Prezbiopija, kako se još naziva staračka dalekovidost, javlja se kao neminovnost uz starenje kod svih ljudi. Obično, od slučaja do slučaja, počinje od 40. do 45.godine života. Posledica je postepeni gubitak sposobnosti oka da fokusira predmete u blizini, slabi nam vid na blizinu i najčešće se manifestuje kao problem sa čitanjem.
Prezbopija: prvi znaci i simptomi staračke dalekovidisti
Prezbiopija je slična običnoj i očekivanoj dalekovidosti, ali ima i neke drugačije karakteristike. Svi ljudi u nekom trenutku primete da moraju da uzmu neko pomagalo ili maksimalno udalje nešto što bi želeli da pročitaju. To je uglavnom najčešži znak da dolazi do prezbiopije. Ostali simptomi su:
- poteškoće u čitanju malih slova
- generalno problem sa čitanjem
- kod čitanja ili nekog delikatnog rada na blizinu vid postaje zamagljen a slova nejasna
- naprezanje očiju
- potreba za više svetla pri čitanju.
I sami simptomi prezbiopije su slični onima kod dalekovidosti (hiperopija), ali ova dva stanja imaju različite uzroke.
Uzroci i faktori rizika prezbiopije
Smatra se da dalekovidost nastaje zbog postepenog zadebljanja i gubitka elastičnosti sočiva i pada nivoa proteina u njemu, a prezbiopija je, kažu naučnici, izazivana promenama koje se dešavaju u vlaknima mišića koje oblažu sočivo. Očno sočivo prelama svetlost sa ciljem fokusiranja direktno na mrežnjaču. Retina pretvara svetlost u signale koji se šalju u mozak, koji zatim signale tumači kao slike.
Kod mlađih osoba, sočivo je mekano i fleksibilno. Međutim, sa godinama, elastičnost sočiva i mišića oko njega počinje da se smanjuje. Zbog toga je fokusiranje slabije, pa objekti (slova, brojevi) izgledaju mutno. Kada kod nekoga prezbiopija krene pre 40. godine, radi se o preuranjenoj prezbiopiji.
Faktor rizika za preuranjenu prezbiopiju prema polu
Studija objavljena u martu 2019. u International Journal of Contemporary Medical Research zaključuje je da se faktori rizika za rani gubitak vida na blizinu razlikuju prema polu. Podrazumevaju:
- lošu ishranu
- anemiju
- prekomerno konzumiranje alkohola
- pušenje
- celodnevna izloženost svetlosti monitora
- svakodnevno prekomerno korišćenje mobilnog telefona
- povećano izlaganje sunčevoj svetlosti
- menopauza.
Kako se dijagnostikuje prezbiopija
Prezbiopija se dijagnostikuje tokom rutinskih očnih pregleda. Međutim, treba naglasiti da se ne radi o bolesti već o stanju koje prati starost, pa nema ni potrebe za paniku. Najvažnija je rana dijagnostika, kako bi se progresija usporila i držala pod kontrolom.
Kako je prezbiopija česta, preporuke Američke oftalmološke akademija (AAO) su da sve odrasle osobe obave kompletan pregled očiju od 40. godine starosti. Ukoliko u ličnoj i porodičnoj anamnezi imate dijabetes ili visok krvni pritisak ili očne bolesti, tim pre. Ako nosite naočare ili sočiva ili ste u većoj opasnosti od određenih očnih oboljenja, potrebne su češće kontrole zbog ubrzanih promena ili moguće progresije bolesti.
Kad se jednom aktivira, prezbiopija ne može da se izleči
Kad se prezbiopija pokrene, odnosno aktivira, imaćemo je doživotno, odnosno, živećemo sa njom. Dobra vest je da postoje tretmani koji će biti od pomoći da se vid poboljša i sačuva. Naočari, sočiva, ali i laserske intervencije ukoliko se tako proceni, neki su od načina za usporavanje napredovanja prezbiopije. Lek ne postiji, a očekivano je da se stanje pogorša oko 65. godine života.
Veoma je važno koristiti adekvatna pomagala po preporuci lekara i na osnovu relevantnih aparata. Kupovina priručnih naočara „na slepo“ samo može da pogorša situaciju i ubrza oštećenje vida na blizinu.
