Milioni ćelija osetljivih na svetlost, koje čine osnovu centralnog vida, centralnog vidnog polja, čine makulu (žutu mrlju), najosetljiviji deo mrežnjače oka. Makularna degeneracija je bolest oka koja pogađa makulu ili centralni deo mrežnjače koji se nalazi u unutrašnjem, zadnjem sloju oka. Rizik od razvoja ovog stanja povećava se sa godinama, zbog čega je ovo oboljenje poznato i kao staračka makularna degeneracija (AMD). Najčešće se razvija posle 55. godine života, mada do nje može doći i ranije. Prema istraživanjima, makularna degeneracija je vodeći uzrok gubitka vida jer od nje oboljeva više osoba nego od katarakte i glaukoma zajedno.
Šta se dešava sa vidom kada dođe do oštećenja
Naš vid funkcioniše tako što mrežnjača pretvara svetlost u električne signale i prenosi ih kroz optički nerv u mozak, koji ih zatim transformiše u stvarne slike. Kada dođe do oštećenja makule, centar našeg vidnog polja može da izgleda mutno, iskrivljeno ili tamno. Makularna degeneracija ne uzrokuje potpuno slepilo, jer ne utiče na periferni vid. Međutim, to može značajno da ometa svakodnevne aktivnosti poput vožnje, čitanja, pisanja, kuvanja, obavljanja drugih poslova, prepoznavanja lica ili boja.
Takođe, moguće je imati degeneraciju žute mrlje samo na jednom oku ili imati različit oblik intenziteta bolesti – na jednom oku lakši, na drugom teži.
Osnovni simptomi makularne degeneracije su:
- smanjen ili iskrivljen centralni vid na jednom ili oba oka
- smanjena sposobnost uočavanja ili razlikovanja boja
- neko potpuno „slepo“ ili mutno mesto u našem vidnom polju
- opšta maglovitost u celokupnoj viziji onoga što gledamo
Početak bolesti skoro bez simptoma
Ovo stanje daje malo simptoma u svojim ranim fazama, i zbog toga su preventivni pregledi očiju izuzetno važni, posebno kod onih koji imaju naslednu predispoziciju. Iskusan oftalmolog će možda moći da predvidi znake oboljenja i pre nego što se pojave prvi simptomi. Početni simptomi makularne degeneracije nisu ni bolni, a ponekad, kada počne da se razvija na jednom oku, drugo oko to kompenzuje, pa je moguće da ne primetite nikakve probleme koji ukazuju na umanjenu sposobnost vida. U ranoj fazi bolesti, oštećenje centralnog vida ima širinu vlasi ljudske kose i zbog toga se često i ne detektuje.
Međutim, kako bolest napreduje, zamagljena područja oko našeg centralnog vida mogu da postaju veća, uz pojavu mestimičnih mrlja, praznih prostora u opsegu onoga što bismo videli normalno. U srednjoj fazi bolesti možda ćete imati promene pigmenta na mrežnjači i biće uočljive tokom pregleda oka. Kasna faza dovodi do ozbiljnijeg gubitka centralnog vida.
Vrste makularne degeneracije
Postoje tri vrste ovog oštećenja. Suva degeneracija makule čini oko 90 odsto slučajeva oboljevanja i najčešća je kod ljudi starijih od 60 godina. Ćelije osetljive na svetlo u makuli i tkivo ispod nje postepeno se raspadaju, što onda rezultira promenom, pa i gubitkom centralnog vida. Ovaj oblik obično pogađa oba oka.
Suva AMD može da pređe u vlažnu makularnu degeneraciju, što je ređe, ali je ovaj oblik često ozbiljniji i brže napreduje do kasne degeneracije žute mrlje.
Treći oblik je poznat pod nazivom Stargardtova bolest. Nazvana je po nemačkom oftalmologu Karlu Stargardtu, koji je prvi poznati slučaj oboljenja objavio 1901.godine. Za razliku od prva dva tipa, pogađa decu i tinejdžere i najčešći je nasledni oblik degeneracije žute mrlje.
Uzroci nastanka brojni, nasledni faktor bitan
Tačan uzrok svih oblika makularne degeneracije nije poznat, ali bolest se povezuje i sa genetskim, i sa faktorima okoline. Generalno, ljudi sa porodičnom istorijom ovog stanja izloženi su većem riziku. Suva AMD, na primer, ima genetsku komponentu, ali takođe može biti povezana sa faktorima okoline, uključujući pušenje i ishranu, kao i rasu, pol i gojaznost.
Vlažna AMD se može razviti na jedan od dva moguća načina: u nekim slučajevima gubitak vida je uzrokovan abnormalnim rastom krvnih sudova, od horoida (sloja krvnih sudova između mrežnjače i beonjače) do makule, i naziva se horoidalna neovaskularizacija. Krvni sudovi propuštaju tečnost ili krv, ometajući funkciju mrežnjače. U drugom slučaju, gubitak vida nastaje akumulacijom tečnosti koja curi iz horoida. Ova tečnost se može sakupljati između horoida i očnog retinalnog pigmentnog epitela, uzrokujući udar u samoj makuli.
Stargardtova bolest je uzrokovana smrću ćelija fotoreceptora u makuli – sitne naslage zvane lipofuscini akumuliraju se u pigmentnom epitelu mrežnjače što dovodi do oštećenja i progresivnog gubitka vida.
Pušenje, masna hrana i UV zračenje takođe mogući uzročnici
Žene imaju veću verovatnoću da razviju makularnu degeneraciju nego muškarci, a pušenje može da ubrza napredovanje AMD povećanjem štetnih hemijskih jedinjenja i smanjenjem količine zaštitnih hranljivih materija kojima krv dolazi do očiju, uz smanjuje protok krvi i kiseonika. Takođe, postoji veći rizik od nastanka AMD-a ako konzumirate hranu sa visokim sadržajem zasićenih masti. Ljudi sa istorijom srčanih bolesti ili moždanog udara takođe mogu biti izloženi većem riziku od makularne degeneracije, iako je istraživanje imalo svoja ograničenja
Jedno istraživanje sugeriše da je dugotrajno izlaganje ultraljubičastoj sunčevoj svetlosti, bez odgovarajuće zaštite, očiju još jedan faktor rizika za oštećenje žute mrlje.
Dijagnostika i prognoze
Da bi se potvrdila dijagnoza makularne degeneracije, rade se neki od sledećih testova:
- Amslerov mrežni test (ako imate makularnu degeneraciju, neke od ravnih linija u tzv.Amslerovoj mreži izgledaće bledo, slomljeno ili iskrivljeno)
- Fluoresceinska angiografija (naziva se i indocijaninska zelena angiografija – metoda kojom se ubrizgava tečnost koja putuje do krvnih sudova u oku, a zatim se pomoću posebne kamere snimaju krvi sudovi u cilju provere abnormalnosti ili promena mrežnjače)
- Optička koherentna tomografija (neinvazivni test koji daje detaljne slike poprečnog preseka mrežnjače, omogućavajući uočavanje proređivanja, zadebljanja ili otoka)
- Osnovni pregled oka (nakon širenja zenica, lekar proverava da li postoje oštećenja neka od navedenih oštećenja)
- Genetsko testiranje (metoda budućnosti koja će se, pretpostavljaju naučnici, sve češće koristiti za identifikovanje mladih ljudi u riziku od Stargardtove bolesti kao i u zameni oštećenih ćelija)
Iako trenutno ne postoji lek za bilo koji oblik makularne degeneracije, dostupni tretmani mogu da spreče ozbiljan gubitak vida, uspore napredovanje stanja kao i prelazak iz rane u srednju i kasnu fazu bolesti. Zbog toga je izuzetno važno odlaziti na redovne očne preglede.
