U recenziranom radu objavljenom u časopisu Nutrients, autori tvrde da tradicionalna ishrana bogata ugljenim hidratima ne samo da nije uspela da zaštiti javno zdravlje, već može doprineti porastu stope gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Oni predlažu novu piramidu ishrane sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, dizajniranu za veliku većinu odraslih ove nacije sa metaboličkim problemima.
Njihov model – zasnovan na proteinima, punomasnim mlečnim proizvodima i zdravim mastima – dovodi u pitanje decenije federalnih smernica i ponovo pokreće dugotrajnu debatu o ulozi masti u ishrani osoba sa hroničnim bolestima.
Preispitivanje piramide
Originalnu piramidu ishrane, koju je uvelo Ministarstvo poljoprivrede SAD 1992. godine, činile su žitarice u osnovi, voće i povrće u sredini, a masti i ulja na vrhu. Iako je 2011. godine zamenjena Mojim tanjirom (MyPlate) – grafikom koja koristi tanjir podeljen na pet grupa namirnica (voće, povrće, žitarice, proteinske namirnice i mlečni proizvodi) – naglasak originalne piramide na žitarice i dalje je prisutan u javnim porukama i percepciji.
Rad taj okvir naziva zastarelim i potencijalno štetnim. Njegovih 24 autora, uključujući lekare, dijetetičare i istraživače metabolizma, kažu da tradicionalni model previđa sve veće dokaze koji povezuju visok unos ugljenih hidrata sa gojaznošću, dijabetesom i drugim hroničnim bolestima.
Umesto toga, oni predstavljaju upečatljivu alternativu: prvu piramidu ishrane sa niskim sadržajem ugljenih hidrata. U njenoj osnovi namirnice su koje se nekada nisu preporučivale – meso, jaja, punomasni mlečni proizvodi i zdrava ulja. Povrće bez skroba i voće sa niskim sadržajem šećera zauzimaju srednji nivo. Na vrhu su skrobno povrće, voće sa višim sadržajem šećera i orašasti plodovi, preporučeni samo u ograničenim količinama. Hrana bogata ugljenim hidratima – kao što su žitarice, pirinač, pasulj i dodati šećeri – potpuno je isključena.
Autori kažu da je ovaj model ketogen i da ima nizak sadržaj ugljenih hidrata, što su termini koje naizmenično koriste u radu. Ketogena dijeta obično ograničava unos ugljenih hidrata na između 20 i 50 grama dnevno, prebacujući telo u stanje sagorevanja masti koje se naziva ketoza.
– Ova piramida je za 88 procenata odraslih Amerikanaca sa metaboličkim bolestima. Piramida ishrane Ministarstva poljoprivrede SAD stvorena je na osnovu pogrešnih naučnih dokaza i, kada je testirana u kliničkim ispitivanjima, nikada nije pokazala da sprečava bilo koju hroničnu bolest – kaže Nina Teicholz, glavna autorka studije
Teicholz i njeni koautori tvrde da je model sa niskim sadržajem ugljenih hidrata više usklađen sa današnjom naukom i da bolje odgovara nutritivnim potrebama većine Amerikanaca.
Model sa dubokim korenima
Za svoje zagovornike, pristup koji se odnosi na nizak sadržaj ugljenih hidrata nije nov – to je oživljavanje terapeutskih dijeta sa dubokim korenima u medicinskoj istoriji.
– Imamo dugu tradiciju u zapadnoj medicini da se neurološka stanja kao što je epilepsija (i lečenja dijabetesa tipa 1 i tipa 2 od kasnih 1700-ih) uspešno leče bez lekova ketogenim dijetama – kaže dr Anthony Chaffee, lekar i stručnjak za nutricionističku medicinu. Takođe citira izveštaj Instituta za medicinu iz 2005. godine, koji je utvrdio da da ne postoji minimalni zahtev za ugljenim hidratima u ishrani sve dok su zadovoljene potrebe za proteinima i mastima. Dr Chaffee ukazuje na ranu ljudsku istoriju, napominjući da su arktičke populacije tokom poslednjeg ledenog doba preživele isključivo na mesu i ribi, bez pristupa ugljenim hidratima biljnog porekla.
Terapeutske činjenice za smanjenje unosa ugljenih hidrata
U radu se pominju hiljade kliničkih ispitivanja koja ukazuju na to da ishrana sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i visokim sadržajem masti mogu poboljšati osetljivost na insulin, preokrenuti dijabetes tipa 2 i smanjiti zavisnost od lekova.
Američko udruženje za srce, između ostalih, slično priznaje da ishrana sa veoma niskim sadržajem ugljenih hidrata, u poređenju sa onom sa umerenim sadržajem ugljenih hidrata, „dovodi do većeg smanjenja A1c, većeg gubitka težine i upotrebe manjeg broja lekova za dijabetes kod osoba sa dijabetesom”.
Činjenica je da smanjenje ugljenih hidrata prebacuje telo na sagorevanje masti za gorivo, proces koji se naziva ketoza. Ovo metaboličko stanje takođe podržava gubitak težine, jer masti i proteini povećavaju sitost i često smanjuju ukupni unos kalorija.
Autori kažu da ishrana sa niskim sadržajem ugljenih hidrata obezbeđuje sve esencijalne hranljive materije – često u bioraspoloživim oblicima nego od obogaćenih žitarica. Takođe navode dokaze da telo može samostalno da generiše glukozu putem glukoneogeneze.
– Mnoge studije utvrdile su da ljudi sa hroničnim bolestima pate od intolerancije na ugljene hidrate. Dakle, na isti način na koji ljudi sa intolerancijom na gluten izbegavaju gluten, oni sa intolerancijom na ugljene hidrate moraju da ograniče unos ugljenih hidrata – navodi se u radu.
Pitanje uklapanja – i same hrane
Iako studija snažno podržava ishranu sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, neki stručnjaci upozoravaju da se ona ne tretira kao univerzalno rešenje.
– Mnoge različite vrste ishrane podržavaju dobro zdravlje. Preovlađujući dokazi podržavaju minimalno prerađenu hranu koja uravnotežuje kalorije i uključuje i biljne i životinjske proizvode – kaže Marion Nestle, profesor emeritus ishrane, studija hrane i javnog zdravlja na Univerzitetu u Njujorku. Nestle je primetila da su studije ishrane poznate po tome što su teške i često odražavaju idealizovane prehrambene navike. Generalno, malo Amerikanaca prati piramidu ishrane ili MyPlate. U većini ishrana dominiraju ultra-prerađene namirnice sa visokim sadržajem dodatog šećera, rafinisanih žitarica i industrijskih masti.
Drugi dovode u pitanje dugoročne efekte tako drastičnog smanjenja unosa ugljenih hidrata. Anna Herby, registrovana dijetetičarka u Lekarskom komitetu za odgovornu medicinu, kaže da piramidi sa niskim sadržajem ugljenih hidrata nedostaju vlakna, ključni hranljivi sastojak za varenje, kontrolu težine i kontrolu šećera u krvi.
– Sva ova hrana bogata je zasićenim mastima i holesterolom, dvema komponentama hrane koje su povezane sa srčanim oboljenjima, dijabetesom, demencijom i moždanim udarom – kaže ona.
Nestle naglašava da saveti o ishrani treba da služe širim ciljevima javnog zdravlja. Iako ishrana sa niskim sadržajem ugljenih hidrata može pomoći nekim ljudima, kaže, ona ne bi trebalo da zaseni inkluzivniju poruku usmerenu na cele, minimalno prerađene namirnice.
Najbolji savet je od svega po malo.