Pistaći su riznica proteina uz jednu malo poznatu, važnu zdravstvenu korist

Pistaći predstavljaju izuzetno nutritivno bogatu namirnicu i mogu da budu važan deo uravnotežene ishrane. Sadrže oko 20 odsto proteina, što ih izdvaja u odnosu na većinu drugih orašastih plodova. Zahvaljujući ovom sastavu, doprinose osećaju sitosti i mogu da pomognu u kontroli telesne težine.

Zašto su pistaći zdravi?

Pored toga, pistaći su bogati antioksidansima, nezasićenim masnim kiselinama i kalijumom. Antioksidansi imaju ključnu ulogu u zaštiti organizma od slobodnih radikala, molekula koji mogu da oštete ćelije, proteine i DNK, što doprinosi starenju i razvoju bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularne i maligne bolesti.

Preporučujemo

Zahvaljujući svom sastavu, pistaći su važan deo mediteranske ishrane, koja se povezuje sa dugoročnim očuvanjem zdravlja.

Značajna, manje poznata zdravstvena korist pistaćija

Jedna od zanimljivijih i manje poznatih koristi pistaćija jeste njihov uticaj na elastičnost krvnih sudova.

Naime, određene aminokiseline iz pistaćija mogu da doprinesu boljoj funkciji endotela (unutrašnjeg sloja krvnih sudova), čime se poboljšava njihova sposobnost širenja i prilagođavanja protoku krvi. To može da ima važnu ulogu u prevenciji hipertenzije i drugih kardiovaskularnih poremećaja, i potvrđeno je u nekim studijama.

Druge važne koristi: 1. Podrška zdravlju crevne flore

Pistaći su bogati vlaknima koja deluju kao prebiotici, odnosno hrana za korisne bakterije u crevima. Ove bakterije razgrađuju vlakna i stvaraju kratkolančane masne kiseline koje mogu da smanje rizik od bolesti srca, malignih oboljenja i poremećaja varenja.

2. Snižavanje holesterola i krvnog pritiska

Redovna konzumacija pistaćija povezuje se sa smanjenjem nivoa „lošeg“ LDL holesterola i

poboljšanjem lipidnog profila. Sadrže zdrave masti i vlakna koja doprinose očuvanju kardiovaskularnog zdravlja. Istraživanja pokazuju da pistaći mogu da doprinesu i snižavanju krvnog pritiska.

3. Stabilizacija nivoa šećera u krvi

Pistaći imaju nizak glikemijski indeks, što znači da ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi. Takođe sadrže antioksidanse, karotenoide i fenolna jedinjenja, koji dodatno podržavaju regulaciju glikemije.

4. Zaštita zdravlja očiju

Pistaći sadrže lutein i zeaksantin, snažne antioksidanse koji štite oči od oštećenja izazvanih plavim svetlom i makularnom degeneracijom, povezanom sa starenjem.

5. Podrška u kontroli telesne težine

Zahvaljujući kombinaciji proteina i vlakana, pistaći mogu da produže osećaj sitosti i smanje ukupni unos kalorija. Evo i jednog zanimljivog saveta: konzumiranje pistaćija u ljusci može da pomogne u kontroli količine hrane, jer usporava konzumaciju i povećava svest o unetoj količini.

Mogući neželjeni efekti

Iako su zdravi, pistaći kod nekih osoba mogu da izazovu neželjene reakcije.

1. Povećan unos natrijuma

Slani, pečeni pistaći mogu da sadrže velike količine soli, što može da poveća rizik od povišenog krvnog pritiska, bolesti srca i moždanog udara.

2. Problemi sa varenjem (FODMAP)

Pistaći sadrže fruktane, vrstu ugljenih hidrata koji kod osoba sa sindromom iritabilnog creva mogu da izazovu nadutost, mučninu i bol u stomaku.

3. Alergijske reakcije i kalijum

Pistaći spadaju u orašaste plodove i mogu da izazovu alergijske reakcije kod osetljivih osoba. Simptomi uključuju svrab, oticanje, probleme sa disanjem, u težim slučajevima anafilaksiju (potencijalno životno ugrožavajuće stanje).

Zanimljivo je da porcija od 56 g pistaćija može da sadrži više kalijuma nego velika banana. Umerena i pravilna konzumacija, uz izbor neslanih varijanti, može da bude značajan korak ka zdravijem načinu ishrane.

(eKlinika.rs)