Kad na jedno oko vidimo iskrivljeno ili zamagljeno, drugo preuzme funkciju i prikrije problem: Kako počinje makularna degeneracija?

Od ove bolesti oka oboleva više ljudi nego od katarakte i glaukoma zajedno

Makularna degeneracija je bolest oka koja zahvata makulu, centralni deo mrežnjače odgovoran za najoštriji vid i prepoznavanje detalja. U pitanju je vodeći uzrok gubitka vida u starijem dobu.

Šta se događa sa vidom kada se razvije makularna degeneracija

Preporučujemo

Milioni ćelija osetljivih na svetlost u makuli pretvaraju svetlosne zrake u električne signale koje mozak prevodi u slike. Kada se ove ćelije oštete, centar vidnog polja postaje zamagljen, iskrivljen ili tamniji nego inače.

Iako bolest ne uzrokuje potpuno slepilo jer periferni vid ostaje očuvan, otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti: čitanje, pisanje, vožnju, kuvanje, prepoznavanje lica ili boja.

Početni simptomi su često neprimetni: Zašto je važno da ih prepoznamo?

U ranim fazama, makularna degeneracija daje vrlo malo simptoma. Najčešće se prvi znaci javljaju na jednom oku, dok drugo oko preuzima funkciju vida i prikriva problem. Zbog toga mnogi pacijenti kasno uoče da nešto nije u redu.

U ranoj fazi, oštećenje centralnog vida može biti toliko malo - doslovno širine vlasi kose, pa ga je teško registrovati bez detaljnog pregleda.

Prvi simptomi koji mogu ukazivati na degeneraciju žute mrlje su:

• iskrivljen ili zamagljen centralni vid na jednom ili oba oka
• slabije razlikovanje boja
• „slepo“ ili mutno mesto u sredini vidnog polja
• osećaj maglovitosti u celoj slici
• teškoće u prepoznavanju lica i sitnih detalja.

Kako bolest napreduje,zamagljena područja se uvečavaju, a pojavljuju se i prazni prostori u centralnom vidnom polju. U srednjem stadijumu oftalmolog može uočiti promene pigmenta u makuli, dok kasna faza dovodi do ozbiljnog gubitka centralnog vida.

Makularna degeneracija javlja se u tri oblika: Koje su sličnosti, a koje razlike

Suva degeneracija makule je najčešća i javlja se u oko 90 odsto slučajeva, posebno kod osoba starijih od 60 godina. Ćelije osetljive na svetlost i tkivo ispod njih postepeno propadaju, što dovodi do postepenog gubitka centralnog vida. Obično pogađa oba oka.

Vlažna makularna degeneracija je ređa ali teža forma, koja astaje kada se ispod mrežnjače razvijaju abnormalni krvni sudovi koji propuštaju tečnost ili krv. Napreduje brzo i može prouzrokovati ozbiljno oštećenje vida.

Stargardtova bolest je nasledni oblik degeneracije koji se javlja kod dece i mladih. Uzrokovana je odumiranjem fotoreceptora u makuli i taloženjem lipofuscina u mrežnjači.

Zašto dolazi do ovog oštećenja

Iako tačan uzrok nije poznat, jasno je da bolest nastaje kombinacijom genetskih i spoljašnjih faktora. Rizik je veći ako postoji porodična istorija bolesti. Pušenje, ishrana bogata zasićenim mastima, gojaznost, kardiovaskularne bolesti, kao i dugotrajno izlaganje UV zracima bez zaštite takođe doprinose razvoju bolesti. Žene su nešto podložnije obolevanju od muškaraca.

Kod vlažne forme makularne degeneracije gubitak vida može nastati usled abnormalnog rasta krvnih sudova (horoidalna neovaskularizacija) ili curenja tečnosti iz sloja krvnih sudova u oku.

Tretmani i prevencija

Za sada ne postoji lek koji može da izleči makularnu degeneraciju, ali dostupne terapije mogu da uspore napredovanje bolesti i smanje rizik od ozbiljnog gubitka vida. Posebno je važno rano otkrivanje, jer se tada uspešnije kontroliše prelazak bolesti u kasnije faze.

Preventivni pregledi, naročito kod osoba koje imaju naslednu predispoziciju, ključni su za očuvanje vida. Promena životnih navika (prestanak pušenja, zdrava ishrana bogata antioksidansima i zaštita očiju od UV zračenja), takođe mogu da doprinesu smanjenju rizika.