me se secate
Hvala dr Bajić Bibić da sam mogla pročitati nešto pametno i na ovu temu.