Nova nada za pacijente sa uznapredovalim rakom prostate: Eksperimentalni lek pokazao ohrabrujuće rezultate

Kod muškaraca sa uznapredovalim rakom prostate koji više ne reaguje na standardne hormonske terapije, mogućnosti lečenja su veoma ograničene, a vreme igra ključnu ulogu. Kako bolest napreduje smanjuje se prostor za primenu efikasnijih i manje agresivnih terapijskih opcija, dok pacijenti često ostaju bez adekvatnih rešenja, izuzev hemioterapije.

Potraga za novim terapijama kod agresivnog raka prostate

Upravo zbog toga istraživači sa Medical University of South Carolina i Emory University sproveli su opsežno kliničko ispitivanje koje je analiziralo da li eksperimentalni lek može da produži efikasnost postojećih terapija kod pacijenata sa uznapredovalim rakom prostate. Rezultati studije objavljeni su u časopisu Cancer Medicine i predstavljaju novi pokušaj prevazilaženja otpornosti tumora na terapiju.

Kako kaže dr Besim Ogretmen, koautor studije i zamenik direktora za osnovna istraživanja pri Hollings Cancer Center-u, reč je o izuzetno zahtevnoj grupi pacijenata.

„Ovo je populacija koja se veoma teško leči. Kod takvih pacijenata rak je već postao otporan na standardne terapije, zbog čega postoji jasna potreba za novim opcijama lečenja“, istakao je Ogretmen.

Fokus na metastatski kastraciono rezistentni rak prostate

Studija se bavila metastatskim kastraciono rezistentnim rakom prostate, agresivnim oblikom bolesti koji se proširio na druge delove tela i više ne reaguje na terapije koje blokiraju hormone.

Standardne terapije za ovu bolest uključuju lekove abirateron i enzalutamid. Iako oni u početku često daju veoma dobre rezultate, kod većine pacijenata vremenom dolazi do razvoja rezistencije, nakon čega opcije postaju znatno ograničenije. U tim situacijama pacijenti najčešće prelaze na hemioterapiju, koja može da bude praćena ozbiljnim neželjenim efektima.

Dr Omer Kucuk, onkolog i rukovodilac Katedre za genitourinarne karcinome pri Winship Cancer Center Emory University, objasnio je da istraživači kontinuirano tragaju za novim biološkim putevima koji bi mogli da postanu meta terapije.

„Nakon neuspeha terapija usmerenih na androgeni receptor, ostaje veoma malo preciznih opcija za individualizovano lečenje“, rekao je Kucuk.

Umesto zamene postojećih terapija, istraživački tim je želeo da ispita da li dodatak novog oralnog leka može da poboljša delovanje standardnih terapija, produži odgovor na lečenje i poboljša ishode kod pacijenata.

Kako je nastao eksperimentalni lek opaganib?

Eksperimentalni lek opaganib razvijen je upravo na Medical University of South Carolina, na osnovu dugogodišnjih laboratorijskih istraživanja koje je predvodio dr Charles Smith.

Razvoj leka nastavljen je kroz višegodišnja pretklinička i rana klinička ispitivanja u okviru Hollings Cancer Center, uključujući i rane faze studija koje je vodio onkolog dr Michael Lilly, danas profesor emeritus, koji je imao ključnu ulogu u prelasku terapije iz laboratorijskih istraživanja u kliničku praksu.

„Ovo istraživanje zasnovano je na godinama pretkliničkih i ranih kliničkih studija. Cilj je bio da znanja iz laboratorije pretočimo u poboljšanje ishoda lečenja kod pacijenata“, objasnio je dr Ogretmen.

Novi mehanizam delovanja mogao bi da promeni pristup lečenju

Za razliku od standardnih hormonskih terapija, opaganib deluje na potpuno drugačiji način. Umesto blokiranja hormona, ovaj lek cilja put uključen u metabolizam sfingolipida - procesa kojim ćelije regulišu masnoće koje utiču na preživljavanje ćelija. Naučnici sve više pažnje posvećuju ovom biološkom mehanizmu, jer poremećaji u metabolizmu masti mogu da doprinesu rastu tumora i razvoju otpornosti na terapiju.

„Trenutno nema mnogo lekova u kliničkoj primeni koji ciljaju ovaj put. Upravo zato je ovaj pristup veoma uzbudljiv i značajno drugačiji od terapija koje danas koristimo“, rekao je dr Kucuk.

Ohrabrujući rezultati kod dela pacijenata

U ovoj studiji faze 2 ukupno 66 pacijenata primalo je opaganib u kombinaciji sa abirateronom ili enzalutamidom nakon što je bolest već pokazala napredovanje uprkos prethodnoj terapiji.

Kod približno 15 odsto pacijenata koji su primali kombinaciju opaganiba i abiraterona, kao i kod oko 9 odsto onih koji su uzimali opaganib sa enzalutamidom, zabeležena je kontrola bolesti nakon 16 nedelja. Iako ti rezultati nisu u potpunosti ispunili glavni cilj studije, detaljnija analiza pokazala je mnogo složeniju i ohrabrujuću sliku.

Kod određenog broja pacijenata primećeni su jasni biološki znaci odgovora na terapiju, uključujući pad nivoa PSA markera i periode stabilizacije bolesti. To ukazuje na mogućnost da terapija usporava napredovanje raka i omogućava pacijentima duži ostanak na terapiji.

„Iako je procenat mali, iza tih brojeva stoje stvarni pacijenti. Govorimo o ljudima kojima je ova terapija pomogla onda kada druge opcije nisu dale rezultate“, naglasio je dr Ogretmen.

Dobro podnošenje terapije

Jedan od važnih aspekata istraživanja odnosi se i na bezbednost terapije. Kombinacija opaganiba sa postojećim lekovima generalno je bila dobro podnošljiva, a većina neželjenih efekata bila je blagog do umerenog intenziteta.

Kod pojedinih pacijenata javili su se ozbiljniji neželjeni efekti, ali su se simptomi u najvećem broju slučajeva povukli nakon smanjenja doze ili prekida terapije.

Korak bliže preciznijem odabiru pacijenata i efikasnijem lečenju

Istraživači smatraju da studija predstavlja važan pomak jer otvara potpuno novi biološki pravac za lečenje raka prostate. Sledeći korak biće identifikacija pacijenata koji imaju najveću verovatnoću da odgovore na ovu terapiju.

Analizom uzoraka krvi prikupljenih tokom studije, istraživači planiraju da identifikuju biomarkere, odnosno merljive pokazatelje u krvi koji bi mogli da predvide odgovor na terapiju. Takav pristup mogao bi da omogući precizniji odabir pacijenata kojima bi terapija najviše koristila, što predstavlja osnovu koncepta precizne medicine.

„Možemo da analiziramo koje masnoće se menjaju kod pacijenata koji reaguju na terapiju u poređenju sa onima kod kojih nema odgovora. To bi moglo da nam pomogne da bolje odredimo kome terapija najviše odgovara“, objasnio je dr Ogretmen.

Šta donosi budućnost?

Istraživači veruju da bi dalje usavršavanje ovog pristupa, kao i razvoj novih generacija lekova koji ciljaju isti biološki put, mogli značajno da prošire mogućnosti lečenja uznapredovalog raka prostate.

Sve je više optimizma da bi terapije usmerene na metabolizam sfingolipida u budućnosti mogle da postanu važan deo standardnih strategija lečenja pacijenata sa ovom agresivnom bolešću.

(eKlinika.rs)