Kako povišeni šećer u krvi oštećuje naš vid, objašnjava dr Sandra Jovanović

Dijabetesna retinopatija je komplikacija šećerne bolesti na krvnim sudovima retine - mrežnjače, unutrašnjeg sloja oka u kojem započinje proces vida. Slaba kontrola šećera u krvi kao i krvnog pritiska, holesterola neminovno posle izvesnog vremena dovodi do oštećenja vida.

Komplikacije moguće su na svim tkivima oka

Dijabetes  je "tiha" bolest koja na samom početku nije praćena simptomima. Dijabetološki savez Srbije navodi da ovu doživotnu bolest u našoj zemlji ima oko 800.000 osoba. Dodatni i veliki problem je činjenica  da još oko 250.000 ljudi ne zna da ima dijabetes koji, kada se loše kontroliše, napada i oštećuje brojne organe - srce, bubrege, oči ...

Preporučujemo

- Dijabetes svojim trajanjem može dovesti do komplikacija na gotovo svim tkivima oka. Ubrzano se stvara katarakta - zamućenje sočiva usled poremećenog metabolizma, češća je pojava glaukoma zbog promena u iridokornealnom uglu gde otiče očna vodica. Javlja se i dijabetesna optikopatija - oštećenje vlakna očnog živca zbog oštećenja u kapilarima ovojnice optičkog nerva i na kraju najvažnija retinopatija koja oštećenjem kapilara retine može trajno da ugrozi vid - kaže u razgovoru za portal eKlinika prim. dr sci. med. Sandra Jovanović, oftalmolog, retinolog iz Novog Sada.

Edem i krvarenje zahvataju najosetljiviji i najvažniji deo oka

Doktorka objašnjava da do oštećenja kapilara na mrežnjači dolazi usled dugogodišnjeg povišenog šećera u krvi i zbog oscilacija šećera u krvi.

- Nastaje oštećenje, potom i gubitak ćelija ovojnice kapilara (pericita), bazalne membrane, a nakon toga i endotelnih ćelija koje oblažu unutrašnjost kapilara. Dolazi do stvaranja mikroaneurizmi, to jest grozdastih proširenja krvnih sudova. Oslabljeni zidovi kapilara počinju da "cure", tečnost se nakuplja u retini zbog čega nastaju edem (otok) i krvarenja. Nažalost, ove promene, edem i krvarenje, u početku zahvataju upravo najosetljiviji i najvažniji deo oka, a to je makula ili žuta mrlja koja se nalazi na zadnjem polu oka u centralnom delu retine. Žuta mrlja je odgovorna za centralni vid i viđenje boja, za mogućnost čitanja, pisanja, prepoznavanja lica. Žuta mrlja upravo prva biva oštećena kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 2 - precizira dr Jovanović.

Kada se javljaju promene?

Promene u osetljivim kapilarima oka mogu da se jave već posle nekoliko godina, posebno ako je loša regulacija glikemije, ako šećer u krvi oscilira, a posebno ako pacijent pored dijabetesa ima neregulisanu hipertenziju, bubrežnu insuficijenciju, anemiju, navodi dr Jovanović.

- Međutim, moguće je da nekada pacijenti dođu sa osećajem pada vida i da se pregledom očnog dna uoče promene dijabetesne prirode i da to bude momenat kada se otkrije dijabetes tipa 2 - kaže dr Jovanović.

Kako se kontrolišu promene na očima kod dijabetesa tipa 2 i dijabetesa tipa 1?

Kada se potvrdi dijabetes melitus tipa 2, pacijent mora da se pošalje kod oftalmologa koji će da pregleda očno dno. Preporuka je da potom pacijent minimalno jednom godišnje dolazi na pregled kod očnog lekara i kada nema promena. Ukoliko postoje promene, pregledi po savetu oftalmologa mogu da budu i češći, objašnjava dr Jovanović.

- Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 1 koji se javlja kod mlađih osoba, krvni sudovi oka su mladi i otporni na varijacije šećera u krvi. Smatra se da u prvih 5 godina pacijent ne mora da dolazi kod oftalmologa, a posle ovog perioda preporuka je da se oči kontrolišu jednom godišnje, čak i kada promena nema. Kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1 promene zaobilaze makulu i oni dugo vremena imaju očuvan vid. Međutim, često se desi da dođe do naglog pada vida i da se zbog razvoja patoloških krvnih sudova i krvarenja unutar oka jave tamne senke. Kod ovih mladih pacijenata krvni sudovi bivaju sve uži, a retina pati. Zbog nedostatka kiseonika razvija se neovaskularizacija, to jest, nastaju patološki krvni sudovi iz kojih potiču preretinalna krvarenja i krvarenja u prostoru staklastog tela unutar oka - objašnjava dr Sandra Jovanović.

Promene se brzo razvijaju i mogu da ostave teške posledice po vid

Dr Jovanović ističe da su preventivni pregledi jednom godišnje za pacijente sa dijabetesom izuzetno bitni jer lekar na taj način može da primeti razvoj ovih patoloških krvnih sudova, da počne na vreme lečenje kako ne bi došlo do krvarenja.

- Pacijenti sa dijabetesom moraju da žive sa svojom bolešću. Krvni sudovi pamte sve ono što je bilo propušteno, dug period loše regulacije usled zanemarivanja bolesti, neprihvatanja lečenja, odbijanja prelaska na insulin ukoliko je to preporučio endokrinolog. Do komplikacija dolazi i zbog neredovne kontrole, nelečenih faktora rizika, pre svega hipertenzije, hiperlipoproteinemije (visokog nivoa holesterola i triglicerida). Kada jednom dođe do promene, mogu brzo da se razviju teške posledice po vid - kaže dr Jovanović.

Kako se leči dijabetesna retinopatija?

Dr Sandra Jovanović nam objašnjava da se dijabetesna retinopatija danas leči uglavnom konzervativno primenom Anti-VEGF (vascular endothelial growth factor) terapije koja se ubrizgava u prostor staklastog tela u vidu injekcija uz laser tretman.

- Injekcije Anti-VEGF inhibiraju (sprečavaju) rast patoloških krvnih sudova, ali i dobro deluju na postojeće kapilare i smanjuju njihovo "curenje". Injekcije su zato korisne i u proliferativnoj fazi kada pacijenti imaju krvarenja, kao i kod pacijenata sa edemom makule. Injekcije se moraju aplikovati u više doza, na četiri nedelje, naročito kod edema makule, koji može da bude veoma uporan. Laser tretman se primenjuje kod edema makule u vidu fokalnog lasera, kada se samostalno fotokoagulišu mikroaneurizme ili uz grid (rešetkasti) tretman. Laser kod proliferativne završne faze se primenjuje u dve do tri seanse kao panretinalni laser - PRP, laser pečatima se prekriju sve zone ishemije - srednje i krajnje periferije retine. Ranijih godina postojao je samo laser tretman i bilo je moguće da zaustavimo retinopatiju, bez poboljšanja vida. Sada uz Anti-VEGF terapiju imamo mogućnost da poboljšamo i vid pacijenata - ističe dr Jovanović.

Doktorka dodaje da se i najtežim pacijentima sa perzistentnim i ponavljajućim hemoragijama i vitreoretinalnim proliferacijama, može pomoći operativno vitrektomijom.

Dijabetes zahteva odgovornost

Dr Jovanović objašnjava da je dijabetes bolest koja zahteva odgovorno življenje i disciplinu.

- Neophodna je uravnotežena ishrana, tri glavna obroka i dve užine, bez ugljenih hidrata visokog glikemijskog indeksa, uz dosta tečnosti, vitamina i biljnih vlakana. Potrebno je, koliko je moguće, da izbegavamo stres i težak fizički napor, umereno da budemo fizički aktivni. Potrebne su i česte kontrole glikemije, praćenje tromesečnog šećera HbA1c, bitna je i kontrola ostalih laboratorijskih parametara (kompletna krvna slika, lipidni status, važno je stanje jetre, bubrega, urina). Kako bi se sprečile komplikacije, neophodne su kontrole kod endokrinologa, redovno uzimanje terapije, ukoliko je to potrebno, u dogovoru sa lekarom promena leka - savetuje dr Sandra Jovanović.

Dr Sandra Jovanović je oftalmolog -retinolog sa preko 20 godina kliničkog iskustva, načelnik odeljenja za zadnji segment oka na Klinici za očne bolesti, Kliničkog Centra Vojvodine do 2019 te godine. Od 2020 te vlasnik sopstvene privatne ordinacije u Novom Sadu. Odbranjena magistarska i doktorska teza iz oblasti Dijabetesne retinopatije, autor i koautor brojnih stručnih radova, objavljenih u nacionalnim i internacionalnim časopisima. Autor je više poglavlja udžbenika Oftalmologija kao i praktikuma iz Oftalmologije za studente medicine, izdavač Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.

Posebno polje interesovanja dr Jovanović je patologija zadnjeg segmenta oka, stručnjak je sa velikim iskustvom u izvođenju laserskih tretmana kod vaskulanih i degenerativnih oboljenja mrežnjače, kao i u primeni intravitrealnih lekova kod lečenja oboljenja žute mrlje.

(eKlinika)