Infarkt predstavlja ograničeno područje nekroze koje nastaje zbog prekida dotoka arterijske krvi u određeno tkivo. Stručnjaci kada govore o infarktu oka misle na okluziju arterijskih krvnih sudova oka, to jest mrežnjače (retine). Infarkt oka je hitno stanje praćeno akutnim, bezbolnim i iznenadnim padom vida. Kao i kod srčanog ili moždanog udara, bitno je reagovati na vreme. Stručnjaci naglašavaju da su prva četiri sata ključna za ishod lečenja, koje zahteva saradnju stručnjaka različitih specijalnosti.
Infarkt oka najčešće nastaje kod aterosklerotično izmenjenih krvnih sudova, a usled tromboze ili embolije krvnog suda. Uzrok može biti i zapaljenski proces arterijskih krvnih sudova retine. Velika većina pacijenta, nažalost, posle infarkta oka ima ozbiljna i trajna oštećenja vida.
Više od 70 odsto osoba imaće neko oštećenje vida
Kada nastane prekid protoka krvi, u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati, u retini dolazi do umiranja senzornih ćelija retine koje sprovode vidni nadražaj do mozga, što dalje vodi trajnom gubitku vida.
– Ovakva stanja uvek su praćena ozbiljnim i trajnim oštećenjem vida ili ispadima u vidnom polju, a kao krajnji ishod može se javiti i potpuni gubitak vida i slepilo na zahvaćenom oku. To zavisi od toga da li je okluzivnim procesom zahvaćeno stablo i grana arterijskog krvnog suda. Ipak, više od 70 odsto osoba sa infarktom oka će imati ozbiljno, trajno oštećenje vida, dakle biće slabovido ili slepo na zahvaćenom oku nakon ovog vaskularnog događaja – kaže za portal eKlinka prof. dr Dijana Risimić zamenik direktora Klinike za očne bolesti UKCS i načelnik Dnevne bolnice za medikamentozno lečenje vaskularnih oboljenja oka i bolesti makule.
Kako da sprečimo infarkt oka?
Najčešći simptomi infarkta oka su, kako nam objašnjava prof. Risimić , unilateralni (jednostran), akutni, nagli, bezbolni, iznenadni pad vida. Stanje se ne može predvideti, ali se moguće je uticati na faktore rizika koji su isti kao i kod drugih okluzivnih stanja.
– Povišen krvni pritisak, dijabetes, povišene masnoće u krvi, srčana, hematološka oboljenja, poremećaji u zgrušavanju krvi najčešći su faktori rizika. Drugi faktori rizika su bubrežna oboljenja, arterijska fibrilacija, zračenje, oboljenja karotidnih arterija, upotrebe antibebi pilula, trudnoća, vaskulitis, to jest, inflamacija zidova krvnih sudova – napominje prof. dr Risimić.
Kada se javljaju nepovratna oštećenja retine i vida?
– Eksperimentalne studije sugerišu da nema uočljivog oštećenja mrežnjače kod modela primata sa okluzijom retinalne arterije, ako se protok krvi u mrežnjači obnovi u roku od 90 minuta. Naknadni, delimični oporavak, može biti moguć, ako se uspostavi ponovni protok u arterijskom krvnom sudu u roku od 240 minuta. Međutim, okluzije koje traju duže od 240 minuta izazivaju nepovratna oštećenja retine, a samim tim i vida – kaže prof. dr Risimić.
Nije nasledno oboljenje, nema veze sa nošenjem naočara
Sagovornica portala eKlinika, navodi i da se infarkt oka češće javlja kod osoba muškog pola, prosečne starosti 60 do 65 godina, kod 1 do 2 osobe na 100 000 godišnje, a kod osoba starijih od 80 godina raste na 10 na 100 000.
– Faktori rizika dele se na nearteritične, kod kojih nema inflamacije i koji su uzrok više od 90 odsto arterijskih okluzija oka i arteritičke kod kojih je prisutna inflamacija retinalnih arterija. Kod nearteritičnih, ipsilateralna aterosklerotično izmenjena karotidna arterija dijagnostikovana je u više od 70 odsto slučajeva. Arterijska okluzija može se javiti bilo kada u toku dana, nije nasledno oboljenje, nema veze sa nošenjem naočara i glaukom nije direkti uzročnik ovog stanja. Neka sistemska inflamatorna oboljenja jesu faktor rizika za nastanak arterijske okluzije oka, ali u manje od pet odsto slučajeva – precizira prof. dr Risimić.
Važnost prva četiri sata
Dijagnoza okluzije arterijskih krvnih sudova oka postavlja se oftalmološkim pregledom. Dodatne dijagnostičke metode kao što su fluoresceinska angiografija i optička koherentna tomografija nisu neophodne, ali upotpunjuju dijagnozu i prognozu ovog oboljenja, objašnjava doktorka. Bitno je da se pacijent što pre javi oftalmologu.
– Sprovođenje terapije u okviru prva 4 sata od nastanka okluzivnog stanja značajno je u pogledu krajnjeg vidnog ishoda kod ovih pacijenata. Oštećenje retine koje nastane nakon 4 sata od okluzije je trajno, tako da su i posledice po vid nepovratne. Uprkos mnoštvu tretmana za koje se tvrdilo da su korisni u terapiji akutne arterijske okluzije, nema uverljivih dokaza da su one efikasne u lečenju ovog oboljenja – naglašava prof. dr Dijana Risimić.
Moguće terapije, kako dodaje prof. dr Risimić, podrazumevaju upotrebu lekova za snižavanje intraokularnog pritiska, vazodilatatora, trombolitičkih agenasa i hiperbarične oksigene terapije.
– U slučaju arteritične forme okluzija arterijskih krvnih sudova značajna je kortikosteroidna terapija. Uprkos lošoj prognozi po vid kod okluzije arterijskih krvnih sudova oka, napore da se povrati vid, bez obzira koja se terapija koristi treba sprovesti, po mogućnosti u roku od 4 sata od pojave simptoma – ističe prof. dr Risimić.
Prva nedelja posle infarkta oka
Doktorka precizira da je infarkt oka oftalmološko i medicinsko hitno stanje. Uzroci i faktori rizika za okluzivna stanja oka slični su onima kod cerebrovaskularnih događaja. Zbog toga se pacijent sa arterijskom okluzijom oka mora odmah internistički zbrinuti, sa posebnim osvrtom na moždani udar kako bi se sekundarni ishemijski događaji sveli na minimum.
– Rizik od naknadnog infarkta miokarda (srca) ili cerebralnog infarkta (mozga) najveći je tokom prve nedelje nakon akutne okluzije retinalnih arterijskih krvnih sudova i ostaje veći čak i nakon 10 godina u odnosu na opštu populaciju – napominje prof. dr Risimić.
Retko se javlja na oba oka
Infarkt oka se u samo 1 do 2 odsto slučajeva javlja na oba oka, ali je bilateralna manifestacija znatno češća kod arteritičke forme ove bolesti, kaže prof. Risimić.
– Iz tog razloga je pored oftalmološkog zbrinjavanja i utvrđivanja faktora rizika za nastanak okluzivnog stanja oka jako važna interdisciplinarna saradnja sa kardiologom, endokrinologom, hematologom, reumatologom ili nefrologom, zavisno od razloga nastanka infarkta oka – zaključuje prof. dr Dijana Risimić.
Prof. dr Dijana Risimić je specijalista oftalmologije, zaposlena na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Klinici za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kao zamenik direktora Klinike za očne bolesti, UKCS i načelnik Dnevne bolnice za lečenje vaskularnih oboljenja oka i bolesti makule – “Medical Retina”. Dr Rismić je i predsednik Komisije u Republičkom fondu za zdravstvo (Lečenje dijabetičkog makularnog edema lekom aflibercept) – Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.
Član je Srpskog lekarskog društva i Udruženja oftalmologa Srbije, Američke oftalmološke akademije, Evropskog udruženja oftalmologa (EURETINA), nacionalni je predstavnik Srbije za skrining i prevenciju dijabetesa (EASD), član Nacionalnog komiteta za prevenciju slepila, za oblast senilna degeneracija makule, pod potkroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije i Ujedninjenih nacija. Dobitnik je „Zlatne plakete“ Medicinskog fakulteta u Beogradu za veliki doprinos projektu JUSAD za unapređenje narodnog zdravlja, medicinske nauke i obrazovanja, Zahvalnice za izuzetnu posvećenost radu sa studentima, od strane Studentskog parlamenta Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Autor je 178 publikacije objavljene u domaćim i stranim časopisima, zbornicima kongresnih apstrakata i poglavljima u udžbenicima i monografijama. Od toga je 31 rad objavljen u časopisima citiranim na JCR listi (CURRENT CONTENTS/Science citation index” bazi, SCI expanded).
