Trećina pacijenata obolelih od covid 19 je imala neki oblik neuroloških simptoma, kao što su gubitak svesti, uznemirenost, vrtoglavice, glavobolje i razne poremećaje stanja svesti. Posebno zabrinjava povećana učestalost moždanih udara u postkovid periodu, kaže za eKliniku profesor dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije i načelnik Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije VMA.
– Broj pacijenata sa neurološkom fenomenologijom u sklopu covid infekcije, a koji nisu zahtevali neodložno životno spasavajuće zbrinjavanje je prevazilazio 30 odsto obolelih od korona virusa. Ovo je na kraju rezultiralo i uvođenjem dela kapaciteta Specijalne bolnice „Sveti Sava“ u covid sistem. Kao što je i utvrđeno u istraživanju, moždani udar je bio prateći poremećaj covid infekcija – dodao je prof. dr Ranko Raičević.
Društvo neurologa Srbije je uradilo istraživanje o iskustvima tercijarnih zdravstvenih ustanova sa neurološkim poremećajima vezanim za covid infekciju. Istraživanje, od aprila do kraja septembra 2020. godine obuhvatilo je samo pacijente koji su bili životno ugroženi. Time je potvrđeno da je broj moždanih udara sličan kao u periodu pre pandemije. Ali, zabrinjava da je uočeno da je došlo do povećane učestalosti moždanog udara kod mlađih osoba uz povezanost ovih događaja sa covid 19, rekao je naš sagovornik.
Moždani udar kao prva manifestacija ili komplikacija covid 19 infekcije
– Tokom istraživanja koje je trajalo 6 meseci potvrđeno je istovremeno postojanje covid infekcije i moždanog udara kod 70 bolesnika, a koji su zahtevali hospitalizaciju zbog neurološke fenomenologije – rekao je pukovnik prof. dr Raičević.
On je pojasnio da je u najvećem broju slučajeva to bio i razlog dolaska u ustanove tercijarnog nivoa zbog hitnosti zbrinjavanja. Jasno je uočen i trend razvoja tromboze arterija i kod pacijenata bez značajnih udruženih oboljenja i poremećaja i mlađe životne dobi.
– Ono što posebno zabrinjava je povećana učestalost moždanih udara u postkovid periodu. To je verovatno posledica uticaja infekcije na složenu kaskadu koagulacije sa pospešivanjem procesa trombogeneze, kako velikih tako i malih krvnih sudova. Dodatno je pogoršavajući uticaj kod osoba koje već imaju neki od značajnih faktora rizika i oboljenja, kao što su gojaznost, hipertenzija, šećerna bolest, trombofilije i slično – objasnio je prof. dr Raičević.
Moždani udari i covid bolesnici
Simptomi i način lečenja moždanog udara i kod covid bolesnika su isti, ali se problem zbrinjavanja postavio kao objektivni ograničavajući faktor.
Naš sagovornik objašnjava da je prijem ovakvih pacijenata u bolnice van covid sistema bio nemoguć. Neprepoznavanje infekcije i prijem na obična neurološka odeljenja je nosio opasnost širenja infekcije na osetljivu populaciju teških neuroloških bolesnika. Stoga se javlja distinkcija problema – da li je moždani udar u vezi sa korona virusom postavljao kao imperativ.
Ovo istraživanje podudara se sa studijom objavljenom prošle godine u časopisu Neurologija, medicinskom časopisu Američke akademije za neurologiju. Uočeno je u ovom istraživanju da je kod približno polovine mladih pacijenata od 50 godina moždani udar bio prvi simptom covid 19.
Postoji li Nacionalna strategija za prevenciju i lečenje moždanih udara
Srbija se nalazi na samom vrhu po broju moždanih udara u Evropi, sa preko 25. 000 novoobolelih godišnje.
Prof. dr Raičević je potvrdio da su Srbija, kao i čitav region bivše države, po epidemiološkim pokazateljima u samom vrhu po obolevanju od moždanog udara. Dodao je i da je moždani udar prvi uzrok smrti žena u bolničkim uslovima u Srbiji i da ovi podaci jesu i dalje alarmantni.
–Poslednjih dvadeset godina Društvo neurologa Srbije i neurološka zajednica su mnogo učinili na popravljanju ove statistike, i to pre svega kroz izradu Nacionalnog vodiča za moždani udar, širenje mreža. Jedinica za moždani udar i od skoro i stvaranjem naprednih jedinica za moždani udar u univerzitetskim kliničkim centrima, VMA Klinika za neurologiju i SB Sveti Sava sa mogućnošću svih modaliteta neurovaskularnog tretmana. Insistiranje na prevenciji bi bilo poboljšano i vraćanjem neurologa u primarnu zdravstvenu zaštitu.
Odakle dolazi inicijativa za formiranje strategije za prevencije bolesti u lečenju moždanog udara?
Inicijativa je potekla od Društva neurologa Srbije i vodećih autoriteta koji se bave problematikom moždanog udara uz stvaranje multidisciplinarnih timova na nivou tercijarne zdravstvene zaštite. I ovo je neprekinuto nastojanje plejade istaknutih stručnjaka: akademik prof. dr Vladimir Kostić, prof. dr Nadežda Šternić, prof. dr Ljiljana Bumbaširević, prof. dr Miroslava Živković, prof. dr Aco Jovičić, prof. dr Gordana Tončev, prof. dr Ranko Raičević, prof. dr Marija Žarkov, prof.dr Dejana Jovanović, prof.dr Željko Živanović, Doc. dr sci. med. Milan Savić, prim. dr sci med. Marijana Vukićević, dr sci. med. Slobodan Ćulafić i mnoge mlađe kolege koje već sada garantuju da će ovi napori biti unapređeni u svakom smislu.
Prevencija problematična zbog deficita neurologa u Srbiji
Foto: Shutterstock
Najznačajniji faktori rizika za moždani udar bilo da su ishemični i-ili hemoragijski su: hipertenzija, atrijalna fibrilacija, šećerna bolest, srčana oboljenja, poremećaji prometa i sastava lipidnih materija krvi. Postoje i štetne navike koji mogu biti okidači za moždani udar. To su gojaznost, pušenje, zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci, neadekvatna fizička aktivnost, upotreba kontraceptiva i slično.
Na pitanje da li građani kod kojih postoje faktori rizika dobijaju smernice i upozorenja kako da prepoznaju rane simptome moždanog udara i šta da rade, prof. dr Raičević je rekao da nažalost preventiva nije sprovedena adekvatno jer postoji problem zbog deficita neurologa.
– U primarnoj zdravstvenoj zaštiti više nema neurologa te se sprovođenje višeznačnih preventivnih programa ne vodi uz neposrednu stručnu kontrolu. Društvo neurologa Srbije u više navrata je zahtevalo od nadležnih institucija i regulatora da se neurolozi po ubrzanoj proceduri vrate u Domove zdravlja. Zahtev se odnosio i na to da se specijalizacija iz neurologije uvrsti u deficitarne.
Trenutno, mortalitet od moždanog udara unutar Evrope varira od 30 do 170 na 100.000 stanovnika. Dok, na primer, Norveška beleži stopu mortaliteta od 38 na 100.000 stanovnika, u Srbiji je to zabrinjavajućih 149,2.
Šta se može preduzeti da se smanji broj smrtnih ishoda u budućnosti?
Prvi koraci u tom procesu za prof. dr Raičevića bili bi preventivni programi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, uz učešće neurologa na prvoj liniji dodira.
–Insistiranje na skrining modelima rizičnih populacija: periodične laboratorijske kontrole, UZ srca i krvnih sudova vrata; kontrola hipertenzije i šećerne bolesti; forsiranje zdravih načina života i ishrane, uz dalje proširivanje mreže. Jedinica za moždani udar i stvaranje uslova za neurovaskularni tretman i u većim Opštim bolnicama – pojasnio je sagovornik portala eKlinika.
Telemedicina, jedan od prioriteta za bolju dostupnost preventive kod moždanih udara
U mnogim zemljama postoji evidentan deficit u broju neurologa. Dodatni problem predstavlja daljina najbliže bolnice sa neurološkom jedinicom. Iz tog razloga se kao rešenje nudi primena telemedicine u neurologiji. To u praksi znači da se pacijentu u najbližoj zdravstvenoj ustanovi omogućava pregled. Naime, neurolog može da uradi pregled na daljinu i predloži dopunske dijagnostičke metode i terapiju.
A kakva je situacija u Srbiji?
-Istine radi, iskustva u telemedicini na ovim prostorima postoje više od 15 godina. Uveo ju je prof. dr Petar Slankamenac u Klinici za neurologiju Kliničkog centra KC Vojvodine. Ipak, stalo se u široj primeni ovakvog načina multidisciplinarnog i multiinstitucionalnog zbrinjavanja. Mogu da potvrdim da Društvo neurologa Srbije i ja lično verujemo u velike mogućnosti ovog modaliteta primene tehnike i informacionih tehnologija u medicini i ovo jeste projektni zadatak od najvećeg prioriteta u neurološkoj zajednici – otkrio je prof. dr Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.
Telemedicina je zapravo upotreba telekomunikacionih tehnologija za pružanje medicinskih informacija i usluga. Digitalne tehnologije omogućavaju kontakt lekara sa pacijentom preko sigurne mreže bez ličnog kontakta. Ovaj način komunikacije na daljinu u fokus je vratila pandemija covid 19 u svakodnevnom radu, pre svega lekara.
Troškovi lečenja moždanog udara za Evropu, samo u jednoj godini iznosili 45 milijardi evra
Posledice moždanog udara čine najveću i najtežu grupu invalidnosti. Veliki broj preživelih pacijenta ostane trajno onesposobljen i do godinu dana posle događaja, a neki i doživotno. Neophodna im je pomoć drugih. U 2015. godini direktni troškovi lečenja moždanog udara za Evropu iznosili su 45 milijardi evra.
Troškovi vezani za moždani udar i posledice koje prouzrokuje, obuhvataju direktne medicinske troškove lečenja. Osim njih, i neformalne troškove koji se odnose na odsustvo sa posla obolelog, smanjenu produktivnost i rehabilitaciju. Tu se ubrajaju i troškovi članova porodice zbog nege pacijenta. Oni takođe odustvuju sa posla i učestvuju u podeli direktnih troškova.
Ostaje da zajedničkim naporima relevantne institucije u Srbiji sprovedu sve što je neophodno da sistem preventive bude adekvatan u slučaju moždanih udara. Tako bi se smanjio broj potencijalnih pacijenata, a ukoliko ga dožive da mogu da računaju na bolje uslove daljeg funkcionisanja.
Kako je to regulisano pokazuje i Stroke Alliance for Europe (SAFE). Ova organizacija zalaže se za prevenciju moždanog udara i pružanje adekvatne terapije osobama koje su obolele. To podrazumeva i pristup rehabilitaciji kojom se ostvaruje maksimalan oporavak i dugoročna podrška osobama do postizanja potpune samostalnosti.
