Najčešće očne bolesti posle 40. godine: Primenite sedam životnih navika za očuvanje vida

Očne bolesti mogu da se pojave u bilo kom uzrastu, ali mnoge, posebno bolesti koje imaju veze sa starenjem, počinju da se razvijaju neprimetno već kada napunimo 40. godina i tokom pedestih. Dok su neka stanja prisutna od rođenja ili detinjstva, većina ozbiljnih bolesti koje ugrožavaju vid (kao što su glaukom i makularna degeneracija) napreduje sporo bez simptoma dok ne dostigne uznapredovale stadijume. Oftalmolozi kažu da brojni očni poremećaji koji imaju veze sa starenjem mogu da dovedu do trajnog oštećenja vida.

Kako starimo primećujemo promene koje utiču na vid

Nakon 40. godine mnogi ljudi primete da više ne vide jasno sitna slova na deklaraciji proizvoda, imaju problema sa razlikovanjem pojedinih boja ili im je potrebno više vremena za prilagođavanje na promene nivoa svetlosti. Kako starimo, možemo da primetimo promene koje utiču na vid. Uobičajeni problemi koji se dovode u vezu sa starenjem su  prezbiopija, glaukom, suvoća očiju, katarakta i makularna degeneracija koji dolazi sa starenjem. Kod osoba sa dijabetesom povećan je rizik od razvoja dijabetičke retinopatije.

Preporučujemo

Najčešće promene u kvalitetu vida

Kao i ostatak tela, i oči se s godinama menjaju. Iako se simptomi ne javljaju kod svih ljudi podjednako, stručnjaci ističu da su sledeće promene vida među najčešćima u starijoj dobi:

Potreba za jačim svetlom: Kako starimo, potrebno nam je sve više svetla da bismo videli jednako dobro kao pre. Jače osvetljenje u radnom prostoru ili uz fotelju u kojoj čitamo može znatno da olakša čitanje i druge aktivnosti koje zahtevaju fokus na blizinu.

Poteškoće sa čitanjem i radom na blizinu: Štampani tekst s vremenom može postati manje jasan, delom zato što očno sočivo postepeno gubi elastičnost. Zbog toga je očima sve teže da se fokusiraju na predmete koji su blizu.

Osetljivost na odsjaj: Mnogi ljudi primete dodatni odsjaj tokom vožnje, na primer svetla automobila noću ili refleksiju sunca sa vetrobranskog stakla i kolovoza tokom dana.

Promene u percepciji boja: Sočivo koje se nalazi unutar oka, a koje je u mladosti potpuno prozirno, s godinama može da promeni boju. Zbog toga je sve teže razlikovati pojedine nijanse, naročito plave i zelene, kao i tamnije nijanse boja.

Smanjena produkcija suza: S godinama suzne žlezde proizvode manje suza. To je posebno izraženo kod žena koje prolaze kroz hormonalne promene. Posledica su osećaj suvoće i nadraženosti očiju.

Mnogi očni poremećaji, kojise dovode u vezu sa starenjem, mogu da dovedu do trajnog oštećenja vida, pa čak i slepila. Problem je što se mnogi od njih u početku razvijaju bez jasnih simptoma. Zato su redovni pregledi vida najvažnija zaštita, posebno nakon 40. godine.

Najčešća stanja i očne bolesti koje pogađaju odrasle osobe

Prezbiopija ili staračka dalekovidost

Prezbiopija ili staračka dalekovidost je medicinski naziv za postepeni gubitak sposobnosti oka da se prilagodi gledanju na blizinu. Nastaje zato što očno sočivo s godinama postaje sve manje elastično. Najčešće počinje da se razvija oko 40. godine, a pogoršava se do sredine šezdesetih. Mnogi tada primete da moraju da udalje knjigu ili mobilni telefon kako bi jasno videli tekst, a mogu se javiti i glavobolje i umor očiju. Važno je naglasiti da prezbiopija nije bolest, već prirodan deo starenja. U pravilu se jednostavno koriguje naočarima za čitanje, kontaktnim sočivima ili refraktivnim hirurškim zahvatima.

Glavni znaci prezbiopije:

Potreba za odmicanjem predmeta kako bi se jasnije video tekst

Potreba za jačim svetlom pri čitanju

Zamućen vid na uobičajenoj udaljenosti za čitanje

Glavobolja nakon rada na blizinu i osećaj naprezanja očiju.

Sindrom suvog oka

Sindrom suvog oka je posebno čest kod osoba koje dugo rade za računarom i kod žena nakon menopauze. Nastaje kada oči ne proizvode dovoljno suza ili kada suze nemaju odgovarajući sastav. Simptomi su: osećaj peska u oku, peckanje, crvenilo, osetljivost na svetlo i povremeno zamućen vid. Lečenje najčešće uključuje primenu veštačkih suza i promene životnih navika.

Makularna degeneracija koja dolazi sa starenjem (AMD)

Nastaje kada starenje ošteti makulu (žutu mrlju), deo mrežnjače odgovoran za jasan centralni vid. Ovo je jedan od vodećih uzroka gubitka vida kod starijih osoba. Iako ne uzrokuje potpuno slepilo (periferni vid ostaje), može ozbiljno otežati čitanje i vožnju. Prvi znaci su: zamućen ili iskrivljen deo slike u centru vidnog polja, slabiji vid pri slabom osvetljenju i manje izražene boje.

Dijabetička retinopatija

Nastaje kada visok nivo šećera u krvi ošteti sitne krvne sudove u mrežnjači. Rizik raste sa trajanjem bolesti i lošom regulacijom glukoze. Bez lečenja, može dovesti do trajnog gubitka vida. Ključna prevencija: dobra regulacija šećera i redovni oftalmološki pregledi (barem jednom godišnje).

Katarakta (Siva mrena)

Katarakta je zamućenje očnog sočiva. Rizik raste s godinama, a posebno je česta nakon 60. godine. Simptomi uključuju zamućen ili „maglovit“ vid, slabiji noćni vid i osetljivost na svetlo. Uspešno se leči operacijom kojom se zamućeno sočivo zamenjuje veštačkim.

Glaukom

Glaukom je grupa bolesti koje oštećuju očni živac, često zbog povišenog očnog pritiska. Nazivaju ga „tihim kradljivcem vida“ jer u ranoj fazi često nema simptoma. Vid se gubi postepeno, i to prvo periferni. Simptomi hitnog stanja (akutni glaukom): jaka bol u oku, naglo pogoršanje vida, mučnina, povraćanje i crvenilo oka. Ovo zahteva hitnu medicinsku pomoć.

7 ključnih koraka za očuvanje zdravlja očiju

Zdravlje očiju u velikoj meri zavisi od životnih navika. Stručnjaci preporučuju da se pridržavamo neki korisnih saveta:

• Nošenje kvalitetnih sunčanih naočara sa UV zaštitom
• Prestanak pušenja
• Uravnotežena ishrana bogata zelenim povrćem i ribom
• Redovna fizička aktivnost i održavanje zdrave telesne mase
• Kontrola krvnog pritiska
• Održavanje normalnog nivoa šećera u krvi
• Pravilo 20-20-20: Ako radite na računaru, svakih 20 minuta napravite pauzu od 20 sekundi i pogledajte u daljinu (na bar 20 stopa ili 6 metara).